NOVE SERIJE

Luck, Bag Of Bones

Luck je nova serija Davida Milcha (autora Deadwood, John From Cincinnati i NYPD Blue). Prvu epizodu režirao je Michael Mann (jeste, onaj Michael Mann). Glavnu ulogu igra Dustin Hoffman.

Evo šta sam razumeo iz prve epizode:

Dustin Hoffman igra lika koji izlazi iz zatvora, nakon tri godine koje je odslužio umesto "nekih ljudi". Umesto njega, njegov vozač, Dennis Farina, kupio je i sada je vlasnik nekog konja, koji ima problema sa probavom. I Nick Nolte ima konja, sa kojim nekad razgovara. Četiri luzera, od kojih jedan diše uz pomoć boce za kiseonik, kladila su se na konje i dobila su 2.3m$. Jedan konj je tokom trke polomio nogu, a u drugoj trci drugi konj je pobedio. Obojicu ih je jahao isti jahač. Tu postoji još neki trener, Meksikanac, mislim, za koga svi govore da je do jaja, iako vam možda neće izgledati tako.

U prvoj epizodi bilo je još nekih četrdesetak minuta radnje i naročito dijaloga o kojima ne bih umeo ništa da vam kažem.

Ja volim kada me serija pusti u sebe bez mnogo objašnjenja (mmm... Wire?) i kad moram da se mučim da pohvatam ko je ko, šta se dešava, kao i da protumačim njihov "sleng". Ali zauzvrat dobijem autentičnu atmosferu i osećaj da me niko ne precenjuje.

Međutim, problem Milchovog pilota (i manje Mannove režije) nije to što samo stanovnici Kentaki (derbija?) i profesionalni kladioničari mogu da razumeju šta junaci govore, već skoro potpuno odsustvo drame. Jedini trenutak kada je delovalo da se nešto dešava bilo je kad je Dustin izgubio malo živce i preturio stolicu na kojoj je sedeo. Većina preostalih scena očajnički se trudila da ne izgleda kao da nam nešto objašnjava, da što diskretnije uspostavi odnose i da zvuči što nerazumljivije običnom puku.

Milch, Mann, HBO i Hoffman su dovoljna garancija da se uvek i na slepo kladimo na njih, ali Luck apsolutno ničim ne zaslužuje da se smatra favoritom.

Budimo strpljivi?

Bag Of Bones na sreću (nakon odgledanog pilota) nije nova serija rađena po romanu Stephena Kinga već dvodelni TV-film ili mini-serija kanala A&E.

Pierce Brosnan igra popularnog pisca koji nakon tragičnog gubitka supruge odlazi u njihovu kuću na jezeru u koju je njegova pokojna žena volela da ide sama. Tamo u nekoj kombinaciji noćnih mora, halucinacija i javljanja duhova Pierce uspostavlja kontakt sa mrtvom ženom, ali još neki razni mrtvi ljudi se tom prilikom javljaju. Paralelno sa tim, bogati matorac koji drži grad pokušava da svojoj snaji preuzme starateljstvo nad unukom. Pierce je, igrom slučaja, na njenoj strani.

Ne znam kome je ovo namenjeno, ali uz šmiranta Brosnana (što ga je činilo idealnim Bondom) ide i šmirantski scenario koji između oglodanih klišea pokušava da nam održi pažnju pažljivo razmetnutim štrecanjima. Čiji je vizuelni identitet negde u ravni "strašnih momenata" u petom Smorry Potteru.

Danas moram da odgledam i drugi deo. Da vidim šta je bilo.