Nadam se da je ovo početak kraja za ogavni Disney
Neko negde, tamo u zemlji Mikija i Šilje, čupa kose ovih dana. Kao da sirotom proizvođaču filmova nije bila dovoljna jedna globalna epidemija da im se pokaki u posao, nego je jedna od njihovih (trebalo je da bude) ovogodišnjih perjanica zasuta i drugim, nepredviđenim govnima. Prvo, Disney se odlučio za riskantan potez puštanja ovog filma u isto vreme i u bioskope i na tzv "pay per view" sisteme na kojima plaćate (19.99$) za gledanje ovog filma na svom teveu. To je svakako moralo da naljuti neke vlasnike bioskopa širom sveta, dok su s druge strane pirati trljali ruke, pretpostavljam najviše u Kini, gde se od ovog filma najviše očekivalo. Nakon toga se svetom najhrabrijih ratnika na svetu, moćnih "soušal vorijora", proneo glas da je glavna glumica, Yifei Lu, podržala kineske vlasti u sukobima u Hong Kongu, a ne proteste, zbog čega je film bleklistovan i kampanja za njegov bojkot je u punom jeku. I, na kraju, danas čitam da je otkriveno da je film sniman u kontraverznoj regijii Gzinjang u kojoj kineske vlasti već decenijama sprovode teror nad manjinom Ujgur muslimana.
Međutim, sve to bi uspelo da padne u vodu da hrabre gledaoce namernike koji su spremni da kokice guraju ispod maske kao slobodne žene arapskog sveta u bioskopima, ili na malim, ali dovoljno velikim, ekranima sačekuje filmčina. Ali, tako nešto, ako mene pitate, odbačeno je kao mogućnost, čim je za reditelj(umalo da ostanem na muškom derivativu)-ku odabrana Niki Caro, koja iza sebe ima sjajne proto-#meToo filmove poput Whale Rider, North Country, The Zookeeper's Wife, i koja kao da je celu svoju karijeru posvetila slavljenju impresivnih junakinja, ali ništa tu nije ni prineti megablokbasteru koji će da košta 200 miliona dolara i gde na tonu mega akcije dolazi i bavljenje "wuxiom".
Ne kažem da žena to ne može. Samo da ništa u njenom radu do sada nije bilo ni prineti.
I da politika ne može da upravlja biznisom, a još manje umetnošću.
I to se sve u Mulanu vidi.
Ja nisam gledao original, ali Žozefina i Eli kažu da je bio daleko zabavniji, duhovitiji, da je Mulanin zmajić imao veću ulogu i bio prisutniji, da je Mulan bila princeza, a ne oficirsko dete kao ovde.
Deluje da je Niki Caro bežala od CGI-a i da je želela da svoj viziji da što više "analogni" vajb, što je uvek lepši i plemenitiji cilj, ali ako imate talenat za to. Caro nema. Dramske scene deluju drvenasto, statičnije od sličnih kineskih historijskih spektakala. Akcione su spore, nema ničega impresivnog i neviđenog u njima, kaskaderske i druge aktivnosti su možda bile impresivne kad se snimao Taras Bulba s Yuleom Brynnerom. Lu je okej kao Mulan, ali nije joj pruženo mnogo prilike za kreiranje nekog autentičnog ili simpatičnog lika. Čak šta, ono malo epizodnog kasta oko nje upečatljivije ostavlja utisak koji je Mulan trebalo da kreira. Početkom devedesetih Mulan je mogao da bude solidan, iako drvenast, odgovor na avanture Indiane Jones i slične filmove, ali danas on pre deluje kao rođak sa sela kome novi trendovi nisu mnogo bitni.
#meToo isijava kroz glavnu osovinu priče- o dve žene koje se bore za mesto u muškom svetu i na izvestan način su obe zloupotrebljene u njemu tj dobre samo dok mu služe kako on to traži. I dok jedna, očekivano, biva žrtvovana, druga dobija neku satisfakciju koja se, opet, ogleda samo kroz dozvolu da postane deo muškog društva. Sem demagoške podrške ženskom biću, ovde zapravo i nema mnogo toga čemu bi mogli da podučite svoju ćerku, naprotiv.
Niki Caro je, svojom voljom, Diznijevim amoralnim oportunizmom ili slučajno, kreirala film koji debelo i jasno i glasno fundira kineski politički sistem kao diktaturu vrha u kojoj svi podređeni delovi moraju da mu pokorno služe, pre svega u eliminaciji pobunjenih "domaćih elemenata". Mulan je kroz prizmu tradicije i patriotizma svojevoljno prihvatila službu uređenju, na čelu sa imperatorom. Iako je taj sistem nipodaštava ona nalazi načina da mu se stavi na raspolaganje kao najbolji pion i sistem nije blesav da tako nešto odbaci, ali i da ne prikaže to kao trijumfalni dokaz svoje demokratske inkluzivnosti. Mulan tako ni na jednom nivou nije trijumf žene, koliko još jedan prepredeni uspeh muškog i diktatorskog sistema. Mulan ne menja sistem, ona se samo izbori za mesto u njemu. Što je stvarno žali bože za poruku 2020.
SELEKTAH: 3minus/10
Neko negde, tamo u zemlji Mikija i Šilje, čupa kose ovih dana. Kao da sirotom proizvođaču filmova nije bila dovoljna jedna globalna epidemija da im se pokaki u posao, nego je jedna od njihovih (trebalo je da bude) ovogodišnjih perjanica zasuta i drugim, nepredviđenim govnima. Prvo, Disney se odlučio za riskantan potez puštanja ovog filma u isto vreme i u bioskope i na tzv "pay per view" sisteme na kojima plaćate (19.99$) za gledanje ovog filma na svom teveu. To je svakako moralo da naljuti neke vlasnike bioskopa širom sveta, dok su s druge strane pirati trljali ruke, pretpostavljam najviše u Kini, gde se od ovog filma najviše očekivalo. Nakon toga se svetom najhrabrijih ratnika na svetu, moćnih "soušal vorijora", proneo glas da je glavna glumica, Yifei Lu, podržala kineske vlasti u sukobima u Hong Kongu, a ne proteste, zbog čega je film bleklistovan i kampanja za njegov bojkot je u punom jeku. I, na kraju, danas čitam da je otkriveno da je film sniman u kontraverznoj regijii Gzinjang u kojoj kineske vlasti već decenijama sprovode teror nad manjinom Ujgur muslimana.
Međutim, sve to bi uspelo da padne u vodu da hrabre gledaoce namernike koji su spremni da kokice guraju ispod maske kao slobodne žene arapskog sveta u bioskopima, ili na malim, ali dovoljno velikim, ekranima sačekuje filmčina. Ali, tako nešto, ako mene pitate, odbačeno je kao mogućnost, čim je za reditelj(umalo da ostanem na muškom derivativu)-ku odabrana Niki Caro, koja iza sebe ima sjajne proto-#meToo filmove poput Whale Rider, North Country, The Zookeeper's Wife, i koja kao da je celu svoju karijeru posvetila slavljenju impresivnih junakinja, ali ništa tu nije ni prineti megablokbasteru koji će da košta 200 miliona dolara i gde na tonu mega akcije dolazi i bavljenje "wuxiom".
Ne kažem da žena to ne može. Samo da ništa u njenom radu do sada nije bilo ni prineti.
I da politika ne može da upravlja biznisom, a još manje umetnošću.
I to se sve u Mulanu vidi.
Ja nisam gledao original, ali Žozefina i Eli kažu da je bio daleko zabavniji, duhovitiji, da je Mulanin zmajić imao veću ulogu i bio prisutniji, da je Mulan bila princeza, a ne oficirsko dete kao ovde.
Deluje da je Niki Caro bežala od CGI-a i da je želela da svoj viziji da što više "analogni" vajb, što je uvek lepši i plemenitiji cilj, ali ako imate talenat za to. Caro nema. Dramske scene deluju drvenasto, statičnije od sličnih kineskih historijskih spektakala. Akcione su spore, nema ničega impresivnog i neviđenog u njima, kaskaderske i druge aktivnosti su možda bile impresivne kad se snimao Taras Bulba s Yuleom Brynnerom. Lu je okej kao Mulan, ali nije joj pruženo mnogo prilike za kreiranje nekog autentičnog ili simpatičnog lika. Čak šta, ono malo epizodnog kasta oko nje upečatljivije ostavlja utisak koji je Mulan trebalo da kreira. Početkom devedesetih Mulan je mogao da bude solidan, iako drvenast, odgovor na avanture Indiane Jones i slične filmove, ali danas on pre deluje kao rođak sa sela kome novi trendovi nisu mnogo bitni.
#meToo isijava kroz glavnu osovinu priče- o dve žene koje se bore za mesto u muškom svetu i na izvestan način su obe zloupotrebljene u njemu tj dobre samo dok mu služe kako on to traži. I dok jedna, očekivano, biva žrtvovana, druga dobija neku satisfakciju koja se, opet, ogleda samo kroz dozvolu da postane deo muškog društva. Sem demagoške podrške ženskom biću, ovde zapravo i nema mnogo toga čemu bi mogli da podučite svoju ćerku, naprotiv.
Niki Caro je, svojom voljom, Diznijevim amoralnim oportunizmom ili slučajno, kreirala film koji debelo i jasno i glasno fundira kineski politički sistem kao diktaturu vrha u kojoj svi podređeni delovi moraju da mu pokorno služe, pre svega u eliminaciji pobunjenih "domaćih elemenata". Mulan je kroz prizmu tradicije i patriotizma svojevoljno prihvatila službu uređenju, na čelu sa imperatorom. Iako je taj sistem nipodaštava ona nalazi načina da mu se stavi na raspolaganje kao najbolji pion i sistem nije blesav da tako nešto odbaci, ali i da ne prikaže to kao trijumfalni dokaz svoje demokratske inkluzivnosti. Mulan tako ni na jednom nivou nije trijumf žene, koliko još jedan prepredeni uspeh muškog i diktatorskog sistema. Mulan ne menja sistem, ona se samo izbori za mesto u njemu. Što je stvarno žali bože za poruku 2020.
SELEKTAH: 3minus/10
No comments:
Post a Comment