Zašto u slučaju ekološkog horora to postaje stvar koja me najviše plaši?
The Beach Hosue je debitantsko ostvarenje reditelja i scenariste Jeffrey-a A. Browna, koji je na filmu imao najviše iskustva kao "location manager". Gde ovo poslednje ironično figurira u kontekstu naslova i teme njegovog debi filma. Da, Jeffrey, lokacija je dobro izabrana.
The Beach House je film o mladom paru koji nenajavljeno dolazi u vikendicu mladićevog oca, pre početka sezone. Međutim u kući zatiču stariji par, očevih prijatelja, kojima je otac ustupio kuću pre sezone. I dok se mi nadamo da je stariji par seme sotonino, devojka tokom večere počinje da nam priča o tome kako želi da studira astro-biologiju, i o tome kako na dnu okeana možda leži odgovor o nastanku naše planete, tj šta je tačno u sudejstvu sa vrelom zemljinom korom pre milijardu godina pokrenulo hemijske procese koji su kreirali život... I mi shvatamo da će horor, pre doći iz tog smera, naročito nakon prisećanja da smo na početku filma videli kako neki dim kulja iz koralja na dnu okeana.
Zatim mladi i stariji par pojede čokoladu s marihuanom i to otvara prostor kratkom psihodeličom iskustvu i našem raspitivanju da li se ono što gledamo stvarno događa ili je njihov trip...
I dok Browna možemo da tapšemo po leđima zbog ostvarenjca koje upućuje na pošasti globalnog zagrevanja i klimatskih promena, koje mogu neplanirano da otključaju svakakva (realna) zla, njegov film se predugo muči da počne, a onda se ispostavlja da je korpus njegove centralne radnje zapravo ono što bi u poštenom hororu inače bilo okidač za razvoj dalje priče. The Beach House nema neke posebno zanimljive likove koje bi opravdali njegovu intenzivnu realističnost, jeza koja dolazi, zanimljivija je zbog pipaka horora (pun intended) koji svoju ljigavu egzekuciju duguju Cronenebergu i njegovom biohemijskom hororu, nego što je sama po sebi, mimo metaforičnosti, posebno strašna. Čak šta, The Beach House je pre neka vrsta indi "survival" horora koji je aktiviran nečim što je, u suštini, prirodna nepogoda, samo dofantazirana sumrakom naše nebrige. Ali skromnost budžeta i poprilična naivnost režijskih postupaka kreiraju film koji je uvek ispod naših očekivanja i u pozamašnom nesnalaženju da prevaziđe ustaljena i viđena rešenja horor situacija.
Njuejdž horor, zapravo? Možda.
SELEKTAH: 3/10
The Beach Hosue je debitantsko ostvarenje reditelja i scenariste Jeffrey-a A. Browna, koji je na filmu imao najviše iskustva kao "location manager". Gde ovo poslednje ironično figurira u kontekstu naslova i teme njegovog debi filma. Da, Jeffrey, lokacija je dobro izabrana.
The Beach House je film o mladom paru koji nenajavljeno dolazi u vikendicu mladićevog oca, pre početka sezone. Međutim u kući zatiču stariji par, očevih prijatelja, kojima je otac ustupio kuću pre sezone. I dok se mi nadamo da je stariji par seme sotonino, devojka tokom večere počinje da nam priča o tome kako želi da studira astro-biologiju, i o tome kako na dnu okeana možda leži odgovor o nastanku naše planete, tj šta je tačno u sudejstvu sa vrelom zemljinom korom pre milijardu godina pokrenulo hemijske procese koji su kreirali život... I mi shvatamo da će horor, pre doći iz tog smera, naročito nakon prisećanja da smo na početku filma videli kako neki dim kulja iz koralja na dnu okeana.
Zatim mladi i stariji par pojede čokoladu s marihuanom i to otvara prostor kratkom psihodeličom iskustvu i našem raspitivanju da li se ono što gledamo stvarno događa ili je njihov trip...
I dok Browna možemo da tapšemo po leđima zbog ostvarenjca koje upućuje na pošasti globalnog zagrevanja i klimatskih promena, koje mogu neplanirano da otključaju svakakva (realna) zla, njegov film se predugo muči da počne, a onda se ispostavlja da je korpus njegove centralne radnje zapravo ono što bi u poštenom hororu inače bilo okidač za razvoj dalje priče. The Beach House nema neke posebno zanimljive likove koje bi opravdali njegovu intenzivnu realističnost, jeza koja dolazi, zanimljivija je zbog pipaka horora (pun intended) koji svoju ljigavu egzekuciju duguju Cronenebergu i njegovom biohemijskom hororu, nego što je sama po sebi, mimo metaforičnosti, posebno strašna. Čak šta, The Beach House je pre neka vrsta indi "survival" horora koji je aktiviran nečim što je, u suštini, prirodna nepogoda, samo dofantazirana sumrakom naše nebrige. Ali skromnost budžeta i poprilična naivnost režijskih postupaka kreiraju film koji je uvek ispod naših očekivanja i u pozamašnom nesnalaženju da prevaziđe ustaljena i viđena rešenja horor situacija.
Njuejdž horor, zapravo? Možda.
SELEKTAH: 3/10
No comments:
Post a Comment