11 April 2012

MORRER COMO UM HOMEM

Almodovar plus Pasolini = bijedna replika Žilnikovog Marble Ass


Almadovarovi su tetkasti transvestiti vitkih jezika. Pasolinijevi su momci ružnih penisa, homoseksualna gerijatrija, dokumentarni stil i rudimentarni narativ. Žilnikova je ideja i dobar deo njene realizacije.

Sve se dešava u Portugalu.

Ovaj film bio je deo oficijelne selekcije u Kanu 2010. godine (ako se ne varam). Tu se ja uključujem. Kao fakin snob. Kao radoznali fakin snob!

Morrer Como Un Homem ili To Die Like A Man je jedan relativno naporan, nerelativno nezanimljiv i predug film (2 sata) o ostarelom transvestitu koji umire, koji ima mladog ljubavnika koji je heroinski ovisnik i sina, ljubavnikovih godina, koji ima ozbiljan problem sa homofobijom i sopstvenom homoseksualnošću. Reditelj Joan Pedro Rodrigues prikazuje nam njegove poslednje dane i jalove pokušaje da sklopi nezalepljive paričiće svoga života. Međutim, taj momenat nije tužan, kao što je bio u predivnom Avant que j'oublie.

Rodrigues svoj film započinje konfuznom kombinacijom arthausa i šok filma u sekvenci u kojoj prvo pratimo analni snošaj dva mlada vojnika koji potom nabasaju na kuću u kojoj dva transvestita provode veče za klavirom (Čanak-Mitrović style). Nakon toga jedan vojnik ubije drugog. U nastavku filma ozbiljno se pitamo ima li u ovom svetu uopšte žena (sa vaginom!), a naglašeno interesovanje glavnih junaka za prirodu i životinje stvara utisak o nekakvoj post-apokalipsi u kojoj oni žive, ali o kojoj nemamo nikakvih informacija. Unutar tako postavljenog začudnog sveta odigrava se banalna melodrama između starog i mladog ljubavnika, oca i sina, starosti i mladosti.

Na kraju sve izgleda kao (neki/pomenuti) Žilnikov film koga je ozbiljno osujetio gubitak dve trećine obećanog budžeta iz pokrajninske kase.

SELEKTAH: 2/ 10

1 comment: