A DANGEROUS METHOD

U ovom filmu Viggo Mortensen puši tompus

Ja ne znam da li ovaj film odgovara stvarnim istorijskim događajima. Znam da je rađen prema pozorišnoj predstavi rađenoj prema romanu. U filmu pratimo kako su našli i razišli Freud i Jung, i to, rečnikom narodne pesme rečeno, oko jedne žene. Freuda igra Viggo Mortensen, koji puši tompuse, i Michael Fassbender koji igra Junga. Fatalnu ženu dočarala je Keira Knightley, a u epizodnoj ulozi (i jedinoj upečatljivoj u ovom filmu, da napomenem već sada) Otta Grossa imamo Vincenta Cassela. Ukoliko ste gledali prethodna dva filma Davida Cronenberga, A History Of Violence i Eastern Promises, onda znate da Cronenberg obnavlja saradnju sa Martensenom i Casselom, što objašnjava njihovo učešće u ovoj (skoro srpskoj) TV drami, a ukoliko ste gledali Cronenbergov Spider i to vam je njegov omiljni film (valjda ima i takvih), za vas će A Dangerous Method biti "još jedno sjajno ostvarenje proverenog majstora". Ja, naravno ne spadam u tu grupu.

Ako zanemarimo par scena u kojima Keira Knightley izvodi gluposti (to je, verujem, PC izraz za delatnosti osoba sa psihičkim problemima) A Dangerous Method je film u kome ljudi koriste svaku priliku da porazgovaraju. Čak ima i jedna scena u kojoj Freud nonšalantno okrene časovnik ka Jungu i kaže mu- Jel ti shvataš da mi pričamo već 13 časova? Konverzacioni filmovi, zna Kevin Smith, ne moraju biti loši. Ako se složimo oko toga da bi Freud i Jung kod većine nas ušli, barem, u top 1000 ljudi koje bi pozvali na večeru, pretpostavljam da ono što oni imaju da kažu može biti zanimljivo. Dvadeseti vek je tek počeo, sa svih strana šibaju nove stvari, ova dvojica tek testiraju psiho-analizu, Keira je nevina...

A Dangerous Method je film u kome Mortensen puši tompus, Jung prolazi kroz Mir-Jamovsku dilemu da li da vara ženu i šta to, u "psiho-analitičkom smislu" znači za njega, dok Keira daje sve od sebe za nominaciju za Oskara. Jedino Vincent Cassel dođe sa nekom zanimljivom biografijom, uradi par stvari, bez mnogo reči, i ode. I njega ćete jedino pamtiti.

Čak i bez bebe na ramenu imaćete problem da zadržite pažnju na ovom filmu, jer će vam se stalno činiti da likovi na nezanimljiv način pričaju o nečemu za šta se potom ispostavlja i da vas ne zanima. A prečesto ta dijalog lista izgleda kao da verbalno opšte njihovi batleri, a ne ljudi od tolike nauke. Kažem vam- Mortensen puši tompuse!

Ako se pogleda Cronenbergov opus jasno je da ovde ima dosta toga što bi njega zanimalo, ali nažalost ništa od eventualnog kronenbergovskog ekspresionizma, koji bi ovde legao kao kec na jedanaest, krčeći put između jave i sna, uz obilje seksa, nije se pojavilo. Ovaj film je strejt kao nedeljni ručak kod Žike Šarenice. I, verovatno, isto toliko zanimljiv.

SELEKTAH: 2/ 10