Konačno, komedija!
Palm Springs je možda najbolje prihvatiti kao metaforu o braku. Dan mrmota koji može biti repriza noćnihmora ako ste zarobljeni s nekim ko vam (više) nije po volji ili prilika da svaki dan učinite (dobro, skoro) nezaboravnim.
Palm Springs je možda najbolje prihvatiti kao demonstraciju toga da se do smisla nekih (ako već ne i svih) stvari stiže upornim ponavljanjem. Jer to ponavljanje konfrontira nas sa depresijom koju ponavljanje izaziva, ali nam u isto vreme pokazuje koliko je malo potrebno da se sve promeni. Život je u dobroj meri uspešno ponavljanje. A u večito željenoj meri neponovljiv.
Palm Springs je možda najbolje prihvatiti kao vrlo duhovito filozofiranje na temu izvesnosti i ograničenosti naših života i onoga što se može postići kreiranjem privida da stvari mogu biti drugačije. Sve je u našim životima "u odnosu na nešto". Nepromenjiv je samo kraj. Koji mora doći.
Neverovatno je da je Palm Springs komedija. Pa još sa Andy-jem Sambergom. Pa još pametna. Pa još i smešna!
Još je neverovatnije koliko autori ovog ostvarenja (scenarista Andy Siara i reditelj Max Barbakow) uspevaju da naprave ultimativnu romantičnu komediju praktično sve vreme sprdajući se sa njenim najpoželjnijim ishodištem- venčanjem glavnih junaka. Nyles (Samberg) i Sarah (Cristin Milioti) prolaze zapravo vrlo arhetipski put koji romantična komedija zacrtava, od upoznavanja, prepoznavanja, srećnih dana, bure, razlaza i ponovnog susreta, ali to čine na najneobičniji mogući način i u senci pomenutog "svetog grala" romantične komedija, venčanja Sarahine sestre koje je sabirni centar iz koga ne mogu da pobegnu u večito ponavljajućem danu (ako sad dodam i "mrmota", er to pleonazam, Krstev?).
Na sve to, Palm Springs aka ne toliko "nekorektni" koliko "nepristojni" humor koji su doneli Wedding Crashers i Bridesmaids (da pomenem samo te dve "venčane" komedije) i plasira ga vrlo ukusno i vrlo duhovito, najviše zahvaljujući Sambergovoj sposobnosti da sebe raširi od glupana i tupana do vrlo namazanog prepredenjaka (u nekom paralelnom univerzumu sanjam ga kao Bondovog neprijatelja).
Na kraju, Palm Springs uspeva da inspiriše, uspeva da bude iskren i uverljiv, uspeva da bude ubedljiv, i šarmantan, uspeva da revalorizuje ljubav (iako je ona ovde "najstretajškija" moguća, između muškarca i žene), ali i da pokaže koliko je truda za nju potrebno, koliko se ona lako desi i teško preživljava.
Nemojte osećaj koliko je ovde sve lako urađeno tretirati kao nešto zbog čega to nije vredno. Naprotiv. Div genije sakrio se iza tih stvarčica.
Hulu polako, ali sigurno postaje izvorište vrlo pametnih i vrlo nežnih komedija. Bravo!
SELEKTAH: 9plus/10
Palm Springs je možda najbolje prihvatiti kao metaforu o braku. Dan mrmota koji može biti repriza noćnihmora ako ste zarobljeni s nekim ko vam (više) nije po volji ili prilika da svaki dan učinite (dobro, skoro) nezaboravnim.
Palm Springs je možda najbolje prihvatiti kao demonstraciju toga da se do smisla nekih (ako već ne i svih) stvari stiže upornim ponavljanjem. Jer to ponavljanje konfrontira nas sa depresijom koju ponavljanje izaziva, ali nam u isto vreme pokazuje koliko je malo potrebno da se sve promeni. Život je u dobroj meri uspešno ponavljanje. A u večito željenoj meri neponovljiv.
Palm Springs je možda najbolje prihvatiti kao vrlo duhovito filozofiranje na temu izvesnosti i ograničenosti naših života i onoga što se može postići kreiranjem privida da stvari mogu biti drugačije. Sve je u našim životima "u odnosu na nešto". Nepromenjiv je samo kraj. Koji mora doći.
Neverovatno je da je Palm Springs komedija. Pa još sa Andy-jem Sambergom. Pa još pametna. Pa još i smešna!
Još je neverovatnije koliko autori ovog ostvarenja (scenarista Andy Siara i reditelj Max Barbakow) uspevaju da naprave ultimativnu romantičnu komediju praktično sve vreme sprdajući se sa njenim najpoželjnijim ishodištem- venčanjem glavnih junaka. Nyles (Samberg) i Sarah (Cristin Milioti) prolaze zapravo vrlo arhetipski put koji romantična komedija zacrtava, od upoznavanja, prepoznavanja, srećnih dana, bure, razlaza i ponovnog susreta, ali to čine na najneobičniji mogući način i u senci pomenutog "svetog grala" romantične komedija, venčanja Sarahine sestre koje je sabirni centar iz koga ne mogu da pobegnu u večito ponavljajućem danu (ako sad dodam i "mrmota", er to pleonazam, Krstev?).
Na sve to, Palm Springs aka ne toliko "nekorektni" koliko "nepristojni" humor koji su doneli Wedding Crashers i Bridesmaids (da pomenem samo te dve "venčane" komedije) i plasira ga vrlo ukusno i vrlo duhovito, najviše zahvaljujući Sambergovoj sposobnosti da sebe raširi od glupana i tupana do vrlo namazanog prepredenjaka (u nekom paralelnom univerzumu sanjam ga kao Bondovog neprijatelja).
Na kraju, Palm Springs uspeva da inspiriše, uspeva da bude iskren i uverljiv, uspeva da bude ubedljiv, i šarmantan, uspeva da revalorizuje ljubav (iako je ona ovde "najstretajškija" moguća, između muškarca i žene), ali i da pokaže koliko je truda za nju potrebno, koliko se ona lako desi i teško preživljava.
Nemojte osećaj koliko je ovde sve lako urađeno tretirati kao nešto zbog čega to nije vredno. Naprotiv. Div genije sakrio se iza tih stvarčica.
Hulu polako, ali sigurno postaje izvorište vrlo pametnih i vrlo nežnih komedija. Bravo!
SELEKTAH: 9plus/10
No comments:
Post a Comment