TROPA DE ELITE 2

Pravda je kao beba. Treba da znaš kako da je uzmeš u ruke

U drugom nastavku sage o borbi brazilskih policajaca u Rio De Žaneiru protiv kriminala i korupcije ima jedna scena u kojoj naš voljeni pukovnik Nascimento (Wagner Moura) presreće Mercedes nekog političara, izvlači ga iz njega i počinje krvnički da ga bije. Do tog trenutka mi, gledaoci, već smo ozbiljno nahranjeni prizorima besramne korupcije kojoj i narečeni kumuje, kao i brutalnim posledicama koje ona svakodnevno seje. Reditelj Jose Padilha tako je genijalno osmislio broj udaraca, njihovu ritmiku, skoro kao da je u tom trenutku pretpostavio kako bi izgledao i koliko bi trajao neki naš univerzalni odušak protiv raznoraznih nepravdi koje trpimo. Na mestu brazilskog gada ja sam u tih par minuta provrteo lica nekoliko srpskih političara. Kada je ovaj na kraju ostao da leži na zemlji, ozbiljno redizajniran, osećao sam se bolje, kunem vam se, mnogo mnogo bolje! Samo zbog toga TDE2 ostaje u mom srcu 4ever.

Prvi deo mi je ostao u sećanju kao prljav na svim nivoima, od krupnog zrna do sirotinje favela i sirovog nasilja rasprostrtog svuda po njima. Drugi deo, po The Wire modelu, malčice menja teren.

Paralelno sa pobunom u zatvoru, koju je pukovnik krenuo da sanira, Padhilia nas kroz glas "levičara, intelektualca" Fraga informiše o besmislicama poput onih da su zatvori strašni i da će do 2083. u brazilskim zatvorima biti isto onoliko ljudi koliko i stanovnika Brazila. Ako je verovati statistici. Kad se pobuna uguši u krvi, jedini način da se pukovnik i njegova BOPE dovode u red jeste da se on unapredi u nekog državnog administrativca. Njemu to otvara put za borbu iznutra, za borbu protiv korumpiranih policajaca i njihovih političkih mecena. Padhilia nas upoznaje kako funkcioniše prljavi sistem unutar sistema. Nema tu nekih naročito novih momenata, čak ni u dočaravanju istih. Padhilin adut i dalje je ostala dokumentaristička sirovost i autorska surovost.

Tropa De Elite 2, gusto prožeta Nascimentovom naracijom, više funkcioniše kao angažovani traktat, javna opomena, besni glas naroda, kriza očajnika, nego kao film naročite dramske radnje (što ne znači da ove nema, naročito na ličnom planu Pukovnika). On pruža dokaze, zatim deli pravdu, a potom traži da se sličan model sprovede još snažnije i šire. Iako Brazilci žive na drugom kraju sveta ova priča će vam biti vrlo bliska, a čak iako kod nas nema toliko ekstremnih deformiteta vlasti, siguran sam da nećete imati ništa protiv da "grešne" blaga ruka pravde pomazi na isti način kao Brazilce.

SELEKTAH: 8/ 10