Možda nosi Pradu, ali nije đavo
Modna industrija na globalnom nivou godišnje ima obrt od 300 milijardi dolara. Urednica američkog Vogue-a, Anna Wintour, je verovatno najuticajnija osoba u tom svetu. Ali, September Issue nije toliko (samo) o njoj, koliko o tome kako funkcioniše pravljenje jednog broja ovog časopisa. Zapravo, najbitnijeg broja u godini. Jer vidite, u modnom svetu, septembar je isto što i januar za nas smrtnike, koji se sami oblačimo.
Reditelj R.J. Cutler dobio je potpunu slobodu što se pristupu Anni i drugim saradnicima Vogue-a tiče. To u klimi stvorenoj nakon filma Devil Wears Prada u kome je za lik dehumanizovane i nepodnošljive Mirande Priestly, urednice imaginarnog časopisa Runway, aledžedli poslužila Wintourova može da se protumači na dva načina: a) Anna želi da koriguje sliku koja je o njoj napravljena i b) drma joj se stolica u Vogue-u i ona akonto kontroverze spomenutog filma želi da promoviše “original” i time revitalizuje svoju ulogu i prisustvo u modnoj industriji.
Što se ovog prvo tiče, u tome je potpuno uspela. Za nekoga ko zauzima tako dugo tako bitno mesto u kulturi kojoj je modus operandi “uvek nešto novo”, Anna je prikazana kao zapanjujuće staložena, disciplinovana i kontrolisana osoba, koja se čak povremeno i nasmeje. Verujem da je Cutler očajnički lovio bilo kakav njen “eksplozivni” momenat, ali ga nije našao. Anna je jednostavno žena koja zna šta hoće, zna šta neće i ne usteže se da to stavi do znanja čak i osobama sa kojima je u istom poslu već dvadeset i više godina. Rizpekt. Zapravo, jedina “kontroverzna” stvar u celom filmu je to što se za probne primerke stranica novog broja Vogue-a potroši sto kvadratnih kilometara amazonskih šuma.
Što se ovog drugog, pak, tiče, iskreno se nadam da joj nije bila namera da September Issue promoviše (samo) njenu bitnost, jer joj je Cutler lukavo ili nenamerno zavukao time što je veliku pažnju (sasvim zasluženo) poklonio kreativnoj urednici Vogue-a, Grace Coddington. Ova (sedamdesetogodišnja?) žena počela je karijeru kao model krajem pedesetih, nakon čega je imala saobraćajnu nesreću u kojoj joj je stradalo lice zbog čega je morala da ode “iza scene”. Počela je u britanskom Vogue-u, a u američki je došla kad i Wintourova. Ova ekstremno simpatična i još ekstremnije talentovana žena prikazana je kao pravo srce magazina, kao neko ko modu vidi kao priliku za umetnički čin i ko i dalje nakon toooliko godina rada ima i volje i talenta da svoj posao radi najbolje na svetu.
Tokom filma videćemo kako većina Graceinih predloga/ urađenih stvari trpi nepravednu Wintourinu selekciju, ali na kraju čini 70 posto časopisa. Što govori da obe odlično rade svoj posao, ali mislim da Anna nije baš tako zamislila da se to i pokaže.
selektah: 7 / 10
No comments:
Post a Comment