Stari dobri zombiji u novom ruhu
#Alive je kao što mu hešteg kaže refleksija novomilenijumskog, TikTok etc odnosa prema tematici zombija koja je od 28 Days Later na ovamo doživela (skoro?) sve moguće interpretacije. Ovaj put, imamo kućnu, intimističku verziju generacije kojom se bavi (20+) koja komunicira preko socijalnih mreža, uvek na distanci i koja mora da stavi na test svoju pripremljenost za napuštanje gnezda (praktično i bukvalno).
Dok su mu roditelji na putu, Oh Joon-woo ostaje sam kod kuće, da igra igrice i bleji. Međutim, već sutradan izbija zombi epidemija i Oh mora da se zabunkeriše u svoj stan i da pored gladi ("jer nije otišao po namirnice kao što mu je mama rekla"), pobedi i dosadu i nepodnošljivu situaciju. U trenutku kada odluči da se preda, iz zgrade preko puta stiže laserski (a koji drugi?) signal i Oh shvata da ima još razloga da nastavi da se bori...
Film debitanta Il Choa dosta sigurno barata situacijom i koristi blok na isti način kao britnaski autori u sličnim ostvarenjima (poput Attack The Block) ili njegovi sunarodnici (u The Raid) i ta vrsta efektnog korišćenja praktično jednog objekta dobar je i poučan primer i za naše autore kako da uobičajeno male budžete iskoriste na pravi način. Glavnog glumca, Ah-in Yooa neki će prepoznati iz teškometalnog dramskog hita Burning i on je u potpuno drugom žanru podjednako dopadljiv i zabavan.
Najveći problem #Alive su ambicije. Prva, pa skoro polovina filma, dobro opservira tu novomilenijalsku teskobu "osuđenosti na sebe" i odsečenosti od sveta, kao i stanoviti ne-osećaj za smrt. Nakon toga počinje "romantični horor" i deluje da će građenje ljubavne priče biti novi fokus filma u zajedničkom prevazilaženju situacije- gde to postaje i neka poučna metafora za život. Ali, onda Cho nepotrebno zakucava sa vrlo nepasujućim egzistencijalnim trenucima i hororom koji ne uspeva da prodrma junake i suoči ih sa realnim životom, ali uspeva da zbuni gledaoce koji su do tog trenutka popili skoro punu čašu boze. Sam kraj filma je žanrovski tipično akcioni finale i nekako ne proizilazi iz samog filma.
Jeste prijatno, ali moglo je da bude mnogo pametnije. Kao i ta generacija?!
SELEKTAH: 6plusplus/10
#Alive je kao što mu hešteg kaže refleksija novomilenijumskog, TikTok etc odnosa prema tematici zombija koja je od 28 Days Later na ovamo doživela (skoro?) sve moguće interpretacije. Ovaj put, imamo kućnu, intimističku verziju generacije kojom se bavi (20+) koja komunicira preko socijalnih mreža, uvek na distanci i koja mora da stavi na test svoju pripremljenost za napuštanje gnezda (praktično i bukvalno).
Dok su mu roditelji na putu, Oh Joon-woo ostaje sam kod kuće, da igra igrice i bleji. Međutim, već sutradan izbija zombi epidemija i Oh mora da se zabunkeriše u svoj stan i da pored gladi ("jer nije otišao po namirnice kao što mu je mama rekla"), pobedi i dosadu i nepodnošljivu situaciju. U trenutku kada odluči da se preda, iz zgrade preko puta stiže laserski (a koji drugi?) signal i Oh shvata da ima još razloga da nastavi da se bori...
Film debitanta Il Choa dosta sigurno barata situacijom i koristi blok na isti način kao britnaski autori u sličnim ostvarenjima (poput Attack The Block) ili njegovi sunarodnici (u The Raid) i ta vrsta efektnog korišćenja praktično jednog objekta dobar je i poučan primer i za naše autore kako da uobičajeno male budžete iskoriste na pravi način. Glavnog glumca, Ah-in Yooa neki će prepoznati iz teškometalnog dramskog hita Burning i on je u potpuno drugom žanru podjednako dopadljiv i zabavan.
Najveći problem #Alive su ambicije. Prva, pa skoro polovina filma, dobro opservira tu novomilenijalsku teskobu "osuđenosti na sebe" i odsečenosti od sveta, kao i stanoviti ne-osećaj za smrt. Nakon toga počinje "romantični horor" i deluje da će građenje ljubavne priče biti novi fokus filma u zajedničkom prevazilaženju situacije- gde to postaje i neka poučna metafora za život. Ali, onda Cho nepotrebno zakucava sa vrlo nepasujućim egzistencijalnim trenucima i hororom koji ne uspeva da prodrma junake i suoči ih sa realnim životom, ali uspeva da zbuni gledaoce koji su do tog trenutka popili skoro punu čašu boze. Sam kraj filma je žanrovski tipično akcioni finale i nekako ne proizilazi iz samog filma.
Jeste prijatno, ali moglo je da bude mnogo pametnije. Kao i ta generacija?!
SELEKTAH: 6plusplus/10
No comments:
Post a Comment