wickEd TV

Iako trenutno postoji više nego dovoljno serija o kojima bi vredelo pisati, današnja tema je serija koja je re-definisala pojam sitkoma, i svojim (meni i dan danas nezamislivim) uspehom otvorila vrata ne(i anti)konvecionalnim elementima u trenutnoj produkciji.

piše: wickEd girl

SEINFELD (NBC)

ŠTA JE NOVO? Neposredni razlog zašto se vraćam seriji Seinfeld je naravno bilo finale 7. sezone Curb Your Enthusiasm, emitovano prošle nedelje, i vrlo specifične emocije koje je to u meni izazvalo: a to je da nije bilo bilo kakve emocije. Iako u našem (lokalnom) načinu emitovanja serija nije prošlo deset godina od poslednje, i definitivno ne gotovo čitavih dvadeset od kada je prikazana prva epizoda, osećaj da Seinfeld pripada nekom davnom vremenu ipak je tu. Razlozi za to su, naravno, vrlo idiosinkratični, lični. Ipak, ne mogu da se otrgnem zaključku da moja reakcija verovatno uopšte nije neka jedinstvena pahuljica, pre svega zato što je Seinfeld u svom konceptu anti-emocionalan i anti-emotivan. Ovo odustajanje od stvaranja emotivnih veza sa gledaocima i jeste najveći pečat koji je Seinfeld ostavio potonjim serijama kao primer da se uspešno može razoriti upravo fundamentalni koncept sitkoma, a to je da gledaocima mora da bude važno šta se sa likovima događa, that we must care.

Zato danas 30Rock, kao jedina serija koja trenutno legitimno može da se pozove na esencijalistički nastavak ove „tradicije“, uz kombinaciju osvežavanja druge, prave tradicije u američkoj TV produkciji (Saturday Night Live, koja iz godine u godinu ima sve manje regularnog, konzistentnog uticaja), i uspeva da ima više kritičara koji je gledaju i obožavaju nego „običnih“ gledalaca. Pa ipak, ta izražena otpornost emociji i vezivanju gledalaca za seriju kao za neku gotovo supstituciju za porodicu i prijatelje, vidljiva je u pojedinim elementima i u drugim sitkomima – skoro čitavoj kablovskoj produkciji koja nije jednako bogata kao jednočasovne drame (Weeds, Eastbound&Down, Hung), ali i pojedinim likovima u produkcijama velikih kuća, koji često nose još jednu tipično Seinfeldovsku odliku dopadljive anti-simpatičnosti, neurotičnosti i opsesivnosti (Barney iz How I Met Your Mother, Jeff iz Community, Charlie i Alan iz Two and a Half Men).

Pa ipak, nijedna od ovih serija nije u sebi iskombinovala toliko na papiru nepopularnih elemenata kao što su Jerry Seinfeld i Larry David uspeli da uguraju u Seinfeld: od potpuno statičkih naracija, preko dugačkih, dinamičkih i brzih dijaloga, preko četvoro potpuno nesimpatičnih likova koji su vas često dovodili do ludila, preko još „gorih“ epizodnih likova, do radnje koja je bila jednostavna u filozofiji („ništa se ne dešava“) ali, istovremeno, i ludački kompleksna i komplikovana u izvođenju (probajte da *precizno* prepričate nekome radnju iz bilo koje epizode. I dare you.)

ŠTA JE STARO? Malo toga. Seinfeld je verovatno najbizarniji uspeh koji se ikada desio ili će se desiti na američkoj televiziji.

IMA LI SMISLA ŠTO JE NASTAVLJENO? Serija je prve tri sezone konstantno bila na pragu otkazivanja. Pravo je čudo, pogotovo iz današnje perspektive, da je NBC imao dovoljno moći predviđanja da je ostavio on the air, dok se nije desila potpuna eksplozija obožavanja, koja je, nakon šest sezona, kulminirala trećim najgledanijim finalem u istoriji serijske produkcije ikada, kada je 45-minutnu epizodu gledalo čak 76 milion ljudi, što je činilo 41% svih pokućstava u Americi. Dve serije sa više gledalaca bile se M*A*S*H (106 miliona/60%) i Cheers (80 miliona/45%). Četvrta je Friends (52 miliona/30%). Ko god da je bio šef NBC studija u to vreme koji je odlučio da je Seinfeld vredan smaranja sa Larry Davidom morao bi da dobije medalju.

NAJBOLJI CITAT DO SADA: Uzmite i gledajte, ako već niste. I jedno upozorenje: Seinfeld mora da se gleda redom, jer se više nego bilo koji sitkom ikada, zasniva na internom humoru i kontinuitetu, koje, ako ne prepoznate, ne ostavljaju efekat. Znači ne možete samo uzeti neku random epizodu. Kvalitet produkcije je, pogotovo iz perspektive današnjih standarda, potpuno jadan, ali i to totalno nema veze.

Ovonedeljni hit moment:

Ovonedeljni shit moment: Whoopi diskutuje o Romanu Polanskom na the View i objašnjava kako postoji razlika između „običnog silovanja“ i „silovanja silovanja“. Pogledajte sami.