Pseudo kitchen sink drama
Početkom osamdesetih u, od Morrissey-a voljenom Bradfordu, živela je spisateljica Andrea Dunbar. Ona je kao vrlo mlada napisala brojne komade (i filmske scenarije) od kojih je jedan od poznatijih i cenjenijih "The Arbor", polu-autobiografska priča o životu u jednom od najgorih krajeva Bradforda.
Rediteljka Clio Barnard koristi živopisnu tematiku ćorsokačenja radničke klase pod Thatcher Margaretom na nekoliko nivoa pokušavajući da je predstavi i kao biografiju njene autorke, biografiju autorkine nesrećne ćerke, ali i jednog doba u britanskoj istoriji.
Andrea Dunbar bila je notorni alkos i pillpopper. Umrla je u pabu. Njena ćerka, iz braka sa Pakistancem (što je i tada bilo veliki No!No!), završila je kao narkomanka čije je dvogodišnje dete (ostatak čitate na sopstvenu odgovornost) praktično overilo od metadona kojih se samo nagutalo u pokušaju da ublaži sopstvenu adikciju nasleđenu od majke koja se drogirala dok je bila trudna. Da, dvogodišnje dete! Ostatak ekipe, mahom oličen u rođacima i prijateljima pokojnice trpi posledice svih tih stvari odajući duh "te Britanije".
Za svoj rediteljski postupak Barnard citira metod koji je korišten u jednoj ekranizaciji Dunbarinog komada, u kome glumci, ako sam dobro razumeo, samo otvaraju usta na prethodno snimljene matrice razgovora sa stvarnim ljudima koje igraju. Međutim, u svom igrokazu Barnard je izmešala glumce sa stvarnim akterima (koji svi govore u kameru), a same događaje iz tagičnih života dočarala je kroz improvizovanu predstavu "The Arbor" koju glumci igraju na ulici, u famoznom naselju Arbor u Bradford. Na taj način ova opora istina do nas dolazi posredovana na nekoliko načina. Što je ne čini ništa manje ubitačnom, ali ni ovaj film posebno zanimljivim.
Nekako se to "pseudo" šiba od samog početka sa onim šta "stvarno" opisuje i ja ostajem sa osećajem da mi je mnogo više od (moguće) priče uskraćeno, nego što sam ovako dobio.
Pretpostavljam da će nekim intelektualcima i posetiocima BITEF-a ovo biti vrlo, vrlo zanimljiv eksperiment.
SELEKTAH: 4/ 10
No comments:
Post a Comment