Iako su žene junakinje svih velikih horor filmova (The Exorcist, Rosemary's Baby, Scream), u modernom hororu postoji stanovita namera da se njihovo prisustvo još više isprofiliše i istakne...
Nemam pojma šta se na kraju ovog filma desilo.
(Kako ću početi da nagađam nemojte da čitate dalje!...)
Sve tri žene su jedna te ista osoba u različitim uzrastima.
Samo su najmlađa i najstarija žena ista osoba.
Samo su srednja i najstarija žena ista osoba.
Najstarija žena je neka vrsta "večne" žene, Gaje, pra-žene, žene koja živi već stotinama godina.
Najstarija žena je elijen.
Moja prva tri nagađanja zapravo proizilaze iz toga da je ceo film metafora za životni horor koji izaziva demencija.
U debitantskom ostvarenju Natalije Erike James i kastu koji čine tri žene i jedan momak sa Daunovim sindromom, kroz miks misterije o nestaloj ženi i horor kuće sa tajnom pratimo nevoljnost jedne žene da se pomiri sa najžešćim mana svoje starosti- a to je gubljenje kontrole i nad sobom i nad realnošću.
I dok je taj osećaj materijalizovan kroz njen dom u kome postoje neke silne prostorije, sa posebnim bravama da spreče ulazak, poput nekog podmuklog lavirinta koji se neprekidno proširuje i odomaćuje u do juče poznatom terenu, Natalija Erika, nažalost, uvodi i drugu priču koja se bavi time da je sadašnja kuća izgrađena na temeljima neke druge, koja je izgleda bila neko magično/vudu ishodište, možda i kuća za umiranje starih... Taj deo mi je najmanje jasan.
Relic, mimo horora, ordinira u uobičajenim mama-ćerka nesporazumima, na obe linije i tu je, rekao bih, sve više funckionalno nego zabavno postavljeno. Kada zakoračimo na teren horora, stvari se komplikuju time što Natalija Erika (neću prestati da je dv-oslovljavam) želi da iskoristi svaku priliku da priču "naježi", pa tako i baka deluje kao izvorište horora, ali i kao njegova žrtva, a možda je zato kriva i kuća, a možda nešto u njenoj srži itd...
Na kraju nas čeka vrlo komplikovano rasplitanje koje ide u nekoliko različitih smerova, od toga da su neke od junakinja zapravo iste osobe (ili sve), pa pratimo njihov dementni raspad u različite uzraste, koji sada ne mogu da se spoje u celinu ili se konfrontiraju usled konfuzije. Ili je kuća krenula da uzima žrtvu, a baka, da bi se sebi obezbedila večni život, to mora da omogući, ali u neplaniranom raspletu, ćerka pristaje da se žrtvuje umesto unuke... Treba razmisliti.
Nije bilo nepodnošljivo. Ali čovek sve više mora da se pita koliko je žrtvovanih minuta vredno takvog finalnog suda ili osećaja.
SELEKTAH: 5/10
Nemam pojma šta se na kraju ovog filma desilo.
(Kako ću početi da nagađam nemojte da čitate dalje!...)
Sve tri žene su jedna te ista osoba u različitim uzrastima.
Samo su najmlađa i najstarija žena ista osoba.
Samo su srednja i najstarija žena ista osoba.
Najstarija žena je neka vrsta "večne" žene, Gaje, pra-žene, žene koja živi već stotinama godina.
Najstarija žena je elijen.
Moja prva tri nagađanja zapravo proizilaze iz toga da je ceo film metafora za životni horor koji izaziva demencija.
U debitantskom ostvarenju Natalije Erike James i kastu koji čine tri žene i jedan momak sa Daunovim sindromom, kroz miks misterije o nestaloj ženi i horor kuće sa tajnom pratimo nevoljnost jedne žene da se pomiri sa najžešćim mana svoje starosti- a to je gubljenje kontrole i nad sobom i nad realnošću.
I dok je taj osećaj materijalizovan kroz njen dom u kome postoje neke silne prostorije, sa posebnim bravama da spreče ulazak, poput nekog podmuklog lavirinta koji se neprekidno proširuje i odomaćuje u do juče poznatom terenu, Natalija Erika, nažalost, uvodi i drugu priču koja se bavi time da je sadašnja kuća izgrađena na temeljima neke druge, koja je izgleda bila neko magično/vudu ishodište, možda i kuća za umiranje starih... Taj deo mi je najmanje jasan.
Relic, mimo horora, ordinira u uobičajenim mama-ćerka nesporazumima, na obe linije i tu je, rekao bih, sve više funckionalno nego zabavno postavljeno. Kada zakoračimo na teren horora, stvari se komplikuju time što Natalija Erika (neću prestati da je dv-oslovljavam) želi da iskoristi svaku priliku da priču "naježi", pa tako i baka deluje kao izvorište horora, ali i kao njegova žrtva, a možda je zato kriva i kuća, a možda nešto u njenoj srži itd...
Na kraju nas čeka vrlo komplikovano rasplitanje koje ide u nekoliko različitih smerova, od toga da su neke od junakinja zapravo iste osobe (ili sve), pa pratimo njihov dementni raspad u različite uzraste, koji sada ne mogu da se spoje u celinu ili se konfrontiraju usled konfuzije. Ili je kuća krenula da uzima žrtvu, a baka, da bi se sebi obezbedila večni život, to mora da omogući, ali u neplaniranom raspletu, ćerka pristaje da se žrtvuje umesto unuke... Treba razmisliti.
Nije bilo nepodnošljivo. Ali čovek sve više mora da se pita koliko je žrtvovanih minuta vredno takvog finalnog suda ili osećaja.
SELEKTAH: 5/10
Kad si kod (dementne) Gaje, evo šta se iza brda valjalo dok si ti slušao Souvlaki (iako piše da je album iz '96, izašao je dve godine ranije; za mene 2x2 kasnije):
ReplyDeletehttps://youtu.be/rfM8YSOsnaE
PS: (Nadam se da) nikad mi neće dosaditi da ostavljam ovakve komentare...