Do vas je, ne do njih
Recenziju prošlog albuma Autopark nisam pisao, jer mi se nije baš dopao i nisam želeo da svojim prijateljima otežavam ionako obilna saplitanja koja potiču već od samog su-žitija sa rok Srbljima. Ovaj novi mi je do jaja, ali sve do sada se nisam osetio pozvanim da pišem o njemu. Finalnu kopiju nemam, zbirka pesama koju posedujem u mp3 formatu kod mene još uvek stoji u folderu Sad ste najebali, što je bio moj predlog kako da nazovu ovaj album, članovi benda su zbog svog profesionalnog ponašanja u međuvremenu u mom tefteru prebačeni među "ološ", Eli je još uvek premala da je vodim na njihove koncerte, a bez nje idemo samo na Sajsi i БС. A onda je došla i ta recenzija na Popboksu...
Mislim da to nije recenzija koju ovaj bend zaslužuje. Možda samo odabrani čitaoci Popboksa. Ne znam ko je Jovan Ristić i samo tako nemam ništa lično protiv čoveka. Ali, ja ništa dosadnije i besmislenije nisam pročitao na srpskom jeziku još od poslednjeg pokušaja Aleksandre Kovač da nas podseti na svoju estradnu egzistenciju. Čitam u komentarima na isti kako je Ristić nastupio "objektivno". Pa, mislim jebote, idi zidaj objektivne zgrade, projektuj objektivne bioskopske sale, prkosi objektivno izazovima zajedno sa gradonačelnikom Čivasom, ali nemoj, brate, da pišeš recenzije rok albuma na vebzinu "objektivno". Pa jedini ljudi koje zanima "objektivni" sud o umetničkom delu su moroni. Kritika je autor kritike. I stvarno me zabole šta vi mislite tim povodom. U Jovanovoj recenziji ja sam "objektivno" informisan da introspektivna lirika Ognjenke Lakićević otpevana i dalje monotonim glasom nije baš našla najbolje uhlebljenje u samo-robotizaciji, kao ni u ambijentalno-elektronskom setingu. Skoro tim rečima. Da mi članovi benda nisu prijatelji i da zaista ne volim Autopark, pa da me pisanje o njima baš i ne zanima, zaspao bih kao klada posle čitanja prvog pasusa. Literatura o vrstama mahovine koja se hvata oko panjeva deluje na mene na isti način.
Još uvek nisam provalio zašto svaki put kada se potegne priča o Autoparku ili nekom njihovom izdanju ono "najkompetentnije" u, inače, dozlaboga dosadnoj, ekipi "ozbiljnih rok poštovalaca" mora da se oglasi svojim "objektivnim" pokušajima osporavanja kvaliteta i nekvaliteta ovog benda. Više volim one koji AP nazovu "netalentovanim smorovima sa gluvonemom pevačicom". Rokenrol, burazeri! Gloženje oko mog (fenomenalnog) ukusa i vašeg (očajnog) staro je koliko Salierijeva ljutnja. Pa što onda da ne koristimo prilike?! Nego kao pridajemo sebi lažnu važnost skrivajući se iza "objektivnog".
Autopark sa albumom Autopakao pokazuju da su bolji pop nego rok bend i da im bolje leži da u tom formatu traže nova aranžmanska rešenja. Onaj prošli album (već sam mu i ime zaboravio, majkemi) bio je "kao" pank, ali ja mislim da u samom bendu ne čuče tako akutne, burne i divlje emocije. Mislim da njihov izraz nije reći nešto po svaku cenu, već reći nešto lepo na pametan i duhovit način. Pet Shop Boys pre nego Black Flag. U isto vreme Autopakao daje sve od sebe da nešto što je bendu, iz moje perspektive neopravdano, bilo spočitavano kao mana (Oljino pevanje, recimo) prevaziđe na neke načine koji će biti novi, ali i dalje ostati "autoparkovski".
Novina je da Berček više peva. I meni njegovo šaputanje na jastuku sa Oljom liči na nešto što bi pre uradio Neša Leptir, nego Serge Gainsbourg, i mislim da je šarmantno i da ne mari puno što su Srblji operisani od simpatije za tako nešto (Ovo je ozbiljna zemlja za ozbiljan rokenrol i ozbiljne muzičke fanove). Mislim da svaki put kada se njihovi glasovi ukrste (Autookean, Poštujem te znaš) potencijalna hermetičnost stihova, njihova nežnost, pa i arogancija, dobije jedan smajli pored zbog čega se lakše konzumira i ne deluje toliko pretenciozno (pa čak i u lažno dramatičnoj i štrčećoj Isuviše brzo). Ovo je bend koji ima svoju poetiku, voleli je vi ili ne. I ona je prepoznatljiva i Autopakao se, hvale vredno, poigrava sa njom i uspeva da je efektno proširi na teren koji bi puritanski nastrojeni autoparkovci mogli nazvati izdajom prvobitne "intime".
S druge strane, od svih albuma Autoparka ovaj deluje kao neka pop-Sumatra, samotako eskapizam, kao neki audio-tapet sa prizorima palmi, zgodnih tela, romantičnih pogleda i sitnom, ali vidljivom nuklearnom pečurkom u daljini. Majami je, meni, recimo, takva pesma. Autopakao je trebalo da izađe prošle jeseni ili zime, ako se ne varam. To bi bilo tako pogrešno. Ovo tupavo proleće je pravo vreme za njega. Pokušaj da u farmerke upašemo propale snove i polupane ljubavi, više krajeva nego početaka. Mi pomeramo stvari... kažu dani. Kaže pesma. Najlepše dok vozite bajs. Muziciranje na Autopaklu je opušteno, namazano do bola i ne pati za idolima. Zamislite se malo dublje uz pesme poput Mi uvek imamo ih i čućete Chrisa Reau, Laboratoriju Zvuka, koliko i iskrene fanovske pokušaje da se dosegne lakoća jednog Johnny Marra. Naravno, tu su i "stare", sumornije stvari poput Šaputanja ili Ja bih samo da se smejem (uprkos grozno odrađenom vokoderu).
Budimo objektivni- pa ima li ovakvih bendova i ovakvih njihovih albuma na srpskoj sceni? Mislim koliko još derivata Obojenog Programa, Darkwood Duba i Kazne Za Uši gluvo uvo može da proguta pre nego što prizna da su Autopark, ipak, nešto autohtonija pojava? Ovo je bend koji se trka sa samim sobom. I, za sada, još uvek pobeđuje.
SELEKTAH: 8/10
Recenziju prošlog albuma Autopark nisam pisao, jer mi se nije baš dopao i nisam želeo da svojim prijateljima otežavam ionako obilna saplitanja koja potiču već od samog su-žitija sa rok Srbljima. Ovaj novi mi je do jaja, ali sve do sada se nisam osetio pozvanim da pišem o njemu. Finalnu kopiju nemam, zbirka pesama koju posedujem u mp3 formatu kod mene još uvek stoji u folderu Sad ste najebali, što je bio moj predlog kako da nazovu ovaj album, članovi benda su zbog svog profesionalnog ponašanja u međuvremenu u mom tefteru prebačeni među "ološ", Eli je još uvek premala da je vodim na njihove koncerte, a bez nje idemo samo na Sajsi i БС. A onda je došla i ta recenzija na Popboksu...
Mislim da to nije recenzija koju ovaj bend zaslužuje. Možda samo odabrani čitaoci Popboksa. Ne znam ko je Jovan Ristić i samo tako nemam ništa lično protiv čoveka. Ali, ja ništa dosadnije i besmislenije nisam pročitao na srpskom jeziku još od poslednjeg pokušaja Aleksandre Kovač da nas podseti na svoju estradnu egzistenciju. Čitam u komentarima na isti kako je Ristić nastupio "objektivno". Pa, mislim jebote, idi zidaj objektivne zgrade, projektuj objektivne bioskopske sale, prkosi objektivno izazovima zajedno sa gradonačelnikom Čivasom, ali nemoj, brate, da pišeš recenzije rok albuma na vebzinu "objektivno". Pa jedini ljudi koje zanima "objektivni" sud o umetničkom delu su moroni. Kritika je autor kritike. I stvarno me zabole šta vi mislite tim povodom. U Jovanovoj recenziji ja sam "objektivno" informisan da introspektivna lirika Ognjenke Lakićević otpevana i dalje monotonim glasom nije baš našla najbolje uhlebljenje u samo-robotizaciji, kao ni u ambijentalno-elektronskom setingu. Skoro tim rečima. Da mi članovi benda nisu prijatelji i da zaista ne volim Autopark, pa da me pisanje o njima baš i ne zanima, zaspao bih kao klada posle čitanja prvog pasusa. Literatura o vrstama mahovine koja se hvata oko panjeva deluje na mene na isti način.
Još uvek nisam provalio zašto svaki put kada se potegne priča o Autoparku ili nekom njihovom izdanju ono "najkompetentnije" u, inače, dozlaboga dosadnoj, ekipi "ozbiljnih rok poštovalaca" mora da se oglasi svojim "objektivnim" pokušajima osporavanja kvaliteta i nekvaliteta ovog benda. Više volim one koji AP nazovu "netalentovanim smorovima sa gluvonemom pevačicom". Rokenrol, burazeri! Gloženje oko mog (fenomenalnog) ukusa i vašeg (očajnog) staro je koliko Salierijeva ljutnja. Pa što onda da ne koristimo prilike?! Nego kao pridajemo sebi lažnu važnost skrivajući se iza "objektivnog".
Autopark sa albumom Autopakao pokazuju da su bolji pop nego rok bend i da im bolje leži da u tom formatu traže nova aranžmanska rešenja. Onaj prošli album (već sam mu i ime zaboravio, majkemi) bio je "kao" pank, ali ja mislim da u samom bendu ne čuče tako akutne, burne i divlje emocije. Mislim da njihov izraz nije reći nešto po svaku cenu, već reći nešto lepo na pametan i duhovit način. Pet Shop Boys pre nego Black Flag. U isto vreme Autopakao daje sve od sebe da nešto što je bendu, iz moje perspektive neopravdano, bilo spočitavano kao mana (Oljino pevanje, recimo) prevaziđe na neke načine koji će biti novi, ali i dalje ostati "autoparkovski".
Novina je da Berček više peva. I meni njegovo šaputanje na jastuku sa Oljom liči na nešto što bi pre uradio Neša Leptir, nego Serge Gainsbourg, i mislim da je šarmantno i da ne mari puno što su Srblji operisani od simpatije za tako nešto (Ovo je ozbiljna zemlja za ozbiljan rokenrol i ozbiljne muzičke fanove). Mislim da svaki put kada se njihovi glasovi ukrste (Autookean, Poštujem te znaš) potencijalna hermetičnost stihova, njihova nežnost, pa i arogancija, dobije jedan smajli pored zbog čega se lakše konzumira i ne deluje toliko pretenciozno (pa čak i u lažno dramatičnoj i štrčećoj Isuviše brzo). Ovo je bend koji ima svoju poetiku, voleli je vi ili ne. I ona je prepoznatljiva i Autopakao se, hvale vredno, poigrava sa njom i uspeva da je efektno proširi na teren koji bi puritanski nastrojeni autoparkovci mogli nazvati izdajom prvobitne "intime".
S druge strane, od svih albuma Autoparka ovaj deluje kao neka pop-Sumatra, samotako eskapizam, kao neki audio-tapet sa prizorima palmi, zgodnih tela, romantičnih pogleda i sitnom, ali vidljivom nuklearnom pečurkom u daljini. Majami je, meni, recimo, takva pesma. Autopakao je trebalo da izađe prošle jeseni ili zime, ako se ne varam. To bi bilo tako pogrešno. Ovo tupavo proleće je pravo vreme za njega. Pokušaj da u farmerke upašemo propale snove i polupane ljubavi, više krajeva nego početaka. Mi pomeramo stvari... kažu dani. Kaže pesma. Najlepše dok vozite bajs. Muziciranje na Autopaklu je opušteno, namazano do bola i ne pati za idolima. Zamislite se malo dublje uz pesme poput Mi uvek imamo ih i čućete Chrisa Reau, Laboratoriju Zvuka, koliko i iskrene fanovske pokušaje da se dosegne lakoća jednog Johnny Marra. Naravno, tu su i "stare", sumornije stvari poput Šaputanja ili Ja bih samo da se smejem (uprkos grozno odrađenom vokoderu).
Budimo objektivni- pa ima li ovakvih bendova i ovakvih njihovih albuma na srpskoj sceni? Mislim koliko još derivata Obojenog Programa, Darkwood Duba i Kazne Za Uši gluvo uvo može da proguta pre nego što prizna da su Autopark, ipak, nešto autohtonija pojava? Ovo je bend koji se trka sa samim sobom. I, za sada, još uvek pobeđuje.
SELEKTAH: 8/10
"10 + 1" odličan, posle počeo/pa/prestao da hrčem.
ReplyDeleterecenzija dostojna velicine albuma, svaka cast!
ReplyDeletedokle više sa tim anonimnim dojavama? ima te li vi mašte?
ReplyDeleteNije Olja Mark Edward Smith.
ReplyDeleteSamo što je MES lepši, ima prijatniju boju glasa...
ReplyDeletene vredjaj prolece, da ti ne bih nalupao samare :)
ReplyDeleteanonymoose
Slažem se sa Cvrčkom i Anonymousom iznad Hanonimusa.
ReplyDeleteU post nuklearnim danima, pevacica nailazi na masinu za preciscavanje vode. E, tako ja vidim ovaj album.
ReplyDeleteChris Rea, Laboratorija Zvuka, Nesa leptir - mislim da je sve vise nego jasno.
ReplyDeletekoliko me iznervirala površna recenzija klipa, toliko me oduševila ova nadrkana i ispižđena, a bratska posveta omiljenom, nikad pravilno shvaćenom bendu. školski primer pametnog, zabavnog, toplog pisanja.
ReplyDeletesve pohvale i za autopakao, na kome je kjubrik, pesma godine. kilavi anonimusi ne bi izašli iz tame svojih "stavova" ni kad bi snimili nešto makar približno genijalno kao što je ta pesma. što se nikad neće desiti.
a joca ristić? ha, nesrećan kasting. ppbx pokušava da ustane, dugo je bio na patosu, bojim se da će biti još ovakvih fejlova.
nesrecan kasting...genijalna definicija
ReplyDeleteIzjava da Olja nije MES je napisana u pozitivnom kontekstu i ako dolazi od anonimusa. Ja sam napisao u jednom od prethodnih postova da pevacica pronalazi masinu za preciscavanje vode (ovaj album me je podsetio na tu potragu u Falloutu, sto je fenomenalno).
ReplyDeletejao, ima da se odusevu autoparki kad vidu da ih vidu ko mesije. pfuj.
ReplyDeleteveoma loša ali ne i neočekivana, ortačka recenzija. recenzija sa pbxa nije "objektivna" već "poštena" i "odlična", taman toliko koliko ova nije jer je fejl i činjenično i stilski. inače se ovom prvom ne bi ni bavila. a ako je cilj kritike da izazove reakciju, ristić je uspeo.
ReplyDeleteMuzika je ok, ali glas mora da se popravi ili ako hoce da peva i dalje isto, neka joj glas bude prikriven i lelujav. Nesto slicno sam cuo kod grupe Admiral gde je glas totalno pozadinski i to zvuci fenomenalno (mislim da je grupa iz Beograda).
ReplyDeletegadno je kad suviše revnosni fanovi brane svoj omiljeni bend. pustite bre taj autopark da odraste, inače nikad neće napredovati. jeste li vi stvarno ubeđeni da je autopakao odličan album? onaj prethodni je imao bolje pesme. ja bih mu dao peticu, pa i to je na poene. slažem se sa kostelom: pevačica autoparka mora da nađe bolji način da izrazi svoj glas. Neka uči malo od Boba Dilana, Lua Rida ili Nila Janga. volali su im kilavi a tekstovi moćni, ali su napravili ludačke karijere jer su znali kako svoje glasove da koriste. ja mislim da autopark ima super tekstove. loše je što mi se više sviđaju kad ih čitam.
ReplyDeletenemam vremena za srpske bendove, no o autoparku mislim isto sto i pre x godina: bili bi sasvim solidni kada bi niksovali tekstove i vokal. cak se moze reci da je sve napredovalo...sem tog vokala i tekstova. ne samo da je rec o jednom upadljivo osrednjem glasu, nego povrh svega taj glas - zauzet striktnom stakato dikcijom krajnje nemelodicnih reci, ne nosi nikakvu emociju. a opet, nije ni priblizno hladan da prati tu lepu ledenu gitaru.
ReplyDeleteU ovim komentarima covek moze svasta da procita. Od toga da bi bas fanovi AutoParka (dosta napadanog u ovoj sredini, sto vec nesto govori) trebalo da se suzdrzavaju od odbrane necega sto vole (sto je, valjda, drugim fanovima dozvoljeno), do toga kako da pevacica AutoParka promeni svoj pristup pevanju, ali ima i toboze strucnih sugestija kako ona da ipak da se ipak ne bavi vise time, naravno, sve potpisano pod pseudonimima dusebriznika. Previse mator da budem iciji fan, previse staromodno vaspitan da sve tekstove na ovom blogu svarim s lakocom, ipak mogu da konstatujem da se i oni koji ne vole ovaj bend vrlo dobro razumeju u njihovu muziku i vracaju im se i komentarisu, kao sto se stalno vracam/o i ovom blogu, iz nekog razloga samo nama znanom, jacem od nas. Ima ona neka izreka o dobrom konju i prasini, pa ovaj bend treba da bude ponosan i na pozitivne i negativne komentare, bas kao i ovaj blog.
ReplyDeleteSa moje tacke gledista, autopark je mikrokontroverzan bend. Mikro, jer relativno malo ljudi ima emocije prema ovom bendu, i skoro uvek su ekstremne. Neki ljudi misle da je Olja isfolirana, inace im ne bi smetalo pevanje. Ja mislim da je ona suvise samosvesna, stoga "embarrased", pa je zato sve vreme atmosfera "awkward", sto bi rekli anglosaksonci.
ReplyDeleteU svakom slucaju definitivno je sumnjivo, i po 1000 puta potvrdjeno, to sto ljudi ZELE da vole ili mrze ovaj bend. Ima tu neceg licnog. Jer ako ti se nesto ne dopada, zasto bi se zadrzavao na tome? Ko ce sad da tupi po blogovima o npr. Marinku Rokvicu ili Aberfeldy-ju? Pa fanovi Marinka Rokvica i Aberfeldija.
A muzika? Dobra je zaista, ali ne dovoljno. Sa moje tacke gledista, kada dodjem kuci, ja sedim i biram sta cu da slusam, i preda mnom su folderi "autopark", "smiths", "J.S.Bach", "Tom Waits", "The Beatles", "Can"...
A jednom se zivi. Vremena nema beskrajno mnogo. Vi izaberite kako cete ga provoditi.
Moze i mnogo gore od Autoparka.
Anonymoose
Господине Вујановићу, од срца Вам желим да што пре нађете једног доброг лектора-коректора, да би оно што надахнуто пишете личило на нешто.
ReplyDelete