Drugi film Joanne Hogg
Šest i po milijardi ljudi sa planete Zemlje gleda ovaj film i u fazonu je- koji je vaš hebeni problem?!! (sve caps-lock)
Preostala milijarda je u fazonu- Delimo vaše muke.
Od tih milijardu devetstodevedesetdevet miliona te muke deli sa, nešto levlje dočaranom, radnicom Roseom, koja kuvarski opslužuje porodicu koja je odsela u jednoj erbienbi vili na ostrvu Sili u Velikoj Britaniji, i koja s dosta optimizma podnosi godinu u kojoj je umro otac, putuje iz daleka i ne žali se, čupa perje mrtvim fazanima i humano kuva jastoge.
Preostali milion pati sa mamom, ćerkom, sinom, a delom i sa porodičnim prijateljem, slikarem Christopherom, koji mami i sinu drži usputne časove slikanja, koji imaju probleme sa neiskazanim "emocijama", tihim patnjama i ljutnjama, pokidanim duševnim strunama, možda je i pokoja depresijica uhvatila maha. Vidite, članovi ove porodice, plus odsutni tata koji nikako da stigne zbog posla ili zbog toga što zna šta ga čeka na ovom odmoru (kao i na prethodnima), su kao ostrva u arhipelagu- povezani, a odvojeni.
Ja, naravno, saosećam s ovim miliončetom "very white privileged".
Ali, uprkos tome, ovaj film mi je bio zamoran, vrlo neduhovit (ili nepodnošljivo snobovski duhovit), ekstremno ružan uprkos dosta instagramičnom ostrvu (čak i u ovu jesen kada porodica "letuje"), sve je kao da niko nikada nije čuo za Čehova, i nekako konceptualno i dramski uvredljivo za 2010. kada nam je premijerno predstavljen. Ipak je proteklo 2000 godina od prve ljudske razmaženosti ovog tipa.
Glumci su, očekivano, "britanski" vrlo dobri.
SELEKTAH: 4minus/10
Šest i po milijardi ljudi sa planete Zemlje gleda ovaj film i u fazonu je- koji je vaš hebeni problem?!! (sve caps-lock)
Preostala milijarda je u fazonu- Delimo vaše muke.
Od tih milijardu devetstodevedesetdevet miliona te muke deli sa, nešto levlje dočaranom, radnicom Roseom, koja kuvarski opslužuje porodicu koja je odsela u jednoj erbienbi vili na ostrvu Sili u Velikoj Britaniji, i koja s dosta optimizma podnosi godinu u kojoj je umro otac, putuje iz daleka i ne žali se, čupa perje mrtvim fazanima i humano kuva jastoge.
Preostali milion pati sa mamom, ćerkom, sinom, a delom i sa porodičnim prijateljem, slikarem Christopherom, koji mami i sinu drži usputne časove slikanja, koji imaju probleme sa neiskazanim "emocijama", tihim patnjama i ljutnjama, pokidanim duševnim strunama, možda je i pokoja depresijica uhvatila maha. Vidite, članovi ove porodice, plus odsutni tata koji nikako da stigne zbog posla ili zbog toga što zna šta ga čeka na ovom odmoru (kao i na prethodnima), su kao ostrva u arhipelagu- povezani, a odvojeni.
Ja, naravno, saosećam s ovim miliončetom "very white privileged".
Ali, uprkos tome, ovaj film mi je bio zamoran, vrlo neduhovit (ili nepodnošljivo snobovski duhovit), ekstremno ružan uprkos dosta instagramičnom ostrvu (čak i u ovu jesen kada porodica "letuje"), sve je kao da niko nikada nije čuo za Čehova, i nekako konceptualno i dramski uvredljivo za 2010. kada nam je premijerno predstavljen. Ipak je proteklo 2000 godina od prve ljudske razmaženosti ovog tipa.
Glumci su, očekivano, "britanski" vrlo dobri.
SELEKTAH: 4minus/10
No comments:
Post a Comment