MOLLY NILSSON - History (Dark Skies Association)

Jedno od izdanja koje će se naći na mojoj drugoj godišnjoj listi najboljih albuma 2011.

Može li iz Švecke uopšte da dođe loša (=negenijalna) pop muzika? Ja nemam iole smisleno objašnjenje zašto NEMAM POJMA!(EJ!!!) ko je Molly Nilsson, kao ni zašto nisam čuo ni jedan od njena tri prethodna albuma (ovo joj je četvrti). Stvarno nemam, a nekako stalno imam osećaj da slušam nešto zanimljivo i... "drugačije".

Za one koji vole isto što i ja dovoljno je da kažem da Molly Nilsson zvuči kao što bi "ženski John Maus" zvučao. Ovo je sint (dakle, ne elektro)-pop odsviran u kuhinji među frižiderima i mikserima, istkan od najfinijih, veštačkih, naravno, struna srca. Ovo je palp/Pulp romantika. Prava pravcata hipsterska melodrama. Od prve do poslednje pesme.

Molly ima uobičajeno hladan skandinavski glas koji pop muzici uvek da neku začudnost, ali je poprilično voljna da se, makar, pravi da je vesela. Produkcija je stilizovana da zvuči "lo-fi", sint-melodije su primitivne (kao na ranim albumima The Knife) sa Nena/Kim Wilde ritmikom koja slušanje većine pesama pretvara u sentimentalno putovanje u osamdesete. Kroz električne snove.

Ja volim ovakvu muziku. Volim kad tuga dolazi iz neočekivanih mesta. Kao što su slatkiši. Volim primitivne aranžmane na sintisajzeru. Volim kada se pop ne plaši horizonata do kojih može da dobaci.

Možda je trebalo da spomenem i Ultravox. Alphaville. Savage. Pet Shop Boys. Ali, možda je bolje da vam sami padnu na pamet dok budete slušali History. Osetićete veću zahvalnost.

SELEKTAH: 8plus/ 10