Nešto kao post-post moderni "best of" horor. Ili epizoda Fringe
Joss Whedon. Ponovo. Ovaj put kao scenarista. I baš kao što mi se činilo (teško za objasniti zbog čega) Cabin In The Woods je njegov najbolji autorski rad.
Možda zbog toga što je i najambiciozniji. Ali malo više zbog toga što je demonstracija pozamašnog Whedonovog ega. Protiv koga ja nemam ništa, iako vam može izgledati suprotno.
U nastavku teksta ja zaista ne mogu da nađem načina da ispričam i izkomentarišem o čemu se ovde radi, a da vam ne ispojlerišem. A to ne bih voleo. Jer mislim da Cabin zaslužuje da ga pogledate.
Dakle?!
Idemo...
ODJEB
Ako
niste
gledali.
Cabin In The Wood je post-moderni (samim tim i meta-) udar na "klasični" slešer sa mladima koji nakon seksa gube glave. Ono što ga čini post-post modernim jeste što na bazi te "dekonstrukcije" pokušava da napravi ambicioznije koncipiran (sci-fi?) horor kome kao osnov služi nekakav "praiskonski" osnov koji je bio temelj prvih (filmskih) horora. Ništa niste razumeli?
Grupa mladih odlazi u šumu na vikend u kolibu u kojoj nema ni struje, toooliko je daleko od svake civilizacije. Usput staju na benzinsku pumpu čiji nas Hills Have Eyes-rednek seting najbezobraznije priprema za jednu vrstu "zabave". U kolibi se sve razvija kako smo očekivali, seks, začudnosti, tiha jeza... A zatim počinje da se razjašnjava prisustvo čoveka sa slušalicom u uhu koji je sa krova njihove kuće ispratio njihov odlazak u kolibu.
Koliba je zapravo "kuća velikog brata" u kojoj gosti silaskom u podrum, koji služi kao muzejski prostor sa najraznoraznijim asocijacijama na sve moguće horore, (neznajući) odabiraju vrstu pošasti koja će ih 4REAL progoniti i pobiti. Sve to je supervizovano iz (TV-) stanice koja se nalazi duboko ispod kolibe, a sve to gledaju bogati klijenti koji su to masno platili. Dakle, s jedne strane snaf, s druge TV urednici koji se među sobom klade šta će gosti kolibe izabrati za neprijatelja (hvatanjem za neki od predmeta u podrumu). Sve zajedno jedna doza humora i ironičnog odmaka koja se retko sreće u ovoj vrsti filma. Mislim na klađenje, naravno.
Nakon toga, iz kaveza se pušta pošast i ona kreće da kasapi kolibljane. Predvidljiv momenat dolazi u "nepredviđenom" kvaru u funkcionisanju čitave mašinerije što rezultira... pa, videćete.
Cabin In The Woods drži pažnju i Whedon pažljivo zadirkuje klišee horor filma (sisata plavuša prva strada, alfa mejl spasilac, nerd, neuspelo bekstvo...) i pokazuje da čak i kad se oni sasvim razgolite stvar nastavlja da funkcioniše, kao nešto drugo. U suštini ovako nečim bavili su se Wes Craven i Kevin Williamson u Scream tetralogiji, ali Whedona očigledno ne zanima samo postmoderno poziranje, već bog-na-nebu-whedon-na-zemlji vertikala i zato Cabin In The Woods kao samo-eksplikaciju ima nešto što se graniči sa samo-sprdnjom. Ali, ako poverujete, Cabin In The Woods je film koji mrtav-ozbiljan i sa ozbiljnom ekipom glumaca (Bradley Whitford, Richard Jenkins i Sigourney Weaver) pokušava da definiše sopstveni horor kosmos. Nešto što je, u krajnjem slučaju, Whedon već jednom probao/uradio sa Buffy. A to je cilj koji uvek opravdava sredstvo.
Pored koncepta Cabin In The Woods i na terenu donosi dosta zabave. Čak i u varijanti u kojoj je ubica dezavuisan na samom početku (porodica zombi slešera) njihova Slipknot ikonografija donosi dovoljno štrecanja, dok u drugom delu filma saspens uspeva da se održi uprkos Looney Tunes ludilu.
Ćoškast film koji se opire žanrovskoj klasifikaciji i koji sasvim sigurno izneverava vaša predviđanja.
Malo li je?
SELEKTAH: 8plus/10
Joss Whedon. Ponovo. Ovaj put kao scenarista. I baš kao što mi se činilo (teško za objasniti zbog čega) Cabin In The Woods je njegov najbolji autorski rad.
Možda zbog toga što je i najambiciozniji. Ali malo više zbog toga što je demonstracija pozamašnog Whedonovog ega. Protiv koga ja nemam ništa, iako vam može izgledati suprotno.
U nastavku teksta ja zaista ne mogu da nađem načina da ispričam i izkomentarišem o čemu se ovde radi, a da vam ne ispojlerišem. A to ne bih voleo. Jer mislim da Cabin zaslužuje da ga pogledate.
Dakle?!
Idemo...
ODJEB
Ako
niste
gledali.
Cabin In The Wood je post-moderni (samim tim i meta-) udar na "klasični" slešer sa mladima koji nakon seksa gube glave. Ono što ga čini post-post modernim jeste što na bazi te "dekonstrukcije" pokušava da napravi ambicioznije koncipiran (sci-fi?) horor kome kao osnov služi nekakav "praiskonski" osnov koji je bio temelj prvih (filmskih) horora. Ništa niste razumeli?
Grupa mladih odlazi u šumu na vikend u kolibu u kojoj nema ni struje, toooliko je daleko od svake civilizacije. Usput staju na benzinsku pumpu čiji nas Hills Have Eyes-rednek seting najbezobraznije priprema za jednu vrstu "zabave". U kolibi se sve razvija kako smo očekivali, seks, začudnosti, tiha jeza... A zatim počinje da se razjašnjava prisustvo čoveka sa slušalicom u uhu koji je sa krova njihove kuće ispratio njihov odlazak u kolibu.
Koliba je zapravo "kuća velikog brata" u kojoj gosti silaskom u podrum, koji služi kao muzejski prostor sa najraznoraznijim asocijacijama na sve moguće horore, (neznajući) odabiraju vrstu pošasti koja će ih 4REAL progoniti i pobiti. Sve to je supervizovano iz (TV-) stanice koja se nalazi duboko ispod kolibe, a sve to gledaju bogati klijenti koji su to masno platili. Dakle, s jedne strane snaf, s druge TV urednici koji se među sobom klade šta će gosti kolibe izabrati za neprijatelja (hvatanjem za neki od predmeta u podrumu). Sve zajedno jedna doza humora i ironičnog odmaka koja se retko sreće u ovoj vrsti filma. Mislim na klađenje, naravno.
Nakon toga, iz kaveza se pušta pošast i ona kreće da kasapi kolibljane. Predvidljiv momenat dolazi u "nepredviđenom" kvaru u funkcionisanju čitave mašinerije što rezultira... pa, videćete.
Cabin In The Woods drži pažnju i Whedon pažljivo zadirkuje klišee horor filma (sisata plavuša prva strada, alfa mejl spasilac, nerd, neuspelo bekstvo...) i pokazuje da čak i kad se oni sasvim razgolite stvar nastavlja da funkcioniše, kao nešto drugo. U suštini ovako nečim bavili su se Wes Craven i Kevin Williamson u Scream tetralogiji, ali Whedona očigledno ne zanima samo postmoderno poziranje, već bog-na-nebu-whedon-na-zemlji vertikala i zato Cabin In The Woods kao samo-eksplikaciju ima nešto što se graniči sa samo-sprdnjom. Ali, ako poverujete, Cabin In The Woods je film koji mrtav-ozbiljan i sa ozbiljnom ekipom glumaca (Bradley Whitford, Richard Jenkins i Sigourney Weaver) pokušava da definiše sopstveni horor kosmos. Nešto što je, u krajnjem slučaju, Whedon već jednom probao/uradio sa Buffy. A to je cilj koji uvek opravdava sredstvo.
Pored koncepta Cabin In The Woods i na terenu donosi dosta zabave. Čak i u varijanti u kojoj je ubica dezavuisan na samom početku (porodica zombi slešera) njihova Slipknot ikonografija donosi dovoljno štrecanja, dok u drugom delu filma saspens uspeva da se održi uprkos Looney Tunes ludilu.
Ćoškast film koji se opire žanrovskoj klasifikaciji i koji sasvim sigurno izneverava vaša predviđanja.
Malo li je?
SELEKTAH: 8plus/10
Sta znaci "zacudnost"
ReplyDelete@anonymous
ReplyDeletenešto što izaziva čuđenje, ali u isto vreme ima neku mističnu auru, pa nije samo čudno, nego je i začudno. kao da preti svojom čudnošću.
ali ja sam batalio filoški, tako da...