HORS SATAN

Nešto. Negde. Snimljeno filmskom kamerom

U životu sam zaista gledao razne filmove. Neki su trajali i više sati, u nekima su se likovi vrzmali oko rupe na plafonu, u nekima je Vincent Cassel ozbiljno bio nezabrinut što igra u njima, dva ili tri od njih dešavala su se u beloj kocki, gledao sam i Avatar. Od juče u tu grupu mogu da dodam i prošlogodišnji film Bruna Dumonta, Hors Satan. Ono što je zajedničko većini ovih "raznih" filmova jeste što na kraju nisam uspeo da dokučim i razberem najbolje razloge njihovog postojanja i morao sam da se pomirim sa tim da ih ne razumem tj da oni i nisu baš nešto ako je već tako.

Pretpostavljam (pretpostavljam) da je Hors Satan najbolje posmatrati kao avangardno delo, jer veća je verovatnoća da likove i događaje kojima se ovaj film bavi pre drži neka teže dokučiva misao filozofskog uma Bruna Dumonta, nego bilo kakav realistični lepak čijeg ćemo se imena setiti. Bruno je i pre koristio neobične načine i muškobanjaste žene da nam približi žive istine o svetu, ali ovaj put ambiciozno je odustao od želje da i nama bude zabavno.

Prepričavati sadržaj ovog filma verovatno je drugi najsumanutiji zadatak na svetu, odmah iza objašnjenja zašto na predstojećim izborima treba glasati za Demokrate. Ima tu neki tip, on je možda paganski druid, možda običan tip sa stanovitim alančumakovskim potencijalom, đavo, "ono drugo", jebivetar... To "tu" je neka priobalna Francuska, ružna i siromašna do bola. "Tu" živi neka tinejdžerka koja je kao cura od ovog tipa, tačnije oni su dobri ortaci. Onda on rokne njenog očuha koji ju je zlostavljao, pa onda sedenjem i poljupcima izleči neku devojčicu od nečega nalikom "napadu celebralne paralize", onda ubije srnu puškom, pa kamenom... Vidite, da se mučim.

Kadrova nema baš puno. Statični su. Ovaj tip često pada na kolena, i njih dvoje potom "Muslim style" sa okrenutim dlanovima nagore gledaju u sunce. Tekstura prirode fenomenalno se pretapa u teksturu kože i kostima likova. Sve je plavičasto bledo ili smeđe. Nema puno dijaloga. Ali njih dvoje tako zastanu pred prizorom vode koja s krova pada u mlazu u nekakvo bure. Vaš mozak, opijen simbolima, ima dosta prilike da se tetura. Google translator kaže da "Hors Satan" znači "isključen Satanom". Sve, evidentno, radi u interesu Bruna Dumonta.

Hors Satan je možda film o pravdi, o seksu i gresima na koje on nagoni, o erosu i tanatosu i njihovoj međusobnoj isključivosti (koga Satana pokara taj mora da umre, a posle vaskrsne, što samo donekle dovodi u pitanje njegovu prvobitnu smrt...). Možda je ovo film o tome kako redovne delatnosti u prirodi (jači jede slabijeg) prerastaju u grešne aktivnosti u ljudskoj komuni, a Dumont možda misli da ne bi trebalo, već bi stvari trebalo da idu nekim svojim, nearbitriranim redom. Kao lanac ishrane.

Možda je ovo film o načinima na koje Satana treba da se drži na razumnoj udaljenosti i dejstvuje korisno za nas. I o šteti koja nastaje kada se približi.

Možda je ovo jedna dramski tanka demonstracija paganskog koncepta u kojoj sve predstavlja neki od pipaka prirode, i sa čim se treba pomiriti, jer priroda brine o sebi i svojima.

Možda.

Ja sam imao tu neveselu priliku da se inspirišem za sve što sam vam do sada napisao.

Vi ne morate da je tražite.

SELEKTAH: 3/10