Da nas je Ang Lee poštedeo i priče o onome što nam već prikazuje ovo bi bio daleko lepši film
Sve što sam o ovom filmu čuo prepalo me je da razmišljam da su zle diznijevske sile zaposele sirotog Anga i da će Life Of Pi biti grozomorna, patetična adaptacija bestselera namenjena deci i njihovim neispavanim roditeljima da još jednom utvrde da za građansko vaspitanje nema boljeg udžbenika od holivudske ekranizacije opšteprihvaćene njuejdž literature. Srećom, Life of Pi nije baš u potpunosti Alhemičar viđen očima malog Nema.
Ako ne znate, da vam prepričam. Pi (čita se "Paj") je nadimak Indijca čije je pravo ime Piscine Molitor Patel. Ovo Piscine lako na engleskom postane "pissin" i sredstvo za neumorne dečije šale. S obzirom da Pijevi roditelji drže (suvlasnikuju?!) zoološki vrt u bivšem francuskom delu Indije i da njihov otac ozbiljne nade polaže u njihovo (ateističko) obrazovanje, Pi, kao pripadnik više srednje klase, brzo i lako postaje naočit momak. Kroz dve, nekome duhovite, nekome propagandne i odvratne, situacije Ang Lee nas upoznaje sa Pijevim religioznim iskustvima koja će ga, zapravo, pripremiti i za ono najveće- iskustvo nad iskustvima, nakon čega će skapirati da... ima boga. Najveći deo filma bavi se Pijevim preživljavanjem na čamcu koji deli sa bengalskim tigrom nakon brodoloma koji se desio na putu u (za život povoljniju) Kanadu. Ova neobična avantura uvijena je kao priča u priči koju odrasli i kanadizovani Pi priča nekom piscu kome nakon neuspele potrage za inspiracijom i jeftinijim životom u Indiji biva preporučen ovaj brodolomnik. Kao povod za pričanje priče, a naročito Pijevo banalno raspredanje na temu kako su sve religije lepe na svoj način, ovaj dramaturški kliše banalizuje naš ulazak u Pijevu avanturu.
Ang Leeju (pored dvoipominutnog angažovanja Gerarda Depardieua u ulozi kuvara rasiste) treba skinuti kapu za savršenu oluju i masterclass u razigravanju situacije sa samo dva aktera (tipa Cast Away). Iako sa aspekta realističnosti neke stvari baš ne piju vodu ili nisu baš najbolje objašnjene, sa aspekta pravljenja saspensa Lee je prikazao kako funkcioniše (ekspresni) lanac ishrane na čamcu za spasavanje, a potom se upustio u građenje odnosa čoveka i životinje koji je redefinisao i jednog i drugog i koji se u zavisnosti od vaših preferenci može tumačiti na različite načine. Ja sam odabrao da je tigar smrt, tu na korak od života, spreman da ščepa ovoga svojim snažnim kandžama. I čovek treba da nauči da ga se ne boji, da živi sa njim, da ga pripitomi i kad zatreba iskoristi za svoje potrebe. Jer smrt je okrutna i na rastanku nas neće ni pogledati. Mislim, ovo je ta vrsta literature odnosno filma koja vas prosto poziva da u tigru ili Piju tj njihovom odnosu potražite "definitivni niz" broja "Pi" (3.14...) koji se u filmu u jednom trenutku spominje da najavi "beskrajnost" Pijeve avanture.
Iskreno, ja nisam znao šta je tačno CGI u Leejevom filmu. On je lukavo prenašminkao i upeglao sve deonice filma, tako da je posle bilo teško uperiti prstom u talog binarnih jedinica. Tigar izgleda maestralno, ali ni prineti psihodeličnim prikazima dubine mora i igre morskih stvorenja koja deluju kao odraz kosmosa i mlečnih puteva i galaksija koje se po njemu kreću. Među iste bih svakako ubrojao i noćni prizor jezerceta u kome plivaju leševi mrtvih riba i delfina. Čudesno!
Leeja, takođe, treba pohvaliti i zbog iskazane voljnosti da dijaloge između pisca (lažni Ryan Reynolds) i Pija (indijski Jeff Goldblum), kao i situacije između tigra (čije je ime Richard Parker) i Pija protka humorom i povremeno iskrenim, zdravorazumskim razmišljanjima koja su na taj način izbegla sigurnu smrt beživotnog naklapanja koje niti smrdi niti miriše, ali bitno je da ne šteti deci.
Leejev film zapravo uopšte nije za decu. Uprkos njegovim domišljatim pokušajima da sakrije nasilje i krv (pre svega na relaciji životinja-životinja), Life of Pi je jedan ambivalentan film po pitanju avanturističnosti sticanja životnih iskustava i tome slično. Iako je Pi na kraju filma našao mir i sreću i voljnost da to širi i deli sa drugima, nema dileme da je njegova avantura bila jedan mučan i iscrpljujući doživljaj koji ga je uvio u ledeno ćebe samoće. Mislim, sve zavisi od toga koliko želite da budete iskreni sa svojim detetom.
SELEKTAH: 6plus/10
Sve što sam o ovom filmu čuo prepalo me je da razmišljam da su zle diznijevske sile zaposele sirotog Anga i da će Life Of Pi biti grozomorna, patetična adaptacija bestselera namenjena deci i njihovim neispavanim roditeljima da još jednom utvrde da za građansko vaspitanje nema boljeg udžbenika od holivudske ekranizacije opšteprihvaćene njuejdž literature. Srećom, Life of Pi nije baš u potpunosti Alhemičar viđen očima malog Nema.
Ako ne znate, da vam prepričam. Pi (čita se "Paj") je nadimak Indijca čije je pravo ime Piscine Molitor Patel. Ovo Piscine lako na engleskom postane "pissin" i sredstvo za neumorne dečije šale. S obzirom da Pijevi roditelji drže (suvlasnikuju?!) zoološki vrt u bivšem francuskom delu Indije i da njihov otac ozbiljne nade polaže u njihovo (ateističko) obrazovanje, Pi, kao pripadnik više srednje klase, brzo i lako postaje naočit momak. Kroz dve, nekome duhovite, nekome propagandne i odvratne, situacije Ang Lee nas upoznaje sa Pijevim religioznim iskustvima koja će ga, zapravo, pripremiti i za ono najveće- iskustvo nad iskustvima, nakon čega će skapirati da... ima boga. Najveći deo filma bavi se Pijevim preživljavanjem na čamcu koji deli sa bengalskim tigrom nakon brodoloma koji se desio na putu u (za život povoljniju) Kanadu. Ova neobična avantura uvijena je kao priča u priči koju odrasli i kanadizovani Pi priča nekom piscu kome nakon neuspele potrage za inspiracijom i jeftinijim životom u Indiji biva preporučen ovaj brodolomnik. Kao povod za pričanje priče, a naročito Pijevo banalno raspredanje na temu kako su sve religije lepe na svoj način, ovaj dramaturški kliše banalizuje naš ulazak u Pijevu avanturu.
Ang Leeju (pored dvoipominutnog angažovanja Gerarda Depardieua u ulozi kuvara rasiste) treba skinuti kapu za savršenu oluju i masterclass u razigravanju situacije sa samo dva aktera (tipa Cast Away). Iako sa aspekta realističnosti neke stvari baš ne piju vodu ili nisu baš najbolje objašnjene, sa aspekta pravljenja saspensa Lee je prikazao kako funkcioniše (ekspresni) lanac ishrane na čamcu za spasavanje, a potom se upustio u građenje odnosa čoveka i životinje koji je redefinisao i jednog i drugog i koji se u zavisnosti od vaših preferenci može tumačiti na različite načine. Ja sam odabrao da je tigar smrt, tu na korak od života, spreman da ščepa ovoga svojim snažnim kandžama. I čovek treba da nauči da ga se ne boji, da živi sa njim, da ga pripitomi i kad zatreba iskoristi za svoje potrebe. Jer smrt je okrutna i na rastanku nas neće ni pogledati. Mislim, ovo je ta vrsta literature odnosno filma koja vas prosto poziva da u tigru ili Piju tj njihovom odnosu potražite "definitivni niz" broja "Pi" (3.14...) koji se u filmu u jednom trenutku spominje da najavi "beskrajnost" Pijeve avanture.
Iskreno, ja nisam znao šta je tačno CGI u Leejevom filmu. On je lukavo prenašminkao i upeglao sve deonice filma, tako da je posle bilo teško uperiti prstom u talog binarnih jedinica. Tigar izgleda maestralno, ali ni prineti psihodeličnim prikazima dubine mora i igre morskih stvorenja koja deluju kao odraz kosmosa i mlečnih puteva i galaksija koje se po njemu kreću. Među iste bih svakako ubrojao i noćni prizor jezerceta u kome plivaju leševi mrtvih riba i delfina. Čudesno!
Leeja, takođe, treba pohvaliti i zbog iskazane voljnosti da dijaloge između pisca (lažni Ryan Reynolds) i Pija (indijski Jeff Goldblum), kao i situacije između tigra (čije je ime Richard Parker) i Pija protka humorom i povremeno iskrenim, zdravorazumskim razmišljanjima koja su na taj način izbegla sigurnu smrt beživotnog naklapanja koje niti smrdi niti miriše, ali bitno je da ne šteti deci.
Leejev film zapravo uopšte nije za decu. Uprkos njegovim domišljatim pokušajima da sakrije nasilje i krv (pre svega na relaciji životinja-životinja), Life of Pi je jedan ambivalentan film po pitanju avanturističnosti sticanja životnih iskustava i tome slično. Iako je Pi na kraju filma našao mir i sreću i voljnost da to širi i deli sa drugima, nema dileme da je njegova avantura bila jedan mučan i iscrpljujući doživljaj koji ga je uvio u ledeno ćebe samoće. Mislim, sve zavisi od toga koliko želite da budete iskreni sa svojim detetom.
SELEKTAH: 6plus/10
No comments:
Post a Comment