Calm with Horses je imao materijala da bude snažna, možda čak i oskarovska, drama, da je umesto nemuštog Cosmo Jarvisa (pravo ime) bio Matthias Schoenaerts ili Tom Hardy, a umesto njegove neljupke i drčne izabranice Niamh Algar Marion Cotillard ili neka aktuelna polaznica iz reda (još) agresivnijih feministkinja. Ovako film je ostao u naporu, presitan, prediskretan, bez neke zanimljive drame i zapleta i sa previše "Lifetime" momenata.
Bivši bokser "Arm" nakon neslavne i kratke karijere stavio je svoje mišiće i nešto preostalog mozga na raspolaganje lokalnoj mafiji kojom upravlja familija Devers. Od privatnog života "Arm" ima propali brak i autističnog sina, kojim se dosta nemušto i (oprostite na nesofisticiranosti) “autistično” bavi, uglavnom nesposoban da odgovori na prezahtevnu komunikaciju. "Arm" dodatno komplikuje svoj život kada poštedi život dojučerašnjem saborcu koji je u povišenom stadijumu pijanosti završio u krevetu maloletne rođake porodice Devers. Familija je sada kivna na "Arma", što nije izvršio njihovu volju do kraja, a on je, kao i film, u naporu da svoju luzersku karijeru završi makar jednim dobrim potezom- trajnim zbrinjavanjem svoje porodice.
Cosmo Jarvis je dobar izbor za ovu ulogu, ali nije odličan. Na sve to reditelj (debitant Nick Rowland) mu i ne pruža mnogo autentičnih prilika da njegov karakter zaživi, dok su neke scene zaista blamantne i usiljene, poput one kada nezgrapno tera sina da puca iz vazdušne puške na vašaru, kao da je lišen ikakvog IQ-a i empatije, a podjednako je tunjava i scena njegovog zbližavanja s konjem, koja bi trebalo da metaforično oboji film i pokaže da i on, kao i njegov sin, vapi za specifičnom vrstom nežnosti i ljudskosti da bi mogli da funkcionišu. Dympna tj Barry Keoghan, kao njegov nadređeni i prijatelj, je rođen za igranje vilana i on bez nekog većeg truda ostvaruje svoju ulogu podmuklog i nepreterano sofisticiranog pritiskača "Arma", kome, praktično, i vodi život.
Iskupljenje na kraju, paradokslano, dolazi kroz odustajanje od plana, i "Arm" njima kupuje ljudskost i nekakvo poštovanje svoje porodice, ali sve što "Arm" zapravo čini je da donosi odluku da još više izostaje iz njihovog života. Možda je u tom dekrešendu koji protivureči žanrovskim očekivanjima i bila poenta ovog filma, ali ništa nije vodilo ka tome tj film bi morao da ima više takvih momenata, a ne da vrluda od jednog do drugog klišea uobičajenog za ovu vrstu “preporodne” Sundance drame, nesposobne da uđe u “žanr”, ali nesposobne i da na terenu realističke drame kreira neki poseban insajt kako za svog junaka, tako i za njegovu, poslednju, životnu priču.
SELEKTAH: 3/10
No comments:
Post a Comment