Nije Disney standard za bajke, drugari
Prvo ću da vas uplašim: meni se ovaj film baš dopao!
Ono malo pred znanja koje sam imao o reditelju Rupertu Sandersu svodi se na informacije o tome da se pre ovog filma bavio snimanjem spotova i reklama, kao i da je opalio glavnu glumicu (ne Charlize Theron). U takvim slučajevima dobijeni rezultat je obično vizuelno predrkan film, skromne, ako ne i bedne radnje sa likovima kroz čija tela vidite bioskopsko platno.
Sanders je pre svega dobro ishendlovao svoje scenariste. Hossein (Drive) Amini je, rekao bih, dobio više prostora nego John Lee (Blind Side) Hancock. Ovaj treći, Evan Daugherty, je možda u startu dobro postavio stvar.
Snow White nije film za decu. Mislim, ja bih moje dete vodio da ima 7-8 godina, ali svejedno nije. Više je za tinejdžere. I ponekog ko se tako oseća. Ono što je mnogo bitnije jeste da je on svestan toga da mnogi bajke, uprkos primerima različitouspešnih pokušaja drugačijeg (Brothers Grimm odn. Red Riding Hood u kinu, i Grimm i Once Upon A Time na TV-u), i dalje doživljavaju kao nešto što je Disney standardizovao za sva vremena.
Bajke uopšte nisu mile i tople. U njima ima dosta spornih momenata (recimo, princ koji naiđe na mrtvu devojku i oseti potrebu da je poljubi mora biti nekrofiličar...) i neka rešenja u njima zatočena su u našoj svesti kao definitivna, poput onoga da se Zla kraljica mora ogledati u ogledalu, a ne u antropomorfnom stvorenju koje nije ništa drugo do odraz/halucinacija njene psihoze. I tako.
Sanders se u osnovi drži bajke o Sneži. Zla kraljica, još gora maćeha, ego-manijak, princeza bez oca, lovac, patuljci, jabuka, pobeda nad mrakom. Međutim, on je dosta toga efektno pretumbao, podmazao novim motivima, modernizovao i varirao.
Evo nekih stvari koje su meni bile veoma drage. Pre svega Charlize Theron zaslužuje još jednog Oskara za ovu ulogu (trećeg, ako računate i onog koji nije dobila za Reitmanov Young Adult). Njena hladna lepota legla je ovde na keca, a njena blago incestozna veza sa bratom (hello, Game Of Thrones!) fino je iskombinovana sa traumom bede i zlostavljanja koju je proživela pre nego što je shvatila da je lepota jedino oružje protiv muškogmuškogmuškog sveta. Zla kraljica je moderna feministička heroina čija je mržnja prema muškarcima utemeljena u tome što oni, a bogami i bajke, na žene gledaju samo kao na "prelepo sredstvo". Upravo zato i njena neprijateljica, pastorka Sneža, mora da se dokaže "muškim sredstvima", kao neka preteča Jovanke Orleanke koja predvodi "krstaše" u rat za pravdu i dobro. I tu je inteligentno kastovana Kristen Stewart koja u trenutno megapopularnoj tetralogiji Twilight nije ništa drugo do "lepuškasta curica" čija je jedina drama u naručju kog muškarca će naći sigurnije utočište. Sanders lukavo okružuje Snežu sa dva muškarca, Lovcem i Willom (ljubavlju iz detinjstva), navlačeći nas na to da će i ovde doći do "tvajlajtizacije", ali to se ne desi. Sneža je ovde poput britanske kraljice Elizabete I, samo svoja. I upravo će ona sama pobediti Zlu kraljicu, bez ičije pomoći.
Dopao mi se način na koji je kraljica instalirana na tron, njeno ogledalo, dopao mi se omaž onoj mađarskoj gorfici što se kupala u krvi nevinih cura (ne menstrualnoj, nego nakon klanja), zatim eko poruka prirode koja truli, jer je zatrovana ljudskim zlom, zatim to što su patuljci tako jebeno dobro CGI-ovani (mini Ian McShane-genijalno!!!), a nije samo uzet onaj iz Game Of Thrones i šestoro njegove braće. Dopao mi se kako je dramaturški postavljen trenutak u kome Sneža zagrize jabuku, sa posve subverzivnom parafrazom biblijskog mita koji sada ima nešto drugačiju simboliku. I nihov duel nije bio samo kiksboksčina, već sudar dva koncepta "ženskog" i "nezavisnog".
Pored toga, scenografija, bitke, magija, u Sandersovoj režiji izgleda besprekorno jedinstveno, spotovski hladno, distancirano, kao svet koji je zaista far far away.
Nije mi se dopalo što nije sakrio da Kristen Stewart ne zna da glumi i što Lovcu (Thoru) nije dao malo više prostora da bude manje patetičan i definisan smrću svoje drage. Ali, to su stvari koje me zahvaljujući obilju prelepih drugih nisu mnogo nervirale.
Da li ste spremni da utegnete Disney-a u sado-mazo opremu?
SELEKTAH: 9minus/10
Prvo ću da vas uplašim: meni se ovaj film baš dopao!
Ono malo pred znanja koje sam imao o reditelju Rupertu Sandersu svodi se na informacije o tome da se pre ovog filma bavio snimanjem spotova i reklama, kao i da je opalio glavnu glumicu (ne Charlize Theron). U takvim slučajevima dobijeni rezultat je obično vizuelno predrkan film, skromne, ako ne i bedne radnje sa likovima kroz čija tela vidite bioskopsko platno.
Sanders je pre svega dobro ishendlovao svoje scenariste. Hossein (Drive) Amini je, rekao bih, dobio više prostora nego John Lee (Blind Side) Hancock. Ovaj treći, Evan Daugherty, je možda u startu dobro postavio stvar.
Snow White nije film za decu. Mislim, ja bih moje dete vodio da ima 7-8 godina, ali svejedno nije. Više je za tinejdžere. I ponekog ko se tako oseća. Ono što je mnogo bitnije jeste da je on svestan toga da mnogi bajke, uprkos primerima različitouspešnih pokušaja drugačijeg (Brothers Grimm odn. Red Riding Hood u kinu, i Grimm i Once Upon A Time na TV-u), i dalje doživljavaju kao nešto što je Disney standardizovao za sva vremena.
Bajke uopšte nisu mile i tople. U njima ima dosta spornih momenata (recimo, princ koji naiđe na mrtvu devojku i oseti potrebu da je poljubi mora biti nekrofiličar...) i neka rešenja u njima zatočena su u našoj svesti kao definitivna, poput onoga da se Zla kraljica mora ogledati u ogledalu, a ne u antropomorfnom stvorenju koje nije ništa drugo do odraz/halucinacija njene psihoze. I tako.
Sanders se u osnovi drži bajke o Sneži. Zla kraljica, još gora maćeha, ego-manijak, princeza bez oca, lovac, patuljci, jabuka, pobeda nad mrakom. Međutim, on je dosta toga efektno pretumbao, podmazao novim motivima, modernizovao i varirao.
Evo nekih stvari koje su meni bile veoma drage. Pre svega Charlize Theron zaslužuje još jednog Oskara za ovu ulogu (trećeg, ako računate i onog koji nije dobila za Reitmanov Young Adult). Njena hladna lepota legla je ovde na keca, a njena blago incestozna veza sa bratom (hello, Game Of Thrones!) fino je iskombinovana sa traumom bede i zlostavljanja koju je proživela pre nego što je shvatila da je lepota jedino oružje protiv muškogmuškogmuškog sveta. Zla kraljica je moderna feministička heroina čija je mržnja prema muškarcima utemeljena u tome što oni, a bogami i bajke, na žene gledaju samo kao na "prelepo sredstvo". Upravo zato i njena neprijateljica, pastorka Sneža, mora da se dokaže "muškim sredstvima", kao neka preteča Jovanke Orleanke koja predvodi "krstaše" u rat za pravdu i dobro. I tu je inteligentno kastovana Kristen Stewart koja u trenutno megapopularnoj tetralogiji Twilight nije ništa drugo do "lepuškasta curica" čija je jedina drama u naručju kog muškarca će naći sigurnije utočište. Sanders lukavo okružuje Snežu sa dva muškarca, Lovcem i Willom (ljubavlju iz detinjstva), navlačeći nas na to da će i ovde doći do "tvajlajtizacije", ali to se ne desi. Sneža je ovde poput britanske kraljice Elizabete I, samo svoja. I upravo će ona sama pobediti Zlu kraljicu, bez ičije pomoći.
Dopao mi se način na koji je kraljica instalirana na tron, njeno ogledalo, dopao mi se omaž onoj mađarskoj gorfici što se kupala u krvi nevinih cura (ne menstrualnoj, nego nakon klanja), zatim eko poruka prirode koja truli, jer je zatrovana ljudskim zlom, zatim to što su patuljci tako jebeno dobro CGI-ovani (mini Ian McShane-genijalno!!!), a nije samo uzet onaj iz Game Of Thrones i šestoro njegove braće. Dopao mi se kako je dramaturški postavljen trenutak u kome Sneža zagrize jabuku, sa posve subverzivnom parafrazom biblijskog mita koji sada ima nešto drugačiju simboliku. I nihov duel nije bio samo kiksboksčina, već sudar dva koncepta "ženskog" i "nezavisnog".
Pored toga, scenografija, bitke, magija, u Sandersovoj režiji izgleda besprekorno jedinstveno, spotovski hladno, distancirano, kao svet koji je zaista far far away.
Nije mi se dopalo što nije sakrio da Kristen Stewart ne zna da glumi i što Lovcu (Thoru) nije dao malo više prostora da bude manje patetičan i definisan smrću svoje drage. Ali, to su stvari koje me zahvaljujući obilju prelepih drugih nisu mnogo nervirale.
Da li ste spremni da utegnete Disney-a u sado-mazo opremu?
SELEKTAH: 9minus/10
No comments:
Post a Comment