TWO-LANE BLACKTOP

U jednom od poslednjih brojeva Sight And Sound piše da je ovo kultni film. Na četiri strane

Od holivudskih crno-belih filmova lepši su samo neholivudski filmovi iz sedamdesetih. Oni su uvek, na ovaj ili onaj način, radikalni. Oni film tretiraju kao oružje. Oni su ekstenzija onog autorstva kojim su se pozabavili "francuzi" u šezdesetim. Monte Hellman, za koga sam prvi put čuo sa ovim filmom, je izgleda jedan od takvih autora. Nažalost, Two-Lane Blacktop me nije oduševio.

Možda je problem što ga nisam gledao kada je trebalo. Pet godina pre nego što sam se rodio.

Danas Two-Lane Blacktop pre deluje kao ilustracija aktivnosti troje dokonih i razmaženih tinejdžera nego kao akt bunta protiv svih mogućih oblika ustaljenosti. Likovi su dobrano antipatični, Hellman se ne trudi da nam otvori put u njihova srca, duše ili biografije. Nego se dešava ono najiritantnije- "oni su jednostavno takvi".

A u Two-Lane Blacktop radi se o dva momka koji imaju moćnu mašinu kojom krstare Amerikom i učestvuju na lokalnim, ilegalnim trkama i na taj način zarađuju novac. Isto toliko mutavo koliko su i oni sami pridruži im se i jedna devojka, da bi ubrzo potom oni ušli u mentalnu i četvorotočkašku trku sa nekim napaljenim tipom u srednjim godinama koji laže čim stigne, predstavlja se kao "G.T.O" (korporacija, dakle) i igra ga "Dilindžer". Kroz tu trku momci demonstriraju neočekivano drugarstvo na drumu i u više navrata praktično vraćaju "G.T.O."-a u trku, iako nisu morali. Naročito ako su planirali da pobede. Stvari se malo menjaju kada devojka iz njihovog auta pređe u njegov. No, trka donosi još preokreta...

Hellmanov film izgleda super. Prljav je, mračnjikav, divalj, arogantan, ćutljiv i ćudljiv. Govorim o fotografiji. Da li namerno ili zbog ograničenih budžetskih i autorskih kapaciteta on manjka strašću koju propagira. Mislim da nikada trke automobilima nisu zabeležene tako nestrastveno, sa nekom rutinom kojom kamere CCTV-ija beleže dilere kako dele drogu. Zbog toga čitav film deluje kao ravna linija, bez uzbuđenja. Bez tajni ili misterija. Izaziva dosadu.

Možda je sve u nijansama. U gluvonemom ispoljavanju interesovanja za devojku od strane jednog od momaka i potonjim jurenjem za njom. Možda je sam kraj samoubilački akt zbog slomljenog srca. Možda se od vas očekuje da sve to sami pomislite, a ne da vam se prikaže. Ja, ipak, volim više ovo drugo. Filmovi su za gledanje.

SELEKTAH: 5minus/10