ISLET - Illuminated People (Shape)

KST gori. DJ Freedom pušta muziku. Ovo svira

Yo La Tengo su najbolji bend devedesetih iako su ("arguably") njihovi najbolji albumi objavljeni u dvehiljaditim. Iako su poreklom iz Kardifa u Velsu, Islet pripadaju istoj tradiciji kao i Yo La Tengo. I oni su studenti koji su pobegli sa koledža da bi se otisnuli u potragu za mitskom "Amerikanom", put koji će ih, kao u najboljim roudmuvijima, susresti sa raznim ljudima, izložiti još "raznijim" uticajima i odigrati ulogu onog "psiho" u "psihodelično". Yo La Tengo su u nekom trenutku snimili EP sa četiri verzije Sun Ra-ove Nuclear War. Pitanje je meseci kada će Islet napraviti sličan omaž svom sunarodniku Joeu Meeku. Koji takođe nije sa trećeg kamena od Sunca.

Možda bi trebalo da elaboriram zašto su YLT najbolji bend devedesetih?(!) Oni su bili devedesete. Svaki hebeni relevantan gitarski indi-(pod)žanr i više od toga. Možda to vama nije dovoljno, možda to vama nije ni bitno, a možda mene zabole za vas ako se ne slažemo. YLT su bili bend koji se od kopije post-Daydream Nationa vozdigao u sopstvenu vasionu i dizajnirao svoj privatni "daydream nation" sa svakim albumom od Painful (1993.) do I Am Not Afraid Of You And I Will Beat Your Ass (2006.). Oni su u ono "post-nešto" ugurali još jedno "post" i kako nam Islet u 2012. pokazuju kreirali jedno originalno "pre". YLT su bili jedan veoma radoznao bend. Neometen ozbiljnošću.

Illuminated People je debi album ovih Velšana. Još daleke 2010. neki od nas mogli su da nabasaju na njihovo mini-LP izdanje Wimmy koje je bilo sirovo, histerično, obećavajuće, ali i zahtevno. Ja, kad sam bio mlad, vidite, nisam slušao takvu muziku. Nisam slušao ni Yo La Tengo. Da nije bilo grrrl roka i prave i lažne Nirvane ja bih jedva i zavirio u Ameriku tih godina. Sad kad sam mator i preslušan (pre nego naslušan) volim da se prepustim alternativnim verzijama sopstvene mladosti i za te godine kada pica, Coca-Cola i Marlboro nisu izazivali aritmiju Islet predstavljaju vanserijski saundtrak. Ovom pohlepnom privatizacijom ne oduzimam im ni jedan kubni centimetar pažnje koju objektivno zaslužuju.

Illuminated People zvuči kao neki od najboljih albuma YLT osmišljen i snimljen u Velsu u zlatno doba tamošnjeg zvuka (druga polovina devedesetih i prva polovina dvehiljaditih). Svaka pesma je mini-avantura kroz netakodaleku muzičku istoriju, kompilacija neočekivanog i prskana svežinom. Eklektičnost ovde nije dobar termin. Ja govorim o cirkusu u plamenu u kome se stvari tope i tako vrele spajaju jedna sa drugom, u nekakve nove i neobične oblike, o slonu kome iz dupeta viri trapez majstor koji umesto kose ima istopljenu klovnovu cipelu. Vrlo je bitno da zapamtite da u tom plamenu od jednog cirkusa nastaje drugi. Islet su, iako pesmama variraju u trajanju od 3 do 9 minuta jasno fokusirani na to da na kraju sve treba da bude KST klasik koji tamo nikada neće biti pušten.

Libra Man je krautrok satiranje YLT. This Fortune zvuči kao Bearsuit obrada Sun Ra. U Entwined Pines ima pet pesama od kojih su barem dve mogle da se nađu na Goo bez problema. What We Done Wrong je onaj neodigrani trenutak u kome Laetitia Sadier sa Malkmusom deli vokale u nekoj pesmi Pavement objavljenoj još tamo... 1992. A Warrior Who Longs To Grow Herbs je neočekivani brejk na sredini ploče, ambijentalna gitarska buka po kojoj se prolama tugovanka pevačice meni i dalje nepoznatog imena. We Bow je folk preko telefona. Mark Linkusu bi se dopalo (ne znam zašto do sada nisam spomenuo Sparklehorse, a trebalo je, naročito njihov prvi (i jedini)). Filia je još jedan prvo pritajeni, potom rafalni omaž YLT. Funicular podseća, kao i Entwined Pines, na Moonshake (još jedan bend koji je trebalo da ranije pomenem), ali zvuči melodičnije i emotivnije. Shores je Daniel Johnston na svom prvom kosmičkom putovanju do Raja gde ga dočekuju anđeli. A Bear On His Own varira matricu ranog Too Purea kroz taj krautrok bluz u koji svaki instrument može da zađe. The Fall bi mogli sa par ovakvih stvari.

I to vam je ceo album Illuminated People.

Šta će Yo La Tengo kad ovo čuju to me sad jako zanima.

A leto samo što nije.

SELEKTAH: 9/ 10