БЕОГРАДСКИ СИНДИКАТ. Арена 28.04.2012.

Ово није рецензија концерта. Ово је како је мени било

Иако је тек крај априла усуђујем се да кажем да Београд и Србија неће имати битнији (страни или српски) концерт ове године. Не зато што су БС толико покидали, већ зато што ниједан други концерт неће имати тако густ и запаљив распоред елемената у културно-друштвено-политичком сазвежђу Србије.

Избори су за осам дана од концерта. БС је распродао Арену (ја сам тамо више људи видео само на Rammsteinu). Србија никада горе није пребацивала из прве у другу. И обрнуто. Сви чекају. Очекивано.

Концерт сам гледао са десне горње трибине и звук није био баш најбољи. Али, заболе ме. Музика пер се свакако није оно због чега сам дошао. Много је битније да БС умеју да се носе са Ареном и присутним хиљадама људи (од 15 до 25, зависи коме верујете), као и да имају и умеју шта да кажу. Својим песмама. Неки би им можда замерили оно између њих.

Хип хоп је зајебан жанр. Тешко је развити емпатију са слушаоцем, а задржати дистанцу. Тешко је саосећати, а бити кул. Тешко је ложити се, а не испасти сељак. Јер публика и ако је глупа, не успева да буде глупа на дуже стазе. Немогуће ју је варати на дуже. Неискреност се не исплати и лако се препозна. Након петнаест година постојања и са далеко мање медијске подршке него некада БС су напунили Арену, нешто што ниједан други српски "урбани" извођач самостално и са оваквом "рекламом" не би успео ових дана. Неискреност се не исплати и лако се препозна. С друге стране истина је и да нешто овакво (спектакуларно или не) не би могло да се деси ван описаног друштвеног контекста. БС је исправно проценио тренутак за "улазак у историју".

Млади људи знају све текстове. Скандирају их заједно са бендом. Кад се заорио Синан на почетку Сведока (исправите ме ако грешим) лепо се види да екипа срцем познаје и тај материјал. То је Србија. Убачена у исто време и у Прву и у Другу.  А при томе вуче на своју страну. То су будући јунаци којима се гостујући Горан Султановић обратио говором мајора Драгутина Гавриловића, а којим је овај поручио браниоцима Београда да је живот био оно до мало пре, а ово сад је историја. Славна. Иако ће неко и то можда оспорити. Факат је да је БС у суботу, а можда мало пре и мало после, исправно артикулисао исто оно неопредељено незадовољство (да се тако изразим) које осећамо и ви и ја. Осећај изданости и безизлазности. Свако од својих, свако из свог света.

БС је поздравио и наше другаре из Републике Српске. Када ја кажем Република Српска, ви кажете Србија. Када ја кажем Косово, ви кажете Србија, поручио је БС. Немам ништа против. Можда нам се само средства до циља разликују. Јес' звучало мало газиместански, али у Србији легитиман патриотизам има тај мали проблем да чим се изрази постаје популизам. Чак и ако није. БС је спасавао паркове. Ромска хип хоп група Граб узвратила је вечерас гостујућим наступом. БС је својевремено на врхунцу сопствене каријере прозрео и презрео говедину. Што се мене тиче они су се испели на довољно барикада.

(Као вечито неиспавани млади родитељ) издржао сам два и по сата, до једанаест. Не знам шта је било после. Не знам да ли је суфлирано, речено или наређено за кога да се гласа. Али сумњам да би то ико послушао. И верујем да су БС паметнији од зајебавања са таквим потенцијалним зајебом. Барем су до сада били.

Када ме Ели једнога дана буде питала- тата, где си био кад је БС био у Арени? - моћи ћу да јој кажем.

Време ће показати да ли је све ово било у интересу историје или будућности.