Oceanovih bolesnih jedanaest ili The One Where Gwyneth Dies A Horrible Death
Ništa nije bolje od stvarne, apokaliptične pretnje. Čak i na filmu. Pojava nekog virusa, izbijanje epidemije, strah od zaraze možda su poslednja sredstva koja Smrt ima na raspologanju da nas podseti na svoje neuništivo postojanje. Sa ratovima koji se odigravaju sve više na CNN-u nestao je svaki osećaj da je masovno stradanje moguće, da postoje okolnosti u kojima niko neće biti pošteđen, kao i da život koji živimo svakog dana može da nestane dok ste rekli "300g krmenadli". Roland Emmerich ima pravo da svet uništi spolja i iznutra, kao posledicu proročanstva ili neizbežne kataklizme, ali boleštine i virusi... One daju krupan plan nemoćnog čoveka.
Zbog svega toga sam od Contagion očekivao nerealno mnogo.
Pretpostavljam da je Soderbergh u svom profesionalnom klackanju od velikog holivudskog filma do ličnog, mada bolje reći- privatnog, indie filma izračunao da sa ovom temom može solidno da profitira na boks ofisu i na taj način produži ovakav svoj aranžman sa studijima. Pretpostavljam da je i kamara poznatih glumaca (Gwyneth Paltrow, Matt Damon, Laurence Fishbourne, Jude Law, Marion Cotillard, Kate Winslet, Elliot Gould...) stvorena da bi se ta namera osigurala. Sa worldwide zaradom od nekih 130m$ Contagion je solidan uspeh.
Stvari počinju obećavajuće. Gwyneth prvo malo slini, nešto kasnije eto je kod kuće gde joj se ruka oduzima, zatim doživljava nešto nalik moždanom udaru, njen muž, Matt Damon, je panično vodi u bolnicu gde ova, takoreći još ni neprimljena, umire u stravičnom grču. Nekih desetak minuta kasnije lekari će joj skalp prebaciti preko obrva dok budu otvarali lobanju da vide šta je uzrok smrti. Za nas koji volimo Gwyneth već je ovo dovoljno da budemo zadovoljni. Nažalost, tu je i ostatak filma.
Nema ničeg posebno lošeg u Soderberghovom filmu sem vaših (mojih) očekivanja. Naročito nakon ovako nemilosrdno dobrog nemilosrdnog početka. Soderbergh se odlučio za jedan Traffic/ Crash pristup koji "problem" pokušava da sagleda iz svih aspekata. Neprekidno smo zasuti (dosta ružnim) TV-ičnim telopimama sa brojem stanovnika određenih gradova ili regija. U hendlovanju problema otkrili smo kako stvari funkcionišu od prijemnog odeljenja u hitnoj do najviše instance koja sme i može da se bavi najzahebanijim slučajevima. Na sve to Soderbergh je dodao i medije, kako one koji ispiraju mozak uobičajenim setom informacija o "razvoju situacije", tako i onima, Internet, koji se diskutabilno bore za istinu. Socijalna hijerarhija je uzeta i na dramskom nivou, pa tako vidimo kako Damon sa preživelom ćerkom neuspešno pokušava da izvuče živu glavu iz zaraženog grada, dok ljubavnice VIP virusologa dobijaju nezvanične informacije o tome gde i kako da se evakuišu.
Bez želje da zauzima strane Soderbergh uglavnom dočarava neki najobjektivniji mogući ishod slične situacije što kao rezultat ima jedan više televizijski, nego holivudski film, čak lišen saspensa koji je obično osovina ovakvih filmova. Contagion pre deluje kao neka ekranizovana studija, menjual koji će medicinsko i drugo osoblje moći da koristi kad do toga dođe. A doći će. Sav njegov senzacionalizam dolazi iz tečne verovatnosti događaja, a ne iz nekakvih dekodiranih konspirativnih matrica.
Pored scenosleda koji prati odlazak Gwyneth Paltrow u Contagion-u osmeh mami i prikaz kako je došlo do "Dana 1" tj kako se virus generisao i kako je sa životinje prešao na čoveka. Retko elegantan cinizam spram naše civilizacijske pripremljenosti na sve i svašta. Pa i najgori scenario.
SELEKTAH: 6/ 10
No comments:
Post a Comment