MARTHA MARCY MAY MARLENE

Toplo je samo ako je u srcu toplo

Kako samo ime filma naslućuje Martha Marcy May Marlene je film o gubljenju jednog identiteta, sticanju drugog, zatim trećeg, mešanju istih, konfuziji koja potom nastaje i potragom da bilo šta samo bude, kad već ne može da bude kao što je bilo.

Elizabeth Olsen (mhm, mlađa sestrica bliznakinja) igra devojku Marthu koja poput miliona tinjdžera širom sveta, odraslih bez roditelja, pokušava da nađe autoritet, toplinu porodičnog doma i nekakav smisao u hroničnom odsustvu svega toga. Put je nanosi na neku hipi farmu u kojoj mladići i devojke žive slobodno u komuni kojom rukovodi izvesni Patrick (fenomenalni John Hawkes). Film počinje njenim bekstvom iz te komune, a potom se nižu flešbekovi koji objašnjavaju razloge za isti prepliću sa njenim boravkom kod svoje sestre i njenog muža u luksuznoj kući pored jezera.

MMMM je bio popriličan hit na prošlogodišnjem Sundanceu i to je i najveći razlog zašto sam ga pogledao. Međutim, kao mnogo puta do sada, ispostavlja se da ispod silnog hajpa koji ovaj festival pruži leži jedna dramski tanka pričica, sumnjive ili nikakve poruke, čiji sav kapital leži u "kontroverznosti" teme kojom se bavi. Iako debitanta Seana Durkina treba pohvaliti na zavidnoj rediteljskoj kontroli nad materijalom, vizuelnoj i narativnoj odmerenosti, dobrom radu sa glumcima, osećaju za detalj, efektnoj atmosferi, opšti utisak je da MMMM nije ništa drugo do vrlo dobro prerađena gomila klišea koje smo već videli u sličnim filmovima. Izgubljena mlada tinejdžerka, bogata sestra koja "godinama" brine o njoj, kult sa psihotičnim alfamejlom na čelu, seksualno zlostavljanje kao vid zaposedanja ličnosti, tiha jeza ispranih mozgova... Iskreno ne želim da mislim da je paralelno portretišući život na farmi i život u luksuznoj kući pored jezera Durkin išta želeo da nam kaže. Martha (koju u kultu zovu Marcy May, a jedan od pajtosa je naziva svojom rođakom Marlene) će u nekom trenutku krenuti da proziva zeta i da dovodi u pitanje njegove slobode unutar karijere koju manijački gradi unutar kapitalističkog sistema, ali ja cenim da je bolje da to držimo kao ilustraciju Marthine naivnosti, pre nego rediteljskog agitovanja.

Martha (i ove druge dve) našla je na farmi, uprkos svemu, malo topline koju nije imala nigde. Ali neke druge stvari oterale su je odatle. S druge strane, u slobodnom svetu, manjka hrane za srce, ali joj je savest nešto mirnija. Ona ne zna kuda, ona ne zna šta bi, ona ne zna da li Martha, da li Marcy May, da li Marlene.

Sam kraj filma je možda malo više hororičan nego što je (nažalost) to ostatak filma bio, ali u kontekstu preuzimanja kontrole nad slobodom MMMM pokazuje da svi ostali izgleda imaju pravo na nju, sem nje same.

SELEKTAH: 6/ 10