Amerika i njihovi bulšit ratovi
Uzeo sam da odgledam ovaj film kao jedan od nekoliko u kojima Leonardo DiCaprio igra glavnu ulogu, a koje još nisam odgledao. Ne zato što sam neki njegov naročiti fan, više da uhvatim korak sa famom.
Sam Leonardo izgleda dosta nesnađeno u ovom filmu, kao neko ko deluje daleko dečačkije i naivnije nego što je njegovim likom sugerisano. Iako njegove oči efektno sevaju, kada dođe do stvarnih dramskih trenutaka (koji se ne tiču daddy issue momenata sa njegovim pretpostavljenim, Russellom Croweom) Leonardo još više izgleda kao zalutali dečak, dok njegova romantična veza, kao i u svim filmovima u kojima od DiCapria pokušavaju da naprave ozbiljnog ljubavnika, manjka i emocijama i seksipilom.
Russell Crowe bukvalno vuče kitu po zemlji koliko ga mrzi da glumi i da svom liku, glavokomandujućeg CIA-jevca, da ikakvu svrhu i smisao u ovom filmu. Ali taj "metod" zato daleko slikovitije refelktuje spoljašnjojpolitičko ponašanje Amerike u ovom milenijumu. Možda je to i bila Ridley-eva namera.
Ridley Scott režira kao da pravi omaž autorskom tehnotrileru svog mlađeg i pokojnog brata, Tony-ja Scotta (Enemy Of The State via Spy Game, recimo) i kao i njegov brat, u tim i takvim filmovima, solidno stoji u akcionim scenama i kada na radnju gleda s visine (pun intended), ali zato drama i likovi grcaju u nekim neprobojnim klišeima i nečemu što bi da zađe u arhetip, ali nikada ne uspeva.
U ovom filmu, konkretno, Leonardo DiCaprio igra časnog/časnijeg partnera američkim, islamskim saveznicima (Jordanu) u borbi protiv islamskih terorista. Russell Crowe "igra Ameriku" koja brine jedino o sebi. Kao Leov ljubavni interes pojavljuje se Golshifteh Farahani, iz legendarnog filma All About Elly (po kome je Eli dobila ime).
Međutim, ono što mi je najinteresantnije zaigralo u ovom, (samo?) 12 godina starom filmu jeste koliko svi ti irački/bliskoistočni/islamskoteroristički ratovi sada deluje prevaziđeno, nebitno, čak i glupo. Kao neki modni trend koji je do skora bio neviđen hit i ljudi su se trudili da ga uklope sa bilo čim što su oblačili na sebe, a sada deluje kao jeziva opomena da normalan čovek nikada ne sme sebi da dozvoli da bude toliki rob mode/pomodnog. Sve te priče o nepomirljivim razlikama, o uzajamnoj i obostranoj pretnji koju jedni predstavjaju za druge, svi ti neuhvativi teroristi večito u teranju i večito progonjeni, sve to sada deluje kao jedan te isti film koga smo se od sredine devedesetih na ovamo nagledali i koji sada, najviše od svega, u nama budi želju da nijedne, ni druge nikada više ne vidimo.
Dok Three Kings i dalje ostaje najbolji i najzabavniji film na temu.
SELEKTAH: 2minus/10
Uzeo sam da odgledam ovaj film kao jedan od nekoliko u kojima Leonardo DiCaprio igra glavnu ulogu, a koje još nisam odgledao. Ne zato što sam neki njegov naročiti fan, više da uhvatim korak sa famom.
Sam Leonardo izgleda dosta nesnađeno u ovom filmu, kao neko ko deluje daleko dečačkije i naivnije nego što je njegovim likom sugerisano. Iako njegove oči efektno sevaju, kada dođe do stvarnih dramskih trenutaka (koji se ne tiču daddy issue momenata sa njegovim pretpostavljenim, Russellom Croweom) Leonardo još više izgleda kao zalutali dečak, dok njegova romantična veza, kao i u svim filmovima u kojima od DiCapria pokušavaju da naprave ozbiljnog ljubavnika, manjka i emocijama i seksipilom.
Russell Crowe bukvalno vuče kitu po zemlji koliko ga mrzi da glumi i da svom liku, glavokomandujućeg CIA-jevca, da ikakvu svrhu i smisao u ovom filmu. Ali taj "metod" zato daleko slikovitije refelktuje spoljašnjojpolitičko ponašanje Amerike u ovom milenijumu. Možda je to i bila Ridley-eva namera.
Ridley Scott režira kao da pravi omaž autorskom tehnotrileru svog mlađeg i pokojnog brata, Tony-ja Scotta (Enemy Of The State via Spy Game, recimo) i kao i njegov brat, u tim i takvim filmovima, solidno stoji u akcionim scenama i kada na radnju gleda s visine (pun intended), ali zato drama i likovi grcaju u nekim neprobojnim klišeima i nečemu što bi da zađe u arhetip, ali nikada ne uspeva.
U ovom filmu, konkretno, Leonardo DiCaprio igra časnog/časnijeg partnera američkim, islamskim saveznicima (Jordanu) u borbi protiv islamskih terorista. Russell Crowe "igra Ameriku" koja brine jedino o sebi. Kao Leov ljubavni interes pojavljuje se Golshifteh Farahani, iz legendarnog filma All About Elly (po kome je Eli dobila ime).
Međutim, ono što mi je najinteresantnije zaigralo u ovom, (samo?) 12 godina starom filmu jeste koliko svi ti irački/bliskoistočni/islamskoteroristički ratovi sada deluje prevaziđeno, nebitno, čak i glupo. Kao neki modni trend koji je do skora bio neviđen hit i ljudi su se trudili da ga uklope sa bilo čim što su oblačili na sebe, a sada deluje kao jeziva opomena da normalan čovek nikada ne sme sebi da dozvoli da bude toliki rob mode/pomodnog. Sve te priče o nepomirljivim razlikama, o uzajamnoj i obostranoj pretnji koju jedni predstavjaju za druge, svi ti neuhvativi teroristi večito u teranju i večito progonjeni, sve to sada deluje kao jedan te isti film koga smo se od sredine devedesetih na ovamo nagledali i koji sada, najviše od svega, u nama budi želju da nijedne, ni druge nikada više ne vidimo.
Dok Three Kings i dalje ostaje najbolji i najzabavniji film na temu.
SELEKTAH: 2minus/10
No comments:
Post a Comment