15 February 2012

POLICA - Give You The Ghost (Totally Gross National Product)

Album koji je nastao pod jednakim uticajem Kanye Westa, Warpaint i Feist


Na njihovom sajtu inteligentno ne pise nista o njima. U jednoj recenziji ovog albuma pročitao sam da su poreklom iz Mineapolisa i da su grupa, kao i da su album zajednički ko-producirali Ryan Olson (Gayngs) i Jim Eno (Spoon). Prisustvo ova dva imena ne bi trebalo da vas plaši u slučaju da niste fanovi ova dva benda (Gayngs- šteta, Spoon- opravdano). Pretpostavljam da će vam, zapravo, najveće odbijanje prirediti autotjun na vokalima pevačice Channy Leneagh. Ali kao i u slučaju albuma 808 And Heartbreak ovaj autotjun je više od autotjuna, to je specijalni efekat koji definiše zvuk benda, kao zvuk gitare kod MBV ili basa kod New Order. Lagao bih da kažem da je to zarad ostvarivanja sličnog kvaliteta ili autentičnosti, ali da definiše njihov zvuk, definiše.

U izvesnoj meri Polica zvuči kao hipsterski klasik. Vokal je kao što rekoh autotjunovan i mene u najvećoj meri podseća na albume Cocteau Twins tj Elizabeth Fraiser, pevačicu koja je upala u kazan sa autotjunom kao mala. Nekakva hladna prozračnost prožima muziku, kao zimsko jutro, ili plaža u novembru. Vokal je Feist-ast, tugaljiv i nostalgičan, ali kao da prikog tuguje za prikogom. Naročita pažnja posvećena je perkusijama i oni od pesme do pesme taj "isti, monotoni, ne-humani" način pevanja podgrevaju žanrovski različitim vajbom što nekako savršeno (barem kod mene) odgovara našem defanzivnom i suspregnutom emocionalnom sistemu koji između sebe i sveta kontinuirano proširuje baru u kojoj plivaju ironija i cinizam. Give You The Ghost zvuči kao eho naše emocije, replika replike replike koja je stigla do sveta.

Druga nezanemarljiva vrlina ovog albuma, o čemu sada mogu samo da spekulišem, nikako i da tvrdim, jeste da mi se čini da se radi o idealnoj muzici za vožnju bajsa. Sjajne melodije i osećaj tog večitog proleća u glasu obezbediće dovoljno podstreka za maštanje, dok su perkusije zgodne dinamike tako da će konstantno osvežavati ritam vrtenja pedala. Hipsteri voze bajsove, kad beže od sveta, zar ne?

To što ja ne bih više od ovoga o ovom albumu nije nikakav minus. Ni njemu, ni meni.

SELEKTAH: 8minus/ 10

4 comments:

  1. "Gimme Fiction" je skoro pa klasika.

    Poliça je pre za Тротинет, nego za bajs. "Ni njemu, ni meni." Ni tamo, ni vamo. Prvo da nauče ćirilicu, pa ću da ih slušam. :]

    ReplyDelete
  2. Lepo pišeš (mala i velika slova), a i voliš decu. Nisam vikendom.

    ReplyDelete