Ja mrzim ovakvu muziku
Jednog dana (možda baš posle ove recenzije) kad čuju Srbi za Melt Yourself Down pa to neće moći da prođe Nova godina na Trgu ili sedmodnevni EXIT u Novom Sadu bez njih. Ovaj bend ima sve što Srbi, urbani Srbi iz džungle to jest, vole i traže u muzici:
- afričke ritmove
- nešto malo od Madness hedonizma
- trubačke "ajmo, sad!" brejkove koji povezuju staro i mlado od ska muzike, preko Discipline Kičme, Laboratorije Zvuka, do Dece Loših Muzičara i No Smoking Orchestre.
- adrenalin
- dert
- pevanje na nekom Manu Chao jeziku ili nije ni bitno da li su reči ili urlici
- dobar KST provod, čak i ako niste student
Prvi put sam ih gledao nedavno kod Joolsa Hollanda. Izvodili su We Are Enough. Nikada pre nisam čuo za njih i nikad brže nisam ustuknuo pred prepoznatljivom disko-džez-fank-njuvejv svirkom kakvu uglavnom duboko ne podnosim sem kad nije "ona" tema koja je dugo vremena bila instrumental za "Fontanu želja" na Studiju B (er sam u pravu?). Mrzim "sviračku" muziku. Na koncertima takvih bendova uvek viđaš ljude koje ne želiš da upoznaš i koji ti se nakače i koji "znalački" uživaju u izvođenju, i čim uhvate tvoj pogled voljni su da ti kroz šapat napomenu "kako ovaj ono kao niko" ili "obrati pažnju kako ovaj (pa onda nešto u vezi sa nekim instrumentom)" itd. Fuckin HATE THAT!
Melt Yourself Down izgledaju kao skupina hipstera koji su do malo pre bili u The Verve tribjut bendu i uprkos McLusky vatrenom nastupu kod Joolsa nisu na mene ostavili utisak kao da dolaze iz tog "nrd" sveta, već kao da ovakva muzika i ovakva vrsta njenog izvođenja odgovara drogama koje konzumiraju.
Kako mrzim ovakvu muziku nisam siguran da ću umesti da vam je adekvatno dočaram. Manje-više meni sve deluje kao stilska varijacija na taj pomenuti instrumental*, s tim što frontmen izvesni deo vremena provodi u iluziji da je plemenski šaman čijih petnaest minuta je konačno došlo na red.
Melt Yourself Down su dobili ime po opskurnom albumu Jamesa (Chancea/)Whitea & The Blacks. Taj detalj smiruje i raspiruje sumnje. Muzičari okupljeni u bendu prethodno su svirali sa The Heliocentrics i Mulatu Astatkeom i simpatičnim, ali nedovoljno pažnjodržećim bendom Zun Zun Egui. Eto, još malo informacija da raspiruje nadu i razbija predrasude.
Melt Yourself Down traje samo 36 minuta i ima 8 pesama. Ako ih umiksujete bez problema ćete imati utisak da je to jedna genijalna stvar sa neverovatnim gruvom, poput one druge genijalne stvari koja traje tek nešto manje, ali slično vozi. Prva stvar mi je omiljena. Zove se zdravo srpski Fix My Life i deluje kao da je neko neki harmonikaški rif iz Šemsine ili Brunclikine pesme prebacio na saks i oko njega zamolio grupu narkomana da sa kašikama i viljuškama prirede jedan rejvić. A tek će se uz ovu stvar praviti i proslavljati Srbići. Ska-kolce ritam nastavlja da diže i sem ako niste paralizovani nema šanse da vam nožice same ne krenu.
Studentske žurke više nikada neće biti iste.
SELEKTAH: 8plus/ 10
* da, FUCKYOURSELF!, znam da su to Pigbag i Papa's Got A Brand New Bag
Jednog dana (možda baš posle ove recenzije) kad čuju Srbi za Melt Yourself Down pa to neće moći da prođe Nova godina na Trgu ili sedmodnevni EXIT u Novom Sadu bez njih. Ovaj bend ima sve što Srbi, urbani Srbi iz džungle to jest, vole i traže u muzici:
- afričke ritmove
- nešto malo od Madness hedonizma
- trubačke "ajmo, sad!" brejkove koji povezuju staro i mlado od ska muzike, preko Discipline Kičme, Laboratorije Zvuka, do Dece Loših Muzičara i No Smoking Orchestre.
- adrenalin
- dert
- pevanje na nekom Manu Chao jeziku ili nije ni bitno da li su reči ili urlici
- dobar KST provod, čak i ako niste student
Prvi put sam ih gledao nedavno kod Joolsa Hollanda. Izvodili su We Are Enough. Nikada pre nisam čuo za njih i nikad brže nisam ustuknuo pred prepoznatljivom disko-džez-fank-njuvejv svirkom kakvu uglavnom duboko ne podnosim sem kad nije "ona" tema koja je dugo vremena bila instrumental za "Fontanu želja" na Studiju B (er sam u pravu?). Mrzim "sviračku" muziku. Na koncertima takvih bendova uvek viđaš ljude koje ne želiš da upoznaš i koji ti se nakače i koji "znalački" uživaju u izvođenju, i čim uhvate tvoj pogled voljni su da ti kroz šapat napomenu "kako ovaj ono kao niko" ili "obrati pažnju kako ovaj (pa onda nešto u vezi sa nekim instrumentom)" itd. Fuckin HATE THAT!
Melt Yourself Down izgledaju kao skupina hipstera koji su do malo pre bili u The Verve tribjut bendu i uprkos McLusky vatrenom nastupu kod Joolsa nisu na mene ostavili utisak kao da dolaze iz tog "nrd" sveta, već kao da ovakva muzika i ovakva vrsta njenog izvođenja odgovara drogama koje konzumiraju.
Kako mrzim ovakvu muziku nisam siguran da ću umesti da vam je adekvatno dočaram. Manje-više meni sve deluje kao stilska varijacija na taj pomenuti instrumental*, s tim što frontmen izvesni deo vremena provodi u iluziji da je plemenski šaman čijih petnaest minuta je konačno došlo na red.
Melt Yourself Down su dobili ime po opskurnom albumu Jamesa (Chancea/)Whitea & The Blacks. Taj detalj smiruje i raspiruje sumnje. Muzičari okupljeni u bendu prethodno su svirali sa The Heliocentrics i Mulatu Astatkeom i simpatičnim, ali nedovoljno pažnjodržećim bendom Zun Zun Egui. Eto, još malo informacija da raspiruje nadu i razbija predrasude.
Melt Yourself Down traje samo 36 minuta i ima 8 pesama. Ako ih umiksujete bez problema ćete imati utisak da je to jedna genijalna stvar sa neverovatnim gruvom, poput one druge genijalne stvari koja traje tek nešto manje, ali slično vozi. Prva stvar mi je omiljena. Zove se zdravo srpski Fix My Life i deluje kao da je neko neki harmonikaški rif iz Šemsine ili Brunclikine pesme prebacio na saks i oko njega zamolio grupu narkomana da sa kašikama i viljuškama prirede jedan rejvić. A tek će se uz ovu stvar praviti i proslavljati Srbići. Ska-kolce ritam nastavlja da diže i sem ako niste paralizovani nema šanse da vam nožice same ne krenu.
Studentske žurke više nikada neće biti iste.
SELEKTAH: 8plus/ 10
* da, FUCKYOURSELF!, znam da su to Pigbag i Papa's Got A Brand New Bag
egipcanski kraut. omar souleyman + four tet ce slutim da naprave jos bolji ugodjaj.
ReplyDelete