Premijere: MAMURLUK U LAS VEGASU

Pogledajte ovaj film što pre. Ne dopustite da vaša očekivanja postanu nerealna. Kao moja








MAMURLUK U LAS VEGASU/ The Hangover

r. Todd Phillips

selektah: 7 / 10




Prvo sam video trejler. Svako ko u svoj film ubaci scenu u kojoj bebu udare vratima od kola je moj prijatelj. Onda sam video da je Hangover razvalio američki boks ofis u prvoj nedelji. Pa i u drugoj nedelji. To obično znači da se ne radi samo o proizvodu za široke američke mase (paradoks, ali tako je!). A onda je mali istraživački rad sasvim pregrejao sistem. Todd je pre ovoga režirao (i napisao!) Starsky & Hutch, samo drugi najbolji Ben Stillerov film. A i Old School je bio bolji nego što smo očekivali. Za razliku od Road Trip-a i School For Scoundrels. Toliko od mene o Toddovom opusu.




I da nisam otišao na Slipknot sasvim sigurno bih odgledao ovaj film na premijeri u Domu Sindikata. Ovako sam sutradan otišao na prvu popodnevnu projekciju u Kolosej. I opet sam se nasmejao na scenu u kojoj bebu udare vratima od kola (više nego kad bebi pomeraju rukicu kao da... morate da vidite da biste poverovali!). I smejao sam se na pojavu golog Kineza, na činjenicu da je Bin Laden osujetio masturbiranje u veceu aviona, a vrištao sam na prizor „karanja“ tigra... Mamurluk me je opustio, razveselio, razonodio. Nije me šokirao. Nije me fascinirao. Jeste malo pomerio granice u odnosu na slične „muškarci znaju zašto“ filmove. Svakako ću ga preporučiti prijateljima (gledajte što pre!). Ali nije ispunio očekivanja. Iako su ona bila nerealna. Paradoks, ali tako je.


Phillips i njegovi scenaristi (Four Christmases, Ghosts Of The Girlfriends Past) su pre svega napravili dramaturšku rokadu kada su lasvegaske avanture u pitanju. Umesto da po ko zna koji put pred našim očima gledamo kako divlja momačko veče, mi relativno brzo nakon njegovog početka skačemo na „jutro posle“- kada se naši junaci lagano bude u paklenim posledicama burne noći. Čitav film potom postaje pokušaj da se rekonstruišu događaji od sinoć, baziran na seriji kvazi-trileroznih epizoda koje otkrivaju delić po delić „misterije“ i neprekidno teraju gledaoca da otkriva šta je bilo dalje. I to je odlično urađeno.



Likovi su takođe odlični. Imamo lepuškastog i bezličnog Douga, koji se ženi, i koji, hvala Dijevici, veći deo filma nije sa nama. Ali zato su tu njegov lako-moguće-klinički-slučaj zet Alan (fenomenalni Zach Galifianakis koji izgleda kao mlađi brat Johna Goodmana) i dva Dougova prijatelja- Phil, učitelj u osnovnoj školi i zubar Stu. Odlična postavka likova i uzajamnih odnosa (vrlo okrutna zajebavanja cirkulišu između njih) nije dovela do odlične ili makar radikalne razrade ovih likova, uprkos tome što su proživeli najluđu noć svojih života. Finale filma i neka vrsta „novostečenih ličnosti“ koje su stekli nakon avanture pre odgovoraju umivenom, klišeiziranom prosvetljenju u „ženskim“ romantičnim komedijama. Od filma u kome beba... morate da vidite da biste poverovali, očekivao sam da junaci na kraju ne izađu kao fini, porodični, bračnoljubivi tipovi koji će do kraja života „ono što im se desilo“ evocirati svaki put kada pobegnu na pivo. A to se nekako implicira...

A možda su očekivanja bila nerealna... Kažem vam. Idite da gledate što pre!

I ostanite do samog kraja, zato što je foto-album koji promiče uz odjavnu špicu pozamašno parčence suvog zlata ovog filma.