„Leave no cross unturned.“
Darkthrone
KRSTEVe-obrće: Pera II Subota
Druga mi je postala srednje ime
jer me čitate svakih 14 dana. Slažem se, i to je prečesto kad se crno piše.
Prošlog petka sam ionako bio
zauzet pripremom fijaska od subotnje proslave rođendana, dogođenog četiri dana
ranije, kada je i album o kome pokušavam da pišem konačno izašao iz trudnih
trbuha trojice krsteva. To, onda fakat da je objavljen tačno između gostovanja
Dip parpla i Ajsd rta u Beogradu, i fakat da je reč o još jednom manifestu
muzičkog (ne)ukusa xx paše (nedošlog na proslavu -- stidi se ako čitaš), nije
uspelo da diskvalifikuje album s takmičenja za pisanje. Joyland to nije uspeo.
All love is legal, takođe.
Vorpejnt je juče donekle uspeo da
me postidi i umalo pokoleba da krstevima uopšte posvetim karaktere.
Ipak, kako to biva sa mnom,
prevagnuli su nemuzički razlozi, izgledalo mi je zgodno da dan za danom budu
albumi naslovljeni kao i bendovi čiji su, a i oba benda su losanđeleska, ali ne
i zemaljska (ovaj jeste).
A i najavio sam.
Najpoznatiji Krstev (uz mog
ujaka) svakako je Deftone(s) Čino Moreno, a u tajne njegovog mračnog uma nismo čak ni zaranjali podmornicom Rok ekspres. Rogošići su nam tako
predstavljali Džonatana Dejvisa i time (i ne samo oni) izborili da dam
gimnazijsku prednost Kornu. Neki su zbog toga smatrani devijantnim.
Jadranka se trudila, puštala Back
To School i My Own Summer, ali ne rekoh joj hvala ni u loži Arene. Jer nikad i
nisam davao prednost pionirima i izumiteljima (ako su Deftones to), nego onima koji
razrade žanr.
A onda je Činu dopala razrada vič
hausa, i tako je propao vič haus, taj nu metal elektronske muzike. Taj talas
koji sam i ja zajahao (video Jagodinac da se hipsteri potkivaju), ali i na
vreme s njega sjahao. Ali ne i Moreno. I ako je semplovanje rifa poznatog
gitariste Dejvida Li Nča bilo u duhu (prošlog, sezona 2011/12) vremena,
uvrstiti Frontiers na aktuelni album (koji se zove kao EP na kome se Frontiers
nalazi, koji se zove kao EP pre njega, koji se zove kao bend) ravno je čitanju
Politike iz prvog mandata Ljiljane Smajlović umesto ubacivanja u kotao
istorije. Neke stvari se najbolje slušaju tako što se (više) uopšte ne slušaju.
Frontiers je na staru slavu ipak
dobila srce, kao i pesma koja joj prethodi, Bermuda Locket. Pretposlednja
Prurient (Slobodane), takođe. Ono što ne razumem jeste zašto je onda Bitches
Brew izabrana za singl (u redu, nema je na ipijevima, ali novija ne znači uvek
bolja, mada najčešće znači). Šta, trebalo je da pomislimo da je obrada Inspiral
Carpets? (Ili Majlsa Dejvisa?!) Pa, ne idemo opet autom u Stokholm. Ne.
Iz iste, krstaške kuhinje vašoj
predizbornoj pažnji preporučio bih još i WINTER 2K12 MIX, ali samo ako
kampanjski vozite bajs jagodinskim nadvožnjacima u okolna sela. Pred prošle
izbore. Pa smo napredovali.
SELEKTAH: †††/ ††††††††††
