AURORA

Portret jadnika u zrelom dobu

Nisam gledao film The Death of Mr. Lazarescu. Nisam fan filmova u kojima ljudi umiru od neke bolesti. Kada su neke stvari u pitanju, volim iznenađenja, a ne da znam šta me čeka. Ali znam o čemu se radi u tom filmu.

Aurora je novi film istog reditelja, Cristija Puiua, otprilike sličnog trajanja (3 sata), s tim što ovaj put reditelj nije uspeo da nađe glumca koji bi dočarao glavnog junaka po njegovoj zamisli, pa se sam prihvatio tog posla.

Objasniti šta se dešava u ovom filmu značilo bi tražiti logiku po kojoj ćorava koka nađe zrno. Ako u ovom filmu ima dvesta kadrova, Puiu je nagurao sebe u 190 njih, tako da tu dobijate odgovor na pitanje o čemu se u ovom filmu radi. Kao i većina novijih rumunskih filmova (tzv Novog rumunskog talasa) i ovaj je realizovan kroz polu-dokumentaristički pristup režiji, sa glumcima čiji naturščik-metod glume još jednom oduzima dah i pričom koja se trka sa pužom penzionerom.

Puiu igra muža koji nakon razvoda odlučuje da se brutalno obračuna sa nekim akterima tog dešavanja. To saznate u poslednjih deset minuta filma. Sve pre toga je njegov predugački portret, koji nam do detalja gradi njegovu psihološku sliku kroz seriju povremeno vrlo dobro napetih situacija u kojima psihopatska fizionomija Puiua naročito dolazi do izražaja. I plaši.

Nisam siguran da je cilj vredan ovako dugog putovanja, a nisam siguran ni da je samo putovanje, iaoko u detaljima brižljivo promišljeno, u svakom segmentu zaslužilo svoju "director's cut" verziju. Rezultat takvog pristupa je da čak i najdobronamernijem gledaocu (recimo ja) pažnja počinje da popušta, jer je kontinuirano zasuta obiljem podataka od kojih sve deluju podjednako nebitno (bez zagrada pre i posle "ne"). Praćenju filma ne doprinosi ni to što je Puiujev lik nepojamno antipatičan (ali, nepojamno!!!) i svaki minut proveden sa njim deluje nepodnošljivije od prethodnog.

A možda je u tome bila poenta?

SELEKTAH: 5/ 10