Premijere: DO NEBA

Sve je tu, samo nešto fali

DO NEBA/ Up

r. Pete Docter

selektah: 7 / 10

Još od trejlera za ovaj film predosećao sam da mi se neće dopasti koliko neki drugi Pixarovi (briljanti: Finding Nemo, Wall-E). Jednostavno, sve mi je delovalo kao preveliki zicer. „Deda“ i „unuk“ u neobičnoj avanturi koja, tada sam to još pretpostavljao, staro gunđalo treba da smekša, a blesavom derištu pomogne da stekne samopouzdanje ili pronađe roditeljski oslonac. I tako i bi.

Up je priča o Carlu (dekica) koji je ceo život proveo sa svojom Ellie, a da nikada zajedno nisu ostvarili san koji ih je spojio- da se nastane, ili makar posete, Rajske vodopade u Južnoj Americi. Uvodna montažna sekvenca koja na dirljiv način prepričava čitav njihov životni vek na momente povređuje UNICEF-ovu povelju o tome koliko je neizbežnih i tragičnih „life’s a bitch“ situacija dozvoljeno prikazati detetu. Ono što je sigurno jeste da će roditelji ridati.

Kao i u većini Pixar-ovih filmova nakon postavljanja emotivne baze za čitav film kreće neočekivana, urnebesna, maštovita avantura koja kroz seriju dovitljivih i vrlo duhovitih štoseva tera naše junake ne samo da se iskobeljaju iz „opasnih“ situacija, već i da pomere dupe, pardon, guzu iz osećanja ili uloge na koju su nevoljno pristali i da pronađu novu radost u životu.

Pretpostavljam da niko ne može da ostane imun na pomisao večne ljubavi, na mogućnost ispunjavanja neodsanjanih snova, na prijateljstvo i bliskost koja se uspostavlja između junaka... I, budite bez brige, sve je to (i) ovde vrlo ukusno i dovoljno podgrejano prikazano. Ali, posle serije toliko visokocenjenih filmova, za koje, manje-više, možete da ponovite bilo šta od rečenog, mislim da je vreme da Pixar nastupi malo rizičnije (kao u slučaju Wall-E-ja, recimo) i pokuša da ne „štiklira“ baš svih deset imperativa savršenog života. Dok ovo pišem, jasno mi je koliko je to nemoguće. Ipak je to industrija, koliko god kvalitetna bila, i to za decu.

Ali, Up, u velikoj meri predstavlja prezasićenu mešavinu svih Pixarovskih elemenata i više deluje kao njihova inteligentna rutina, nego kao iskreno nadahnuta celina.

A ko zna, možda sam ja samo privremeno ostao bez nečega što mi je bilo potrebno da im se bezrezervno prepustim.