Jedan lepo zamišljen koncept osrednje realizovan
U čileanskoj pustinji Atakama nalazi se jedan od najvećih astronomskih kampova. Zbog svoje konstantno suve i sunčane klime pustinja je idealna i za geološka istraživanja. Zbog toga što tamo već dugo niko (dobrovoljno) ne ide general Pinochet je baš tamo, u bivši rudarski kamp, postavio svoj koncentracioni logor u kome je između 30 i 60 HILJADA ljudi maltretirano i/ili ubijeno tokom njegove vladavine.
Veteran Patricio Guzman koji se tokom čitave karijere bavi utvrđivanjem istine, odgovornosti i nepomirenja sa Pinochetovom vladavinom lepo je zamislio da kroz ideju potrage za prošlošću (objasniću) ispreplete tri, naoko, potpuno suprotne aktivnosti.
Vidite, sadašnjost ne postoji. Barem tako kaže jedan čilenaski astronom. Dok se svetlost odbije od onoga što percipiramo i stigne do nas neko vreme je već prošlo i taj objekat je već u prošlosti. Čak i ako je sasvim blizu, uvek treba neko mršavo vreme da signal od naših čula stigne do mozga. Radi se o milijarditim delovima sekunde (ili šta već), ali formalno sve oko nas je već prošlost. Naviknite se.
E, sad pustinjom Akatama pored geologa i arheologa šetaju i žene iz raznoraznih NGO-ova koje, ali BUKVALNO, šetaju sa lopaticama i skupljaju posmrtne ostatke žrtava koje je Pinochet razbacao i zakopao širom pustinje. Ono što stvar čini posebno bizarnom jeste da zbog specifične klime Atakame zakopani ostaci mogu da se nađu u skoro mumificiranom stanju.
I tako, dok jedni pokušavaju da shvate kako su izgledale najudaljenije galaksije, neki pokušavaju da otkriju kako je izgledala čileanska prošlost u poslednjih sto, a naročito poslednjih tridesetak godina.
Međutim, Guzmanov dokumentarac nije naročito lep. Prizore kosmosa smo već videli, povremeni rediteljski zahvati u dočaravanju geografije astronomskog kampa deluju studentski, a na planu vođenja priče gubi se emotivna poenta, jer sve deluje nekako "nabacano". Očigledno da ni budžet nije bio veći od ambicija.
SELEKTAH: 6/ 10
No comments:
Post a Comment