Kog još muzičara zbog albuma koji je objavio dvadesetdve godine nakon svog masterpisa zovemo genijem? I dok vi razmišljate, ja ću bez mnogo razmišljanja da kažem- nijednog. Pa ni Shields Kevina nećemo
Slušam ovaj album od ponedeljka. Nisam žurio da odmah njime ulepšam sandej mornin, a ne znam ni da li su glavobolje koje od tada razvlačim vezane za njega ili za ovo divno nebo nad Beogradom. Posvetio sam mu se.
I možda bi već sada trebalo da se složimo, ovo je ona vrsta albuma kojoj dugujemo ili nulu ili desetku. Sve između znači da smo zanemarili dvadesetdve godine njegovog konteksta. Naročito u periodu odsustva.
I Loveless je tražio vreme. Na tom albumu, koji sam (pre)često spominjao u svojim recenzijama koječega, Kevin Shields je učinio da rad blendera zvuči kao gitara koja se na esidu bavi škotskim etno motivima. Droge su mogle da vam olakšaju put do njegovog srca (pretpostavljam), pre svega zbog njegove večito menjajuće, amorfne forme, ali sa malo koncentracije Loveless se da sagledati kao afterparty shoegazea, kao simfonija buke, kao smrt i uskrsnuće gitare, kao "poslednji prog-rok album", kao intro za raznorazne cosmo-diskove od radova Delie Gonzales & Gavina Russoma do post-noisea Vatican Shadow (i sličnih poput JK Flesha), avangardnijih osvrta na elektronsku (Lauren Halo) dub (Sun Araw) ili plesnu muziku (Andy Stott), dok eksperimentalniji moderni metal u Shieldsu ima jednog od najinspirativnijih pokretača, pre svega u radovima Alceste, Blut Aus Nord, SunnO))), UFOmammut, Ash Borer, Mutiliation Rites itd. I siguran sam da sam verovatno zaboravio čitave oblasti koje počivaju na Lovelessu.
Iz svega ovoga bi trebalo da shvatite da Loveless nije album koji treba da ima nastavak. A naročito ne ovakav kakav je m b v. Razmišljao sam na sledeći način- ako je sa Loveless Shields sebi zidao velelepni hram, mesto sa koga će se otisnuti u kosmičku večnost i od koga je na kraju ispala muzička Keopsova piramida, sa m b v deluje kao da je Shields jedino planirao da sazida piramidu. Nadam se da osećate razliku u namerenom i ostvarenom.
Iako mi je teško da se bavim "objektivnošću", m b v bih najlakše opisao kao Loveless- The Lost Tracks, dakle kao pesme koje je Shields sa bendom (ili sam, što je verovatnije) skicirao ili napravio u periodu zidanja svog drugog albuma koje su dvadesetdve godine čučale na njegovim DATovima, jer on brajanvilsonovski nije znaš šta i kako s njima dalje. m b v samo pokazuje da nikada nije saznao.
m b v toliko liči na koncept, muzičke ideje i aranžmansko-produkcijski pristup Loveless da je nemoguće o njemu govoriti, a ne spominjati ovaj, kao daleko bolji, smisleniji, jedinstveniji, definitivniji. Dakle, sve što m b v nije. Neverovatno je da smo sada u neprijatnoj prilici da za istu stvar koju smo jednom veličali kao "genijalnu" sada moramo da koristimo (engleski termin) "one-trick-pony", jer m b v samo to zaista i jeste- nešto kompaktnija, rokerskija vizija "nežne gitarske buke" ostvarena apsolutno istim sredstvima kao i pre skoro četvrt veka. Pored činjenice da m b v zvuči kao da se od 1991. do danas nije desio nijedan novi muzički pravac, pa čak ni povamirenje nekog starog (White Stripes i ostalo) poštenog fana m.o.r.a. da nervira i to što dojučerašnji genije Shields ne demonstrira ništa što bi ukazalo "na neki drugi način" o njegovom vanserijskom gitarskom/producentskom talentu. Ako je ono malo stvari koje je kao solo-umetnik realizovao tokom svih ovih godina (Lost In Translation saundtrak beše?) pokazale da i nemamo čemu da se nadamo, m b v je definitivna potvrda toga. Što se mene tiče novi My Bloody Valentine je sebi mogao da dozvoli da ima jednu stvar kao što je bila MBV Arkestra (If They Move Kill'em) od Primal Scream i da onda stvari odatle povede ka kraju kosmosa. A pretpostavljam da mi mnogi neće zameriti ako (retroaktivno) zaključim da je "za sada najbolji" nastavak Loveless snimljen na albumu XTRMNTR malopre pomenutih Primal Scream. Probajte, uporedite...
Hm. Sad bi možda bio poslednji trenutak da kada kažem Loveless mislim i na EP-ijeve Glider i Tremolo. A možda ste vi to i sami shvatili.
Na m b v opet imate pesme u kojima su sneni vokali umuljani u miks i usudio bih se da kažem kroz skoro iste melodijske linije pokušavaju da se probiju do nas. Okolo njih se rolaju tromi ritmovi i gitarski žicokolj, koji u nekom trenutku eksplodira u pozamašni solo. Najbolji primer: who sees you. Ukoliko želite da malo više uživate u niljangovskim solažama preko sve te buke predlažem: only tomorrow. Ima stvari koje su pravljene na sličnom arnažmanskom fonu kao who sees you samo što su sneni vokali malo više u prvom planu i sve zvuči kao rasplinuti Lush. Najbolji primer: if i am. A ima pesama u kojima se buka potpunosti povukla pod plimom sint-dronova i vokala slične "telesne" temperature. Ali, takva muzika nije bila nešto posebno ni dok su Stereolab još bili aktivni. A Julia Holter ili Holly Herndon ovo nisu. Najbolji primer: is this and yes. Od dobrih, da ne kažem prihvatljivih, stvari visoko cenim relaksirani pop new you u kojoj se sreću Beck i Neil Young u pozadini Bilindinih multipliciranih vokala. Da je objavljena makar pre deset godina tema in another way mogla se naći na onom XTRMNTR-astom albumu pre svega zahvaljujući "skrečovanoj" gitari i zgusnutom Fools Gold ritmu. Dve ubedljivo najgore stvari, nothing is i wonder 2, zatvaraju album. Pre dvadeset godina, sa nadraženim lučnim žlezdama, o ovim stvarima bi mogli da govorimo kao o specifičnom primerku Aphex Twin/Squarepusher shoegazea. Danas to zvuči kao neki nesrećni Butch Vigov predlog za dalju budućnost Garbage.
O pozamašnoj retardiranosti samog projekta u ostalom dovoljno govori i to što je isti (u digitalnom izdanju) "objavljen" u subotu uveče, kao i da je My Bloody Valentine sajt sa koga se album mogao preuzeti već posle 20 minuta bio srušen od navale fanova. Ja bih rekao da je do sutra popodne velika većina njih znala zašto ne mora da žuri. A par dana kasnije, neki od njih, shvatili su da ovo nije album kome će se vratiti/vraćati. Sem da provere da možda nisu bili u pravu. A ko tako nešto radi s ljubavlju?
Vinil m b v poručen pre nego što sam preslušao album. Cena sa poštarinom: 22.60£
SELEKTAH: 0/ 10
Sad kad sam ispisao šta ja mislim idem da pročitam hvalospev na P4K-u.
Slušam ovaj album od ponedeljka. Nisam žurio da odmah njime ulepšam sandej mornin, a ne znam ni da li su glavobolje koje od tada razvlačim vezane za njega ili za ovo divno nebo nad Beogradom. Posvetio sam mu se.
I možda bi već sada trebalo da se složimo, ovo je ona vrsta albuma kojoj dugujemo ili nulu ili desetku. Sve između znači da smo zanemarili dvadesetdve godine njegovog konteksta. Naročito u periodu odsustva.
I Loveless je tražio vreme. Na tom albumu, koji sam (pre)često spominjao u svojim recenzijama koječega, Kevin Shields je učinio da rad blendera zvuči kao gitara koja se na esidu bavi škotskim etno motivima. Droge su mogle da vam olakšaju put do njegovog srca (pretpostavljam), pre svega zbog njegove večito menjajuće, amorfne forme, ali sa malo koncentracije Loveless se da sagledati kao afterparty shoegazea, kao simfonija buke, kao smrt i uskrsnuće gitare, kao "poslednji prog-rok album", kao intro za raznorazne cosmo-diskove od radova Delie Gonzales & Gavina Russoma do post-noisea Vatican Shadow (i sličnih poput JK Flesha), avangardnijih osvrta na elektronsku (Lauren Halo) dub (Sun Araw) ili plesnu muziku (Andy Stott), dok eksperimentalniji moderni metal u Shieldsu ima jednog od najinspirativnijih pokretača, pre svega u radovima Alceste, Blut Aus Nord, SunnO))), UFOmammut, Ash Borer, Mutiliation Rites itd. I siguran sam da sam verovatno zaboravio čitave oblasti koje počivaju na Lovelessu.
Iz svega ovoga bi trebalo da shvatite da Loveless nije album koji treba da ima nastavak. A naročito ne ovakav kakav je m b v. Razmišljao sam na sledeći način- ako je sa Loveless Shields sebi zidao velelepni hram, mesto sa koga će se otisnuti u kosmičku večnost i od koga je na kraju ispala muzička Keopsova piramida, sa m b v deluje kao da je Shields jedino planirao da sazida piramidu. Nadam se da osećate razliku u namerenom i ostvarenom.
Iako mi je teško da se bavim "objektivnošću", m b v bih najlakše opisao kao Loveless- The Lost Tracks, dakle kao pesme koje je Shields sa bendom (ili sam, što je verovatnije) skicirao ili napravio u periodu zidanja svog drugog albuma koje su dvadesetdve godine čučale na njegovim DATovima, jer on brajanvilsonovski nije znaš šta i kako s njima dalje. m b v samo pokazuje da nikada nije saznao.
m b v toliko liči na koncept, muzičke ideje i aranžmansko-produkcijski pristup Loveless da je nemoguće o njemu govoriti, a ne spominjati ovaj, kao daleko bolji, smisleniji, jedinstveniji, definitivniji. Dakle, sve što m b v nije. Neverovatno je da smo sada u neprijatnoj prilici da za istu stvar koju smo jednom veličali kao "genijalnu" sada moramo da koristimo (engleski termin) "one-trick-pony", jer m b v samo to zaista i jeste- nešto kompaktnija, rokerskija vizija "nežne gitarske buke" ostvarena apsolutno istim sredstvima kao i pre skoro četvrt veka. Pored činjenice da m b v zvuči kao da se od 1991. do danas nije desio nijedan novi muzički pravac, pa čak ni povamirenje nekog starog (White Stripes i ostalo) poštenog fana m.o.r.a. da nervira i to što dojučerašnji genije Shields ne demonstrira ništa što bi ukazalo "na neki drugi način" o njegovom vanserijskom gitarskom/producentskom talentu. Ako je ono malo stvari koje je kao solo-umetnik realizovao tokom svih ovih godina (Lost In Translation saundtrak beše?) pokazale da i nemamo čemu da se nadamo, m b v je definitivna potvrda toga. Što se mene tiče novi My Bloody Valentine je sebi mogao da dozvoli da ima jednu stvar kao što je bila MBV Arkestra (If They Move Kill'em) od Primal Scream i da onda stvari odatle povede ka kraju kosmosa. A pretpostavljam da mi mnogi neće zameriti ako (retroaktivno) zaključim da je "za sada najbolji" nastavak Loveless snimljen na albumu XTRMNTR malopre pomenutih Primal Scream. Probajte, uporedite...
Hm. Sad bi možda bio poslednji trenutak da kada kažem Loveless mislim i na EP-ijeve Glider i Tremolo. A možda ste vi to i sami shvatili.
Na m b v opet imate pesme u kojima su sneni vokali umuljani u miks i usudio bih se da kažem kroz skoro iste melodijske linije pokušavaju da se probiju do nas. Okolo njih se rolaju tromi ritmovi i gitarski žicokolj, koji u nekom trenutku eksplodira u pozamašni solo. Najbolji primer: who sees you. Ukoliko želite da malo više uživate u niljangovskim solažama preko sve te buke predlažem: only tomorrow. Ima stvari koje su pravljene na sličnom arnažmanskom fonu kao who sees you samo što su sneni vokali malo više u prvom planu i sve zvuči kao rasplinuti Lush. Najbolji primer: if i am. A ima pesama u kojima se buka potpunosti povukla pod plimom sint-dronova i vokala slične "telesne" temperature. Ali, takva muzika nije bila nešto posebno ni dok su Stereolab još bili aktivni. A Julia Holter ili Holly Herndon ovo nisu. Najbolji primer: is this and yes. Od dobrih, da ne kažem prihvatljivih, stvari visoko cenim relaksirani pop new you u kojoj se sreću Beck i Neil Young u pozadini Bilindinih multipliciranih vokala. Da je objavljena makar pre deset godina tema in another way mogla se naći na onom XTRMNTR-astom albumu pre svega zahvaljujući "skrečovanoj" gitari i zgusnutom Fools Gold ritmu. Dve ubedljivo najgore stvari, nothing is i wonder 2, zatvaraju album. Pre dvadeset godina, sa nadraženim lučnim žlezdama, o ovim stvarima bi mogli da govorimo kao o specifičnom primerku Aphex Twin/Squarepusher shoegazea. Danas to zvuči kao neki nesrećni Butch Vigov predlog za dalju budućnost Garbage.
O pozamašnoj retardiranosti samog projekta u ostalom dovoljno govori i to što je isti (u digitalnom izdanju) "objavljen" u subotu uveče, kao i da je My Bloody Valentine sajt sa koga se album mogao preuzeti već posle 20 minuta bio srušen od navale fanova. Ja bih rekao da je do sutra popodne velika većina njih znala zašto ne mora da žuri. A par dana kasnije, neki od njih, shvatili su da ovo nije album kome će se vratiti/vraćati. Sem da provere da možda nisu bili u pravu. A ko tako nešto radi s ljubavlju?
Vinil m b v poručen pre nego što sam preslušao album. Cena sa poštarinom: 22.60£
SELEKTAH: 0/ 10
Sad kad sam ispisao šta ja mislim idem da pročitam hvalospev na P4K-u.
meni prija m b v
ReplyDeleteOnaj ko se seče na svaki Interpol izbljuvak nije ni čudo da ovakvoj albumčini da nulu. Ali dobro, kontra radi kontre je već klasičan Slobodanov fazon. Ako ništa drugo, bar si dosledan u tome. Svako dobro.
ReplyDeleteOgnjen
ognjene, ono što sam ja skapirao iz tvog komentara je da si ti do sada u životu slušao samo interpol (i to ti se nije dopalo), a onda si čuo m b v i shvatio da je to albumčina. u tom slučaju, poštujem. sve najbolje.
Deletenisam preslušao album....ali kad se setim tvoje bele, crnim slovima ispisano my bloody valentine, majice (il y a 20 ans), bude mi jasno zašto si dao 0/10.....morao si.....čak i ako nisi hteo....
ReplyDeletebalubE du ruE
balubE, vreme je da otkriješ identitet, jer počinjem da osećam blagu jezu.
Deletešto se majice tiče, boja je bila tamno plava i to boja za drvo. bojili jevtićnenad i ja kod mene na gajbi. posle se boja toliko stvrdnula na relativno staroj majici da je progorela i pocepala. ali nosilo se, uprkos svemu.
Hrabar si. Mene je još uvek strah da priznam sebi nulu kao kuću veliku.
ReplyDeletemalo me poljuljao ovaj prikaz, ali... i dalje mi prija m b v
ReplyDeleteVrsta proseravanja. Tri slova. MMG.
ReplyDeletehebote, sad me čitaju i stručnjaci za govna. welcome!
DeleteSvakako je 'strucnjak' u pitanju - sam si rekao/napisao :)))
Deletecopy/paste:
mislite mojom glavom @mimojomglavom
vrsta sranja. tri slova http://mislitemojomglavom.blogspot.com/2013/02/my-bloody-valentine-m-b-v-samizdat.html …
da pišu to sam znao, ali da me čitaju mi je novo! a da i oko govana stručnjaci mogu da se spore mi je sasvim novo.
DeleteNaravno, opet greška, ljubitelj nije obavezno i stručnjak (što možeš videti i po sebi), ali to (ti) naravno nije bitno. Da li si stručnjak ili ljubitelj govana, sam proceni. Možda si i oba. Ja sam ipak samo i samo ljubitelj MBV-a, i m b v-a.
DeleteSlažem se s tobom da diskutujemo oko govneta - pomenutog teksta. Samim tim i nema spora, tako da ne moraš da se iznenađuješ.
huh, trebalo mi je vremena da sve skapiram. ti, dakle, nisi stručnjak, nego ljubitelj govana, i zato se pored m b v baviš i mojim tekstom. kul.
DeleteHajde, hajde, može to i bolje. Neko ko je (wow!) devedeset i neke pravio svoje sopstvene majice MBV valjda može da dođe do nečeg smislenijeg.
DeleteNije ti se valjda sav intelekt stvrdnuo i otpao, kao tamno plava boja za drvo sa (pretpostavljam) pamučne majice?
milane, ja se, dakako, izvinjavam ako je išta od rečenog bilo uvredljivo. stil se nekako sam nametnuo.
Deletemišljenje se, nažalost neće menjati.
svako dobro
Nema potrebe za izvinjavanjem, a još manje za pravdanjem, hm, stila... Istina, nadao sam se malo smislenijoj, racionalnijoj, pa što ne reći, i zabavnijoj diskusiji.
DeleteNi u kom slučaju ne menjaj mišljenje, pitanje je kako bih onda 'video' album... šalim se, bio bi mi odličan i dalje.
U svakom slučaju, pored ovakvog teksta prepunog ničim izazvanih proizvoljnosti, površnim komparacijama, samoprojektovanim nedosladnostima, ad hoc karakterizacijama, 'kako-mali-Đokica-zamišlja' konstrukcijama (dakle, manje-više standardna recenzija), ali i nažalost obilja grešaka - don't quit your day job.
Sve najbolje
dragi milane, ako te ničim izazvane proizvoljnosti, površne komparacije, samoprojektovane nedoslednosti, ad hoc karakterizacije, kako mali djokica zamislja konstrukcije ne rade, ja ne znam šta ti onda tražiš na MMG.
Deleteali sa ovim "obiljem grešaka" bih mogao nešto da uradim. na bolje. care to share?
curious bob
Ok, pišem u Word-u, ne znam da li će sve moći da stane u 'commentary box' odjednom…
ReplyDelete1. Kevin nije učinio ni na jednom albumu da blender zvuči kao gitara na esidu… naprotiv, učinio je upravo suprotno – da gitara zvuči kao blender na esidu. Ovo se vrlo lako može proveriti na bilo kom forumu posvećenom snimanju Loveless, gde se pažnja upravo usmerava na gitarske tehnike, kombinaciju periferne gitarske opreme, efekata, tehnika snimanja, semplovanja itd. Dobar izvor su i Kevinovi intervjui. Jedini usemplovani zvuk koji se spominje je mlazni motor na Wonder 2, ali za to ne postoji potvrda (moguće je da je flanger u pitanju, iako je Kevin poznat po tome da ne koristi modulacione efekte popout chorus-a, phaser-a i flanger-a).
2. MBV se ni u kom slučaju ne mogu dovoditi u direktnu vezu sa shoegaze-om jer: osnove samih pesama nisu iste; koriste drugačije instrumente; efekte; štim; način snimanja; način sviranja; forme pesama; aranžmane; u krajnjoj liniji, nema čak ni vizuelnih sličnosti sa shoegaze bendovima. Svako ko ima funkcionalan par ušiju na glavi i malo upotrebljive sive materije između to može da zaključi. Ili su i Sonic Youth shoegaze jer Bože moj, drljaju po gitarama i bulje u cipele/pod/pedale? Naravno da nisu. Nisu ni MBV. Uprkos uvreženom mišljenju.
3. Lost Loveless Tracks konstatacija - pesama koje su bile u Loveless senzibilitetu je bilo za dva albuma, s tim što su odbačene (izvor – Bilinda Butcher za Totally Dublin, 2008). Zašto ih je odbacio, to samo Kevin zna. Sudeći po dosadašnjem radu, rekao bi čovek da nisu bile dovoljno dobre. Za pesme sa m b v-a je očigledno smatrao da jesu. Ne zna se iz kog perioda datiraju pomenute pesme. Spominju se 1996-97, mada ima podataka da najveći deo potiče iz perioda posle reunion turneje 2008. godine. Jednostavno se ne zna, ali to nije ni bitno. Poenta je da je znao šta će s pesmama preostalim s Loveless-a – bacio ih je.
4. 'One trick pony' – koliko god neko ne voleo/priznavao/gnušao se m b v-a, ova konstatacija je potpuno pogrešna. Odgovor je vrlo jednostavan – Isn't Anything. Loveless (čak i uz Glider i Tremolo) pored ovog albuma jednostavno ne može biti 'one trick pony'. Sve i da eliminišemo kompletno m b v. Ili misliš da Isn't Anything takođe zaslužuje nulu?
5. Slažem se da je XTRMNTR nastavak Loveless-a ali samo u istoj meri u kojoj su to i In Utero, (What's the Story) Morning Glory? Ili Demanufacture… (dakle, nije uopšte, i ovo se ne može nikako provući pod 'proizvoljnost', slična definicija kao i pod brojem 2.)
6. Gde si bilo gde na albumu čuo 'skrečovane' gitare? Intro na In Another Way jesu malo 'mučene' gitare, ali ni blizu skrečovanih. Kao što ni ritam blage veze nema sa funky ritmom Fools Gold već više sa ritmom 'zahuktalog voza' kakv se može čuti na, recimo, Meat Abstract.
7. Ovo i nije greška 'per se', ali zaslužuje da se nađe ovde – prvo navodiš kao najveći nedostatak albuma to što zvuči kao Lost Loveless Tracks, a onda navodiš da su najgore pesme one koje i najmanje veze imaju sa Loveless…? Ja shvatam da postoji ta neka 'kritičarska' sloboda, kao i umetnička uostalom, ali treba ipak praviti razliku između kritike i 'taking the piss'.
8. Otkud ti podaci o 'velikoj većini' koja se ovom albumu neće vraćati? Posećujem nekoliko foruma (MBV i ostali), i nigde nisam naišao na reprezentativni statistički uzorak koji je nedvosmisleno, pet dana posle objavljivanja albuma naveo da se istom neće vraćati. Možda da te insajderske informacije podeliš sa javnošću, ili barem nama, kao realan argument?
Ima još dosta stavki koje si ispromašivao, ali one nažalost ne mogu biti kvantifikovane i jasno dokazive kao gore navedene, tako da ću ih računati u onu 'kritičarsku' slobodu. Sa tendencijom da tu zauvek i ostanu.
hvala na trudu i iscrpnosti.
Deleteja sam mislio da u tekstu postoji obilje materijalnih grešaka koje mogu da ispravim, ali ovo što si ti naveo, barem kako se meni čini, ne spada u to.
oko svih stvari možemo se sporiti, negde oko utiska, negde oko doživljaja, negde oko toga šta zapravo piše u mom tekstu. ali nigde oko materijalne greške. ili što bi ti rekao "jasno dokazivog".
meni je ta vrsta egzaktnosti neprimenljiva u doživljaju umetnosti. jer ispada da svi treba da, sa pravom sivom materijom i malo forum kopanja, saznamo iste stvari, o njima formiramo jedini "logičan" stav i na osnovu toga prepustimo se nekakvom objektivnom/apsolutnom doživljaju albuma. tj tvom.
ovakav način razmišljanja često se sreće na fanovskim sajtovima ili forumima.
ja više volim onu kurcoboljnu kritičarsku slobodu.
Ako najveći deo navedenog nisu materijalne greške, onda ne znam šta jesu. Jedino da navedeš da se Kevin Shields zove, ne znam, David Gedge...
DeleteMaterijalna je greška napisati da Loveless ima bilo šta semplovano poput blendera - poenta, i to ne mogu dovoljno da naglasim, i jeste u tome da to bude gitara. Omašiti ovo znači omašiti (tehničko/tehnološku) suštinu Loveless-a. Čak i omot albuma upućuje na to.
Materijalna je greška reći da je Kevin imao Loveless-like pesme s kojima nije znao šta će, pa je objavio (loš) album. Nije, bacio ih je, po svedočenju koleginice iz benda i osobe koja je tada živela s njim.
Materijalna je greška reći da je Loveless 'one trick pony' jer osim m b v-a postoji i Isn't Anything, albumčina koju nisi pomenuo ni jednom (m b v 11 puta, Loveless 9 puta).
Pominjem MBV forum upravo zbog fanova - napisao si da velika većina nije znala zašto žuri. Ja na fan forumima nisam naišao na taj podatak. Ostatak informacija ne potiče sa fan sajtova/foruma, već sa foruma koji se konkretno bave nekim aspektom muzičke/audio tehnologije gde najveći deo učesnika i nema neki odnos prema MBV.
U krajnjoj liniji, sve ovo je veoma očigledno, čak i bez kopanja po forumima itd. Možemo se sad hvatati Koštuničine legalnosti, ali to ni najmanje ne menja činjenice, naprotiv, dodatno ih pojašnjava.
Malo istraživanja i upoznavanja sa materijom nije naodmet ako se već, osim kritičarske slobode, sebi dozvoljavaju tvitovi gde se nešto naziva sranjem, ili gde se neko poziva na felacio. A pritom je taj neko tom istom soju kritičara iste stvari objasnio još daleke 1988, ako ne i ranije.
m b v je između ostalog i podsećanje na to kako za starije, tako i za mlađe generacije. Tu možda i leži tajna, MBV ostaje to što jeste iako se u međuvremenu desio milion i jedan muzički pravac, reality TV, 9-11, Fejsbuk, Tviter, YouTube, Pro Tools, kineski izvoz, efekat staklene bašte itd.
sva sreća pa je ovo moj blog pa možemo da davimo koliko hoćemo.
Deleteostavimo moj tviter akaunt po strani kao glup pokušaj kreiranja mog moralnog profila radi diskreditacije recenzije, jer zvaničan fuck off "objektivnosti" je već uručen samim imenom/ konceptom sajta, kao i svima koji za istom tragaju.
ali,
ja nigde ne kažem da je shields semplovao blender. ja kažem da je učinio da mi rad blendera zvuči kao gitara... drugim rečima kad sad negde čujem blender pomislim na loveless. cenim da je humor iz poredjenja nešto što ne kačiš, naročito kao kompliment shieldsu.
drugo, ja nikada nisam rekao da je m b v loveless lost tracks. napisao sam da bi h ga najlakše tako opisao. potom sledi elaboracija, gde ono loveless ukazuje na zvuk, a lost na njegov "kvalitet".
treće, one trick pony se ne odnosi na shieldsa već na koncept (producentski, muzičarski, tehnološki...) koji je bio kičma loveless, a na m b v je samo bezdušno repriziran. u tom smislu, ono zbog čega se shields obično naziva genijem (loveless, a ne you made me realize) postaje demonstracija zapravo samo jedne jedine stvari koju on izgleda ume (dobro, bolje nego drugi etc). druženje sa pscream je izvuklo boje stvari iz njega. avanturističkije, svakako.
na kraju, a ovo stvarno ne znam kako drugačije da ti. objasnim- nije sve bukvalno. ja nisam napisao da imam informacije da je velika većina fanova uradila ovo ili ono... ja sam napisao- ja bih rekao da je do sutra velika većina... sa željom da kažem - ne bi me čudilo ako je sutra velika većina fanova... poruka je jasna. ostalo je stil. koji može da ti ne odgovara.
ovo za soj kritičara i objašnjavanje nisam razumeo.
baš kao ni da je m b v tu nekakvo podsećanje za starije ili, ej!, mladje generacije. brate, to je samo album. sve ostalo si ti. ja. ili neko treći.
Tvoj Twitter account sam našao preko 'zvaničnog' linka sa ovog bloga, tako da je očigledno relevantan u nekoj meri, jer si ga sam linkovao. Pritom, Twitter account ne navodim kao dokaz tvoje objektivnosti i/ili neobjektivnosti (jer dobro znamo da od toga nema ništa), već zbog kredibiliteta. Predlaganje felacija osobi koja nikom ništa nije nažao učinila, već je samo posle 22 godine izdala album je onako... u najmanju ruku čudno. Ali dobro, da ne ispadne da zalazim u bilo čije seksualne slobode, ostaću na tome da su tvitovi više slika i prilika kredibiliteta, a ne objektivnosti.
DeleteDakle, zvuči kao blender ili jeste blender...? Kažeš prvo da jeste blender, pa sad da zvuči kao blender, da bi na kraju došli do toga da te Loveless podseća na blender. Ili obrnuto? Što se mene tiče svaka čast g-dinu Shields-u, ali ne toliko na tehničkim detaljima ili 'foricama' sa bilo kog albuma, već što je imao čelična muda da uradi sve onako kako je on hteo. Glavom kroz zid? Gitarom kroz zid, u stvari. Manje boli, a efektnije je.
Znači, ispada da baš i nisu 'Lost Tracks'... Šta je sa pesmama koje očigledno nisu Loveless senzibiliteta? One ne valjaju zbog nečeg drugog u tom slučaju? Btw, to što ti nazivaš 'Lost Tracks' fazonom je samo vrlo karakterističan, pritom veoma originalan stil koji je sam g-din Shields izmislio. Da li je svaki New order album elektronska verzija 'otpada' Joy Division-a gde je nalepljena ritam mašina na Hooky-eve chorus/reverb bas solaže? Da li je svaki Cocteau Twins reminescencija, ne znam, Garlands jer bože moj Liz peva na 'onaj svoj' način, uz retro ritam mašinu i razlivene gitare? Ili je razlika samo u tome što je g-din Shields napravio pauzu od skoro 22 godine? I to bez očiglednog prihvatanja muzičkih pravaca u međuvremenu? A zašto bi? Šta je to pa bilo otoliko bitno za MBV konkretno? Trebalo je da ubaci red R'N'B-a, pa red ne znam, trance-a, pa da bude smuti pa prospi? Ja se nadam da mu tako nešto nikad neće pasti na pamet. Ako mu i padne, nadam se da će to uraditi na svoj način, mada verovatno mi slušaoci nećemo ni znati da je to zaista i učinio. Niti bi to trebalo da nas interesuje.
Nigde još nisam naišao na podatak da je Kevin genije samo zbog Loveless, a ne YMMR. Štaviše, YMMR je ostavio mnogo jači utisak na ukupnu populaciju fanova i simpatizera, ako ništa drugo zbog svog 'holokaust' dela, nerepliciranog u svetu muzike, bar ne na taj način? To je podjednaka revolucija (ko je imao prilike da je doživi) kao i slušanje Loveless.
U krajnjoj liniji, kako m b v može biti bezdušna replikacija Loveless kad si i sam naveo da dobar deo pesama liči na nešto sasvim drugačije (Aphex Twin)?
Nije sve bukvalno, jasno mi je. Ali mi je isto tako jasno da ništa nije ni konkretno. Očigledno tumačiš sopstvene reči onako kako ti u datom trenutku odgovara. I tu se vraćam na kredibilitet, a ne na objektivnost. Upravo si tako napisao - većina fanova. Ja čak nisam ni rekao izričito da nije tako, već sam samo zamolio za izvor. Čak ni za bukvalno izvor činjenica, već za izvor utiska koji si preneo. Nailazio sam na ljude koji su razočarani albumom, ima ih naravno, ali ne vidim da bilo ko stoji u redu da mu vrate pare ili nešto. Ili ti ne znaš zašto si žurio, pa radi jače argumentacije identifikuješ druge sa sobom i svojom razočaranošću albumom? Ponavljam, nije problem što se tebi ili nekom drugom album ne dopada, iz kog god razloga, već što se to predstavlja kao 'generalno stanje stvari', bez argumenata.
u novom Wire se spominju m b v u slicnom kontekstu sa XTRMNTR kao kod MMG. btw, MBV su patentirali shoegaze, mada su oni i jos nesto vise od toga, naime mbv.
ReplyDeletehttp://www.guardian.co.uk/music/musicblog/2013/jan/23/shoegaze-beginners-guide
ne brate, ne.
ReplyDeletene
inace ovo je review cisto takav da se spite-uje bilo ko od srbina/exyu sto ide na /mu/
tako da ne, 0/10 tebi, pokusaj kasnije bobi
meni se dopada tvoja kritika poslednjeg albuma mbv! jedino sto me je zacnulo u tekstu je ova linija: "Danas to zvuči kao neki nesrećni Butch Vigov predlog za dalju budućnost Garbage." lol :D
ReplyDeletejedino to iz celog teksta mi je odvratilo paznju, u smislu da je tako nesto nedopustivo! isto mi je kao kada neko uporedjuje mazzy star sa lanom del rey. ne kazem da mi se ne dogadja ovako nesto u zaru razocarenja, ali onda se malo "priberem" i odstranim visak.
u svakom slucaju, sta je vreme pokazalo, jel ostalo ovako kao sto si napisao? meni je mbv bio album godine, odn. nasao se u listi najboljih albuma te godine. doziveo sam ga kao nekakav sentiment, proradio je zestoko kada se isti pojavio, i sve ostalo je bilo manje vazno, buduci da je isti bio jak, i nista se nije promenilo od tada. ono sto nisam imao u mislima da bi moglo da se desi, upravo se desava, a to je povratak mnogih, odlicnih bendova iz tog perioda. stavise, ovo nije sentiment, zaista zvuce odlicno. za sada su mi hit: ride i slowdive. sve trake koje se nalaze na plocama su fenomenalne. jednom sam preslusao jamc i nisam se takodje razocarao, ali njega cu slusati kasnije, malo vise, kada ovo sve upijem.
shoegazero