DOWNTON ABBEY

Ono što bi Montevideo trebalo da bude za Srbe, to je Downton Abbey za Engleze

Verovatno je najbizarnija stvar u vezi sa serijom (dve sezone + jedan božićni specijal) Downton Abbey njena ogromna popularnost. S druge strane, to, zapravo, i ne treba da čudi. U eri kada televizija igranim programom višestruko nadmašuje domete filmske industrije, jedan rasan primerak klasične kostimirane bibisijevske produkcije uspeva da potvrdi stare standarde i da se ultra-konzervativnom formom izdvoji iz ostatka TV ponude koja je debelo zagazila u sve moguće oblike postmoderne.

Downton Abbey je ime raskošnog imanja porodice Crowley čiji je gazda vojvoda od Granthama samo rentijer istog, kao "aktuelni" muški naslednik. Međutim, kako on nema muškog poroda, prvi sledeći u nizu je njegov rođak Matthew, "obični" doktor. Ovo testamentarna zavrzlama udružuje vojvodu, njegovu suprugu, tri ćerke i majku sa Matthewom i njegovom majkom na imanju, a kao drugi glavni ansambl imamo kompletnu poslugu Downton Abbeya. U maniru najnajnajklasičnije britanske kostimirane sapunice mi pratimo doživljaje, spletke, smrti, ženidbe i udadbe svih pobrojanih likova, dok se u pozadini (naročito u drugoj sezoni) izlistavaju istorijske prilike početka XX veka, pre svega I svetski rat. Autor serije je Julian Alexander Fellowes (rođen u Kairu 1949), glumac i scenarista serija i filmova od kojih su vam najpoznatiji i najbolje govore o kakvom autoru se radi: Little Lord Fauntleroy, Gosford Park, Vanity Fair, The Young Victoria...

Komentarisati domete engleskog kasta u ovakvom formatu je izlišno. Možda samo Rolex bolje radi svoj posao. Disciplina koja vlada na svim nivoima, od scenarija (mislim na dijaloge najviše), preko glume, režije, scenografije i kostima, muzike... Da zaista postoji kosmička pravda Zdravko Šotra je trebalo da se pretvori u pepeo istog trenutka kada je počeo pilot Downton Abbey. Ono što mi gledamo u "sličnom" (a i pod navodnicima ovo deluje kao nepravedno poređenje) formatu na nacionalnoj televiziji nakon gledanja DA postaje superbijedno i nepodnošljivo čak i po osećanja prema ovoj našoj jadnoj naciji.

A na primeru Downton Abbeya bi se dalo naučiti. Uostalom, Bjela nije baš toliko mnogo šutnuo loptu pored gola sa Montevideom. Početkom XX veka Britanija je živela poslednje i najraskošnije godine svoje imperije. Ako je ikada postojao trenutak da se Englez punim plućima oseća kao vladar sveta to je bilo tada. A kako nam Downton Abbey pokazuje biti Englez značilo je ispunjavati određene obaveze. Iako i aristokratija odbrojava svoje poslednje dane u snazi svoje uloge u životu imperije, kroz međuodnos njih i njihovih plaćenih sluga odslikava se sva ta "engleština". Distanca u govoru, kitnjasto, ali nikad isprazno, odmereno, odmereno, odmereno, svako zna svoje mesto, svako zna koliko sme, emocije na kašičicu, dovitljivost na kutlaču, i ta fascinantna odanost svojim gospodarima, svojoj ulozi u društvu, svom soju, svojoj otadžbini, svojim principima... Za svim tim žudi engleski narod danas, rekao bih, a srpski sasvim sigurno. Te možda neravnopravno raspoređene ljudske slobode davale su nekakav osećaj sigurnosti, a plebs je verovao svojim elitama, a elite su bile odane idealima kovanim stotinama godina pre. Danas je zemlja otišla na doboš, korupcija je drugo ime za pragmatičnost, oni koji su došli još uvek traže načina da se uklope sa onima koje su zatekli, ljudi se ne osećaju previše sigurno. Čeznu. Idealizuju. Romantizuju.

I tako je nastao Downton Abbey. Kao slika onoga kako je nekad bilo, kako nikada više neće biti i kako bi bilo lepo da jeste.

Pored vojvodine majke koju igra Maggie Smith, za koju se biraju najsočnije doskočice, moje simpatije ima šef posluge Carson, zatim pakosna vojvotkinjina sluškinja O'Brien, mišasta asistentica kuvarice Daisy, a mislim i da gotivim samog vojvodu. Nekako je naivan na dobar način. Najviše mi na živce ide njegov posilni Bates, koji je stalno sa izrazom nekoga ko treba da objasni zašto se ukenjao, vojvodine ćerke mi nisu naročito simpatične, a mislim i da je rođak Matthewu nekako tanak i isprazan.

Downton Abbey je takođe i prva serija koju sam gledao sa ćerkom pa će mi stoga zauvek ostati draga.