Nije varijacija na čuveni roman Salmana Rushdieja.
Filmom The Ground Beneath My Feet austrijska rediteljka Marie Kreutzer je uspela da napravi suptilniji i ultimativniji "meToo" film nego što je to bio internacionalni hit Invisible Man. Interesantno je da i tamo i ovde horor figurira kao gostujući žanr.
Lola Wegenstein je uspešna poslovna žena koja radi kao konsultant u firmi koja osmišljava strateške tranzicije užeglim korporacijama koje moraju podhitno da promene način poslovanja. Drugim rečima, njene odluke kumuju tuđim otpuštanjima i prekvalifikacijama. Ona je siroče i odrasla je u hraniteljskim porodicama, zajedno sa svojom sestrom Conny, nakon smrti njihove majke. Od kada je Conny dijagnozirana "paranoidna šizofrenija" Lola je prinuđena da brine o njoj. Da bi se "ženska konstrukcija" ovog filma sasvim zatvorila, Lola je i gej, a izabranica njenog srca je njena šefica Elise.
Film počinje još jednim odlaskom Conny na psihijatrijsko lečenje nakon navodnog pokušaja samoubistva. Horor počinje kada Conny počne da zove Lolu i da joj govori kako je u bolnici zlostavljaju tj kada Lola shvati da nije Conny ta koja ju je zvala.
Kreutzer se nakon toga upušta u priču koja preko horor rama i priče da Lolina sestra trpi zlostavljanja (tj da je nešto takvo možda i posledica Loline paranoje) postaje zapravo refleksija onoga što se Loli svakodnevno dešava u životu- refleksija borbe sa okoštalim i šovinističkim principima koji njen doprinos poslu neprekidno degradiraju i usporavaju, tj anti-feminističkim principima koje su usvojile čak i uspešne žene (možda i sam moderni kapitalizam). Usled toga Lola je neprekidno izložena snažnim pritiscima i stresovima, koje pokušava da prebrodi podjednako stresnom disciplinom i načinom života.
Dok film pliva u natprirodnjikavim vodama, igrajući se sa neizvesnošću toga "ko je tu stvarno lud" izvesna trilerozna jeza prožima naša očekivanja, ali kada, otprilike, postane jasno da je iskrivljenje percepcije isključivo plod Lolinih ambicija tj nošenja sa nefer trkom, ionako praznjikav i repetativan film gledaocu više nema šta da ponudi.
Ono što na kraju shvatamo jeste da oni koji pristanu da trče takve nefer trke neminovno usled toga i sami postaju "deo problema", nesposobni za adekvatnu empatiju i neposredno prisustvo u sopstvenim životima. Za Lolu rešavanje sestrinog problema i svog života postaje isti onaj "matematički" projekat kao i rešavanje poslovnih problema neke firme. Jedino što stvari ne mogu da funkcionišu tako.
SELEKTAH: 5/10
Filmom The Ground Beneath My Feet austrijska rediteljka Marie Kreutzer je uspela da napravi suptilniji i ultimativniji "meToo" film nego što je to bio internacionalni hit Invisible Man. Interesantno je da i tamo i ovde horor figurira kao gostujući žanr.
Lola Wegenstein je uspešna poslovna žena koja radi kao konsultant u firmi koja osmišljava strateške tranzicije užeglim korporacijama koje moraju podhitno da promene način poslovanja. Drugim rečima, njene odluke kumuju tuđim otpuštanjima i prekvalifikacijama. Ona je siroče i odrasla je u hraniteljskim porodicama, zajedno sa svojom sestrom Conny, nakon smrti njihove majke. Od kada je Conny dijagnozirana "paranoidna šizofrenija" Lola je prinuđena da brine o njoj. Da bi se "ženska konstrukcija" ovog filma sasvim zatvorila, Lola je i gej, a izabranica njenog srca je njena šefica Elise.
Film počinje još jednim odlaskom Conny na psihijatrijsko lečenje nakon navodnog pokušaja samoubistva. Horor počinje kada Conny počne da zove Lolu i da joj govori kako je u bolnici zlostavljaju tj kada Lola shvati da nije Conny ta koja ju je zvala.
Kreutzer se nakon toga upušta u priču koja preko horor rama i priče da Lolina sestra trpi zlostavljanja (tj da je nešto takvo možda i posledica Loline paranoje) postaje zapravo refleksija onoga što se Loli svakodnevno dešava u životu- refleksija borbe sa okoštalim i šovinističkim principima koji njen doprinos poslu neprekidno degradiraju i usporavaju, tj anti-feminističkim principima koje su usvojile čak i uspešne žene (možda i sam moderni kapitalizam). Usled toga Lola je neprekidno izložena snažnim pritiscima i stresovima, koje pokušava da prebrodi podjednako stresnom disciplinom i načinom života.
Dok film pliva u natprirodnjikavim vodama, igrajući se sa neizvesnošću toga "ko je tu stvarno lud" izvesna trilerozna jeza prožima naša očekivanja, ali kada, otprilike, postane jasno da je iskrivljenje percepcije isključivo plod Lolinih ambicija tj nošenja sa nefer trkom, ionako praznjikav i repetativan film gledaocu više nema šta da ponudi.
Ono što na kraju shvatamo jeste da oni koji pristanu da trče takve nefer trke neminovno usled toga i sami postaju "deo problema", nesposobni za adekvatnu empatiju i neposredno prisustvo u sopstvenim životima. Za Lolu rešavanje sestrinog problema i svog života postaje isti onaj "matematički" projekat kao i rešavanje poslovnih problema neke firme. Jedino što stvari ne mogu da funkcionišu tako.
SELEKTAH: 5/10
No comments:
Post a Comment