PARANORMAL ACTIVITY

Kućna verzija Blair Witch Project-a. O kojoj svi pričaju

Meni je neverovatno da je neko sa praktično istom idejom i sa praktično identičnim načinom izvedbe kao u filmu The Blair Witch Project par godina kasnije uspeo da sa još manje para zaradi milione i milione dolara (88 prema poslednjem brojanju!). Ova tužna činjenica govori o nekoliko stvari: 1) za ne-horor fanove u predlošku “reality show horora” i dalje ima mnogo toga zanimljivog, 2) većina ljudi su imbecili i 3) aktuelna američka produkcija horor filmova je katastrofalna odn. prosečnom gledaocu izgleda formulaično i neinspirativno.

Bez ikakve želje da gledam kako mi vetar vraća urin u usta i sa krajnje otvorenim srcem za bilo kakvu naznaku ičega zanimljivog u oblasti žanra horor filmova, moram da vam kažem da je Paranormal Activity* razočaravajuće iskustvo.

Prvo, sve mane potiču od nepotrebno nametnutog koncepta “auto-reportaže”. Slede spojleri, zato išš!. Dakle, mladi par se ne useljava, već je već useljen u novu kuću, u nekoj LA suburbiji. Ništa zavučeno, na kraju puta ili po difoltu strašno, dakle. On je već naoružan kamerom kojom se sprema da beleži noćnu “buku” koja uznemirava njegovu dragu. Od tog trenutka pa nadalje, film je kombinacija njihovih dnevnih, uzajamnih, snimanja i noćnog, manje-više, fiksiranog snimanja dok njih dvoje spavaju… sve dok ih “buka” ne istera iz kreveta.

Kao i u Blair-u, protiče večnost dok nešto ne počne da se dešava. Činjenica da se i ovde, baš kao i tamo, akumulacija neobičnosti povećava sa protokom vremena pre odgovara dosadašnjim dramaturškim zakonima fikcije nego “proizvoljnosti” realnosti, ali dobro… Vizura “home-made” snimka ima smisla noću dok oni spavaju, ali postaje diskutabilna skoro svaki put kada prestravljeni, iz kreveta prvo polete ka kameri, pa tek onda ka “nečemu” što se krije u ostatku stana. Snimanja preko dana, koja su neophodna pre svega za nas gledaoce da bi saznali razne blesave stvari, su potpuno neuverljiva i nepotrebna. Iako su autori dali sve od sebe da im daju smisla igrajući na ne toliko nelogičnu kartu da će “sav taj materijal” jednog dana moći da se pretvori u kapital. Zbog toga uživamo u minutama i minutama ružno snimljene histerije, svađe, nagađanja, preganjanja, dolazaka i odlazaka kvazi-sajkika koji nas upućuje u poreklo “demona”… Zevanje se, baš kao i “buka” pojavljuje pravo niotkuda.

Što se mene tiče, nije bilo nikakvog razloga da ovaj film ne bude “pjur fikšn” sa ubačenim snimcima koje su napravili sami akteri. To bi radnju poštedelo nepotrebnih dovijanja kako da se zabeleži sve što je neophodno za razumevanje priče, a što nekako i nije imalo preterane logike da njih dvoje snimaju.

S druge strane, ono što je u osnovi Paranormal Activity, a to je “ukleta osoba”, a ne “ukleta kuća”, razjašnjeno je kao u najbednijem horor filmu (pravio niotkuda eto ti ga Exorcist) i to na najtrapaviji mogući način (guglovanjem). O samom kraju filma da i ne govorim. Mene čudi da je Spielberg uopšte odgledao ovo.

Jedina dobra stvar u vezi sa PA, jeste što se ne pravi lud na postojanje ironije, zezanja, drugih horora itd. Dobar deo “snimaka” opravdan je perverznim adrenalinom (pre svega kod Njega) i željom da se “nepoznato” dokumentuje na isti način kao i uletanje boinga u zgradu. Taj odnos prema strašnom sinhronizovan je sa gledaočevim, pa otvara put da ono što plaši aktere, plaši i gledaoce, jer mu se pristupa na “zdrav” način.

selektah: 3 / 10

*Odgledana verzija je ona iz 2007. godine, dakle ne ova, sa novim, od Spielberga predloženim krajem, koja se trenutno emituje u američkim kinima. Kad odgledam i tu, podeliću sa vama i to iskustvo.