Pogodan za božićne blagdane
Svi mi koji smo gledali barem jedan Ken Loachov film manje-više upoznali smo sve elemente koji se provlače kroz ceo njegov opus: radničku bedu, neizvesnu budućnost, administrativne muke, istorijske nepravde, borbu za slobodu, levičarenje, tugu, nadu i nepredaju. U međuvremenu je Loach obezbedio sebi i Kansku palmu (za The Wind That Shakes the Bareley), pa je pod stare dane odlučio da malo vudialenizuje svoj rad u nadi da će ga pored festivalske prihvatiti i bioskopska publika, jer sve je bolje kad imaš para. Pa i starost.
Angel's Share nije loš film. Ali čak i kad biste lupom tražili po njemu razlog zašto je bio u poslednjoj kanskoj selekciji sumnjam da biste našli išta iole zanimljivo. To ako je Kan mera zanimljivih stvari. Ali, s obzirom da je film već bio tamo ipak očekujete da u njemu prepoznate stvari koje asocirate sa tom manifestacijom, voleli ih ili ne. Ali, ovde ih nema. Ovo je opušteno mogao da potpiše (post- Tango Argentino) Goran Paskaljević i ne biste primetili razliku.
A film obećavajuće počinje. Loach nam predstavlja aktere, mahom sitne delikvente, kroz monotono nabrajanje njihovih zlodela od strane sudskog tužioca, potom idu "olakšavajuće strane" odbrane koje nas upoznaju sa biografijama junaka, tako da po njihovom izlasku iz suda tačno znamo s kim imamo posla. Od njih četvoro, izdvaja se Robbie, dvadesetineštogodišnjak sudu od ranije poznat po tučama, koji je ovaj put priveden zato što je uvoštio od batina nekog tipa koji ga je provocirao. Robbiejeva devojka je trudna i porađa se par dana kasnije. Njeni roditelji, naročito otac i braća, mrze Robbieja i ne žele da ga vide pored njihove ćerke i sestre. A na sve to jure ga i ortaci onog tipa koga je prebio da mu se osvete. Robbiejev život je očigledno na raskrsnici.
Milosrdnije nego ikada pre (čini mi se) Loach kroz ono što će se dešavati pokazuje da u svetu u kome neki ljudi mogu da daju milion funti za bure viskija oni, siromašniji, ako se pokaju i požele bolji i pošteniji život mogu da računaju na božiju pomoć, kao deo "Angel's Share" paketa. "Angel's share" je, inače, termin kojim se naziva onih 2% viskija koji svake godine ispari iz bureta u kome se viski čuva. Ono, dakle, što ode bogu za naše zdravlje.
Kroz seriju događaja čija se naivnost graniči sa skoro uvredljivom scenarističkom lenjošću (čak i za žanr ove "edukativne komedije") uz obilje okolnosti koje neočekivano dobro pasuju našim akterima, i uz simpatičan, ali repetativan humor (koji se mahom zasniva na sprdnji sa neobrazovanošću jednog od junaka) Robbie će od krvavog ispljuvka društva sazreti kao muškarac i otac, shvatiti šta je pošteno, robinhudovski oteti "od bogatog", ali neće zaboraviti one koji su mu pomogli pre nego što odjezdi u novi, bolji život. Dok će njegovi drugari, bez razrađenog plana za budućnost, otići u pab da se razvale. Jer ne mogu se sve stvari promeniti.
Ako odstranite optimizam i plemenitost sa kojom Loach prilazi likovima ovde ne ostaje puno toga što opravdava postojanje ovog filma.
SELEKTAH: 4minus/10
Svi mi koji smo gledali barem jedan Ken Loachov film manje-više upoznali smo sve elemente koji se provlače kroz ceo njegov opus: radničku bedu, neizvesnu budućnost, administrativne muke, istorijske nepravde, borbu za slobodu, levičarenje, tugu, nadu i nepredaju. U međuvremenu je Loach obezbedio sebi i Kansku palmu (za The Wind That Shakes the Bareley), pa je pod stare dane odlučio da malo vudialenizuje svoj rad u nadi da će ga pored festivalske prihvatiti i bioskopska publika, jer sve je bolje kad imaš para. Pa i starost.
Angel's Share nije loš film. Ali čak i kad biste lupom tražili po njemu razlog zašto je bio u poslednjoj kanskoj selekciji sumnjam da biste našli išta iole zanimljivo. To ako je Kan mera zanimljivih stvari. Ali, s obzirom da je film već bio tamo ipak očekujete da u njemu prepoznate stvari koje asocirate sa tom manifestacijom, voleli ih ili ne. Ali, ovde ih nema. Ovo je opušteno mogao da potpiše (post- Tango Argentino) Goran Paskaljević i ne biste primetili razliku.
A film obećavajuće počinje. Loach nam predstavlja aktere, mahom sitne delikvente, kroz monotono nabrajanje njihovih zlodela od strane sudskog tužioca, potom idu "olakšavajuće strane" odbrane koje nas upoznaju sa biografijama junaka, tako da po njihovom izlasku iz suda tačno znamo s kim imamo posla. Od njih četvoro, izdvaja se Robbie, dvadesetineštogodišnjak sudu od ranije poznat po tučama, koji je ovaj put priveden zato što je uvoštio od batina nekog tipa koji ga je provocirao. Robbiejeva devojka je trudna i porađa se par dana kasnije. Njeni roditelji, naročito otac i braća, mrze Robbieja i ne žele da ga vide pored njihove ćerke i sestre. A na sve to jure ga i ortaci onog tipa koga je prebio da mu se osvete. Robbiejev život je očigledno na raskrsnici.
Milosrdnije nego ikada pre (čini mi se) Loach kroz ono što će se dešavati pokazuje da u svetu u kome neki ljudi mogu da daju milion funti za bure viskija oni, siromašniji, ako se pokaju i požele bolji i pošteniji život mogu da računaju na božiju pomoć, kao deo "Angel's Share" paketa. "Angel's share" je, inače, termin kojim se naziva onih 2% viskija koji svake godine ispari iz bureta u kome se viski čuva. Ono, dakle, što ode bogu za naše zdravlje.
Kroz seriju događaja čija se naivnost graniči sa skoro uvredljivom scenarističkom lenjošću (čak i za žanr ove "edukativne komedije") uz obilje okolnosti koje neočekivano dobro pasuju našim akterima, i uz simpatičan, ali repetativan humor (koji se mahom zasniva na sprdnji sa neobrazovanošću jednog od junaka) Robbie će od krvavog ispljuvka društva sazreti kao muškarac i otac, shvatiti šta je pošteno, robinhudovski oteti "od bogatog", ali neće zaboraviti one koji su mu pomogli pre nego što odjezdi u novi, bolji život. Dok će njegovi drugari, bez razrađenog plana za budućnost, otići u pab da se razvale. Jer ne mogu se sve stvari promeniti.
Ako odstranite optimizam i plemenitost sa kojom Loach prilazi likovima ovde ne ostaje puno toga što opravdava postojanje ovog filma.
SELEKTAH: 4minus/10
No comments:
Post a Comment