Sve je obećavalo...
Maisie Williams (Arya iz Game Of Thrones) je svakako zanimljivija od neke nove horor nade. I The Owners to potvrđuje.
Novi mladi reditelj i, što je još zanimljivije, novi mladi i to francuski scenarista. A "Francuzi" su poslednjih dekada ponudili dosta zanimljivih i progresivnih momenata u hororu. Uz malo sreće The Owners je mogao da bude neka klasna/Eastenders verzija Frontier(s) ili korak dalje u apsurdnim klasnim ratovima koje je započeo Danny Boyle sa Shallow Grave.
Grupa dvadesetogodišnjaka odlučuje da opljačka dom bogatog doktora u godinama. Majka jednog od momaka radi kao čistačica u toj velikoj kući i on je preko nje čuo za sef i druge dragocenosti... Ispostavlja se da za sef treba šifra i oni odlučuju da sačekaju vlasnike, međutim nakon toga stvari kreću kako nije planirano, i postaju sve sumanutije, i sumanutije.
I sve bi bilo super da su autori odlučili da li žele da njihov film bude skoro apsurdna ilustracija realističkih klasnih trenja koja prerastaju u sukob ili žele da bude crna komedija na istu temu (čemu su najbliži, iako stvari baš i nisu smešne) ili su hteli da naprave postmoderni horor čiji horor izbija iz neočekivane svireposti kojima su ljudi spremni da pribegnu. Film dosta nevešto manevriše od druge trećine sve do kraja i pribegava elementima sva tri pobrojana pravca, ali pre svega u naporu da ostane dinamičan i zanimljiv, pokazujući sve slabije interesovanje za razvoj psiholoških stanja junaka. Iako u srcu filma leži solidna postavka motiva ko kome i zašto nešto želi da uradi, svi ti motivi se dosta "mančurijski" neprirodno aktiviraju po potrebi i nije baš jasno i pregledno kako ide linija razvoja koja je dovela do određenih postupaka.
Ono što svakako manjka jeste taj momenat "iznenađenja" i super-neočekivanog koji su "Francuzi" uveli u relativno realističke narative, koji odjednom tumbaju sve naopačke, ali to pametno rade tako da prethodno planirani detalji pripremaju teren na vreme i prave sočnu poslasticu za gledaoce. Ovde tako nečeg zapravo i nema, iako sve vreme deluje da će ih biti. Dok ponašanje "vlasnika" na momente u svojoj grotesknosti podseća na čuveni britanski anti-sitkom The League Of Gentlemen.
Kapiram da je ovo namenjeno mladima s pola mozga, pola interesovanja i pola koncentracije, uz moguću konzumaciju opijata, i tu će ovaj materijal verovatno "elokventnije" odgovoriti na potrebe nego prilikom strejt matoranske konzumacije mog slučaja.
SELEKTAH: 3plus/10
Maisie Williams (Arya iz Game Of Thrones) je svakako zanimljivija od neke nove horor nade. I The Owners to potvrđuje.
Novi mladi reditelj i, što je još zanimljivije, novi mladi i to francuski scenarista. A "Francuzi" su poslednjih dekada ponudili dosta zanimljivih i progresivnih momenata u hororu. Uz malo sreće The Owners je mogao da bude neka klasna/Eastenders verzija Frontier(s) ili korak dalje u apsurdnim klasnim ratovima koje je započeo Danny Boyle sa Shallow Grave.
Grupa dvadesetogodišnjaka odlučuje da opljačka dom bogatog doktora u godinama. Majka jednog od momaka radi kao čistačica u toj velikoj kući i on je preko nje čuo za sef i druge dragocenosti... Ispostavlja se da za sef treba šifra i oni odlučuju da sačekaju vlasnike, međutim nakon toga stvari kreću kako nije planirano, i postaju sve sumanutije, i sumanutije.
I sve bi bilo super da su autori odlučili da li žele da njihov film bude skoro apsurdna ilustracija realističkih klasnih trenja koja prerastaju u sukob ili žele da bude crna komedija na istu temu (čemu su najbliži, iako stvari baš i nisu smešne) ili su hteli da naprave postmoderni horor čiji horor izbija iz neočekivane svireposti kojima su ljudi spremni da pribegnu. Film dosta nevešto manevriše od druge trećine sve do kraja i pribegava elementima sva tri pobrojana pravca, ali pre svega u naporu da ostane dinamičan i zanimljiv, pokazujući sve slabije interesovanje za razvoj psiholoških stanja junaka. Iako u srcu filma leži solidna postavka motiva ko kome i zašto nešto želi da uradi, svi ti motivi se dosta "mančurijski" neprirodno aktiviraju po potrebi i nije baš jasno i pregledno kako ide linija razvoja koja je dovela do određenih postupaka.
Ono što svakako manjka jeste taj momenat "iznenađenja" i super-neočekivanog koji su "Francuzi" uveli u relativno realističke narative, koji odjednom tumbaju sve naopačke, ali to pametno rade tako da prethodno planirani detalji pripremaju teren na vreme i prave sočnu poslasticu za gledaoce. Ovde tako nečeg zapravo i nema, iako sve vreme deluje da će ih biti. Dok ponašanje "vlasnika" na momente u svojoj grotesknosti podseća na čuveni britanski anti-sitkom The League Of Gentlemen.
Kapiram da je ovo namenjeno mladima s pola mozga, pola interesovanja i pola koncentracije, uz moguću konzumaciju opijata, i tu će ovaj materijal verovatno "elokventnije" odgovoriti na potrebe nego prilikom strejt matoranske konzumacije mog slučaja.
SELEKTAH: 3plus/10
No comments:
Post a Comment