Najbolja stvar u vezi sa ovim hororom je moj savet da ga nikada ne pogledate
Drugi film braće Pierce, Bretta i Drewa, ima tu nesreću da je uhvaćen u šarm Stranger Things i svih potonjih replika koje pokušavaju da stivenkingovski pomire istinski horor sa nežnijim tonovima nostalgije za mladošću, odrastanja, tinejdžerskih dana ili večite disharmonije porodičnih harmonija.
U The Wretched nam je sve, ali bukvalno sve!, efektno rečeno u prologu koji se odigrava 35 godina ranije, dok čitav film koji potom usledi jeste dramatizovana repriza svega toga što smo saznali, a koja se bez nekog većeg razloga odigrava u sadašnjem trenutku (a deluje da bi u svakom ranijem, što ranijem!, bila daaaleko zanimljivija).
Kako vas od toga o čemu se u filmu radi od njegovog početka deli dva minuta, kapiram da vam neću prirediti neke spojlere ako vam kažem da se radi o veštici koja opčini članove porodice (tatu), a onda pojede mamu i decu, čija krv (i meso?) održavaju njenu mladost aktuelnom. Radi se o toooliko zajebanom i misterioznom čudovištu/biću da naš junak bukvalno jednim guglom "na prvoj strani rezultata" saznaje sve što treba da se sazna, sve sa ilustracijama!
Ostatak filma se nemušto bavi jednom razbijenom porodicom, još nemuštije pomenutim tinejdžerskim danima, dok je razvoj priče zaista IQ-skandal koji ovo ostvarenje svrstava u "neprimerene" B-filmove za uzrast do 7 godina. Rupa ima koliko god hoćete, a na kraju filma bi verovatno trebalo da budemo ushićeni pred Memento/Ususal Suspects tvistom koji apsolutno ničemu ne služi, niti išta objašnjava.
Ovo je tekst zbog koga sam pogledao ovaj film. Ni po koju cenu nemojte da kliknete na njega!
SELEKTAH: 1plus/10 (zbog cice u bazenu)
Drugi film braće Pierce, Bretta i Drewa, ima tu nesreću da je uhvaćen u šarm Stranger Things i svih potonjih replika koje pokušavaju da stivenkingovski pomire istinski horor sa nežnijim tonovima nostalgije za mladošću, odrastanja, tinejdžerskih dana ili večite disharmonije porodičnih harmonija.
U The Wretched nam je sve, ali bukvalno sve!, efektno rečeno u prologu koji se odigrava 35 godina ranije, dok čitav film koji potom usledi jeste dramatizovana repriza svega toga što smo saznali, a koja se bez nekog većeg razloga odigrava u sadašnjem trenutku (a deluje da bi u svakom ranijem, što ranijem!, bila daaaleko zanimljivija).
Kako vas od toga o čemu se u filmu radi od njegovog početka deli dva minuta, kapiram da vam neću prirediti neke spojlere ako vam kažem da se radi o veštici koja opčini članove porodice (tatu), a onda pojede mamu i decu, čija krv (i meso?) održavaju njenu mladost aktuelnom. Radi se o toooliko zajebanom i misterioznom čudovištu/biću da naš junak bukvalno jednim guglom "na prvoj strani rezultata" saznaje sve što treba da se sazna, sve sa ilustracijama!
Ostatak filma se nemušto bavi jednom razbijenom porodicom, još nemuštije pomenutim tinejdžerskim danima, dok je razvoj priče zaista IQ-skandal koji ovo ostvarenje svrstava u "neprimerene" B-filmove za uzrast do 7 godina. Rupa ima koliko god hoćete, a na kraju filma bi verovatno trebalo da budemo ushićeni pred Memento/Ususal Suspects tvistom koji apsolutno ničemu ne služi, niti išta objašnjava.
Ovo je tekst zbog koga sam pogledao ovaj film. Ni po koju cenu nemojte da kliknete na njega!
SELEKTAH: 1plus/10 (zbog cice u bazenu)
No comments:
Post a Comment