Ruski Guy Ritchie u budžetski srpskijem izdanju
Teško mi je da zamislim da već posle desetak minuta ovog filma nećete znati, poprilično precizno, šta vas u njemu očekuje. Ali kao i u slučaju Guy-a Ritchieja, čak i kada je tip egzekucije naslutljiv, nijanse i detalji iste uspevaju da dovoljno intrigiraju i drže pažnju.
Why Don't You Just Die je mahom kamerno ostvarenje koje se odvija u jednom ruskom, "radnički skromnom", stanu, koji postaje mesto špageti obračuna nekoliko, neočekivano, sukobljenih ljudi. A sve počinje time što Matvej dolazi kod policajca Andreja u stan, da bi se ubrzo potom ispostavilo da je došao da ga ubije, i to čekićem koji mu neplanirano ispadne iz pantalona čim je seo za sto...
Svoj debi, Kirill Sokolov vrlo brzo plasira kao seriju vrlo jasnih omaža, pa ćete i vi lako prepoznati uticaj honkoške "fizičke" akcije u uvodnom delu, protkane blagom notom apsurda, zatim u napadnim i postmodernim potezima kamere, montaže i režije nema šanse da promašite pomenutog Ritchieja, dok u tragovima ima nešto od crnohumornog apsurda Delicatressen, ranog Tarantina, pa čak i Gilliamovog Brazil. Ono što je bizarno i što u velikoj meri opravdava prisustvo svih ovih autora jeste što (moderna) Rusija pruža verovatno "najprirodniji" seting za razvoj ovakve priče.
I dok s jedne strane Sokolov i njegovi scenografi i koreografi daju sve od sebe za nam priušte uzbudljive sekvence, ono što je u srži Sokolovljevog filma je mračno i ubitačno kao i u najvelelepnijim izdanjima Andreja Zviagintseva- društvo uzdrmano do srži pohlepom i korupcijom, čiji se moral izvitoperio u nadmetanje s nihilizmom, a sam život postao neka vrsta egzistencije unutar koje jedinka retko staje ispred ogledala.
Why Don't You Just Die kuburi malo s dramaturgijom i ritmom, ali priča se solidno i pripremljeno razvija ka svom finalu. Tokom devedesetih bilo je sličnih i uspešnih filmova i najveći problem Sokovljevog filma je što ne uspeva da se filmofilima nametne kao promišljena retro nostalgija na taj pod-žanr krimi-komedije, već svoje uporište traži isključivo u tome da su ovako urnebesne razmere apsurda i nihilizma danas najverovatniji odraz ruske realnosti.
SELEKTAH: 6pluslus/10
Teško mi je da zamislim da već posle desetak minuta ovog filma nećete znati, poprilično precizno, šta vas u njemu očekuje. Ali kao i u slučaju Guy-a Ritchieja, čak i kada je tip egzekucije naslutljiv, nijanse i detalji iste uspevaju da dovoljno intrigiraju i drže pažnju.
Why Don't You Just Die je mahom kamerno ostvarenje koje se odvija u jednom ruskom, "radnički skromnom", stanu, koji postaje mesto špageti obračuna nekoliko, neočekivano, sukobljenih ljudi. A sve počinje time što Matvej dolazi kod policajca Andreja u stan, da bi se ubrzo potom ispostavilo da je došao da ga ubije, i to čekićem koji mu neplanirano ispadne iz pantalona čim je seo za sto...
Svoj debi, Kirill Sokolov vrlo brzo plasira kao seriju vrlo jasnih omaža, pa ćete i vi lako prepoznati uticaj honkoške "fizičke" akcije u uvodnom delu, protkane blagom notom apsurda, zatim u napadnim i postmodernim potezima kamere, montaže i režije nema šanse da promašite pomenutog Ritchieja, dok u tragovima ima nešto od crnohumornog apsurda Delicatressen, ranog Tarantina, pa čak i Gilliamovog Brazil. Ono što je bizarno i što u velikoj meri opravdava prisustvo svih ovih autora jeste što (moderna) Rusija pruža verovatno "najprirodniji" seting za razvoj ovakve priče.
I dok s jedne strane Sokolov i njegovi scenografi i koreografi daju sve od sebe za nam priušte uzbudljive sekvence, ono što je u srži Sokolovljevog filma je mračno i ubitačno kao i u najvelelepnijim izdanjima Andreja Zviagintseva- društvo uzdrmano do srži pohlepom i korupcijom, čiji se moral izvitoperio u nadmetanje s nihilizmom, a sam život postao neka vrsta egzistencije unutar koje jedinka retko staje ispred ogledala.
Why Don't You Just Die kuburi malo s dramaturgijom i ritmom, ali priča se solidno i pripremljeno razvija ka svom finalu. Tokom devedesetih bilo je sličnih i uspešnih filmova i najveći problem Sokovljevog filma je što ne uspeva da se filmofilima nametne kao promišljena retro nostalgija na taj pod-žanr krimi-komedije, već svoje uporište traži isključivo u tome da su ovako urnebesne razmere apsurda i nihilizma danas najverovatniji odraz ruske realnosti.
SELEKTAH: 6pluslus/10
No comments:
Post a Comment