THE MILL AND THE CROSS

Jedan lepo zamišljen koncept vrhunski realizovan

Reditelj je Poljak (Lech Majewski). Produkcija je poljsko-švedska. Glumci kojima je ukazana prilika da u filmu prozbore su holandski (Rutger Hauer) i engleski (Michael York i Charlotte Rampling). Znam. I mene je ova kombinacija uplašila. Međutim, ovo je lako moguće jedan od najboljih filmova godine.

Prva scena će vam ili oduzeti dah ili ćete prezrivo coknuti i prekinuti film. A prva scena prikazuje ljudsku postavku Pieter Bruegelove slike "Nošenje krsta" (to je ova dole). Kombinujući posebne objektive sa stvarnom scenografijom i kompjuterskom animacijom (to ja samo nagađam kako je do svega došlo) Majewski pred nama razvija "ljudski total" ove slike i taj prizor deluje zaista hebeno impresivno.

Nakon toga odlazimo u Bruegelov dom i otkrivamo kako je izgledalo buđenje u to doba, a potom, znatno duhovitije prikazanom, buđenju prisustvujemo i u mlinu ugrađenom u planinu (pa, vidi sliku!). Sva scenografija je evidentno napravljena za potrebe filma, tako da uobičajene antikvarne patine koju imaju stvarni predmeti korišćeni u ovakvim ekranizacijama nema. Deluje vrlo neobično, ali još je neobičnije je da je za aktere "tog doba" to sve tako i izgledalo- novo.

Lagano otkrivamo nameru Majewskog da zaviri u sudbine svih aktera Bruegelove slike i tako nas upozna sa društvenim i onim sitnijim okolnostima koje su sliku formirale. Španska opsada, inkvizicija koja zakopava živu ženu, napaljeni muškarci, "točak smrti", nenametljive žanr scene lokalnog života... Sve maestralno slikano sa večito prisutnim perspektivama koje kadar vuku u nedoglednu dubinu. Pretpostavljam da će likovno edukativniji gledaoci od mene prepoznavati i konkretne radove renesansnih umetnika koji su poslužili montiranju određenih kadrova. Ja sam se radovao samoj činjenici da su mi neki od njih delovali poznato.

Kadrovi su uglavnom kratki i ritam filma je fenomenalno odrađen, tako da zapravo imate utisak kao da okom lutate po slici i u tih par sekundi koliko vam je pogled na nekom od brojnih likova vi zamišljate kako li je izgledao njegov život. Kako dijaloga jedva i da ima, baš kao i muzike, taj protestantski minimalizam osećaćete i kao sam žanrovski format filma.

Filmu se, nažalost, može prebaciti nekoliko stvari koje ga ne ruže toliko, koliko bi on bio bolji da ih nije bilo tj da je koncept još tvrđe sproveden.

Ona manja mana je sam kraj. Majewski sa slike izlazi u prostor muzeja u kome nema nikoga, sem "mrtvih" slika. Nepotrebno duplo poentiranje da mi kroz konzumaciju umetnosti nemamo mogućnost da zaista zavirimo u život iza nje nekako je bilo jasno i iz same premise filma. Nije bilo potrebe da nam to gura pod nos.

Isto tako, angažman usahlih veterana nepotrebno je narušio "anonimnost" glumaca, statista i likova koje tumače. Pored toga, njihove replike muče se sa banalnom patetikom, a povremeno čak stvaraju utisak "funkcionalnih konverzacija" skoro kao da gledamo nekakav školski program na temu flamanskih majstora. Ipak, toga nema toliko da bi narušilo nemu lepotu prizora.

The Mill And The Cross nije samo drugačiji od svega što sam gledao ove godine, nego je i drugačije bolji.

SELEKTAH: 9plus/ 10