Onaj drugi (TV) film o najvećem ljubavnom paru XX veka (i to nije samo moje mišljenje)
Imam nekoliko dilema.
Prva se tiče toga da Liz i Dick evo dobijaju svoj drugi TV film (onaj prvi "starring Lindsay Lohan" tek treba da gledam), a da se još uvek niko nije prihvatio poštene, oskarovske verzije dela ili celine njihove legendarne ljubavne veze. Liz i Dick su, za nepoznavaoce, bili za Holivud ono što je Titanik bio za brodove.
Druga se tiče investicije BBC-ija u dvoje velikih zvezda (jedne holivudske, druge engleske) koje nisu bile podržane osobito velikim scenaristom ili rediteljem. Cenim da je njihovo učešće u ovom filmu bilo najbliže što se moglo hodanju "u cipelama legendi" i svakako se radi o skoro nemogućoj misiji, ali svejedno.
Liz i Dick su bili veći i od bioskopskog platna, a nekmoli od HD televizora.
Imam dve dileme.
Burton and Taylor nije loš film, čak i ako vas ova materija zanima isto koliko i mene. Scenarista William Ivory (koji je nedavno trijumfovao međ kritičarima filmom Made In Dagenham (tek treba da se gleda)) fokusirao je najveću ljubavnu priču, praktično, na njenu Svanovu pesmu- poslednji zajednički nastup dvoje glumaca, u brodvejovskoj izvedbi Noel Cowardovog komada Private Lives.
Sve je tu, pozornica na kojoj se odigrava njihov život pred očima publike, podrumske garderobe u kojima se odvijaju najružnije epizode i glamurozna sećanja smeštena u raskošne hotelske sobe i klubove. Za njih dvoje više sreće nema. Iako se i dalje vole. Oboje u naporu da se odupru svojim "privatnim" zavisnostima, za koje nije jasno da li su posledica ili uzrok svega. Burton se ženi poslednji put, Liz planira ko zna koji brak. Njihovo uzajamno divljenje, kako profesionalno, tako i lično, je zaista dirljivo i naveliko govori o koliko se veličanstvenim ličnostima tu radilo. Ne preterujem. Ja sam old skul romantik.
Dominic West (koga smo voleli u The Wire i The Hour) je više ličio na Richarda Burtona, ali je manje bio on. Burton je bio opasan alkoholičar, ali u Westovoj izvedbi ta muka nije baš najuverljivije data. Drugo, Burton je nosio živu vatru u očima, a West jednostavno nema taj sjaj, te oči. Čovek je bio bard, West deluje kao neko koga tako nešto ni ne zanima. S druge strane, Helena Bonham Carter je manje ličila na prelepu Liz, ali je zato dale sve od sebe da dočara stidljivost, buku i bes i šarm koji je čučao iza ljubičastih očiju (oh, fuck, izbrisaću ovaj tekst čim ga budem postavio!!!). U njenoj interpretaciji Liz je jedna talentovana curica čije su emocije prema Burtonu miks najdubljeg poštovanja, ćerkaste fasciniranosti, mora ljubavi i razmaženosti osmogodišnjakinje. San svakog muškarca, zar ne?
Na sceni pred publikom koja ih je obožavala (naročito Liz) njih dvoje igraju par čija veza trune i puca, ispod scene njih dvoje su odbijali da se približe samoj ivici kraja koji je neminovno bio na par koraka od njih. Lepo osmišljeno, ali je produkcija manjkala glamurom koji su njih dvoje ne samo zaslužili, već i izmislili.
Pogledajte, toliko im dugujete u svakom slučaju.
SELEKTAH: 7/ 10
Imam nekoliko dilema.
Prva se tiče toga da Liz i Dick evo dobijaju svoj drugi TV film (onaj prvi "starring Lindsay Lohan" tek treba da gledam), a da se još uvek niko nije prihvatio poštene, oskarovske verzije dela ili celine njihove legendarne ljubavne veze. Liz i Dick su, za nepoznavaoce, bili za Holivud ono što je Titanik bio za brodove.
Druga se tiče investicije BBC-ija u dvoje velikih zvezda (jedne holivudske, druge engleske) koje nisu bile podržane osobito velikim scenaristom ili rediteljem. Cenim da je njihovo učešće u ovom filmu bilo najbliže što se moglo hodanju "u cipelama legendi" i svakako se radi o skoro nemogućoj misiji, ali svejedno.
Liz i Dick su bili veći i od bioskopskog platna, a nekmoli od HD televizora.
Imam dve dileme.
Burton and Taylor nije loš film, čak i ako vas ova materija zanima isto koliko i mene. Scenarista William Ivory (koji je nedavno trijumfovao međ kritičarima filmom Made In Dagenham (tek treba da se gleda)) fokusirao je najveću ljubavnu priču, praktično, na njenu Svanovu pesmu- poslednji zajednički nastup dvoje glumaca, u brodvejovskoj izvedbi Noel Cowardovog komada Private Lives.
Sve je tu, pozornica na kojoj se odigrava njihov život pred očima publike, podrumske garderobe u kojima se odvijaju najružnije epizode i glamurozna sećanja smeštena u raskošne hotelske sobe i klubove. Za njih dvoje više sreće nema. Iako se i dalje vole. Oboje u naporu da se odupru svojim "privatnim" zavisnostima, za koje nije jasno da li su posledica ili uzrok svega. Burton se ženi poslednji put, Liz planira ko zna koji brak. Njihovo uzajamno divljenje, kako profesionalno, tako i lično, je zaista dirljivo i naveliko govori o koliko se veličanstvenim ličnostima tu radilo. Ne preterujem. Ja sam old skul romantik.
Dominic West (koga smo voleli u The Wire i The Hour) je više ličio na Richarda Burtona, ali je manje bio on. Burton je bio opasan alkoholičar, ali u Westovoj izvedbi ta muka nije baš najuverljivije data. Drugo, Burton je nosio živu vatru u očima, a West jednostavno nema taj sjaj, te oči. Čovek je bio bard, West deluje kao neko koga tako nešto ni ne zanima. S druge strane, Helena Bonham Carter je manje ličila na prelepu Liz, ali je zato dale sve od sebe da dočara stidljivost, buku i bes i šarm koji je čučao iza ljubičastih očiju (oh, fuck, izbrisaću ovaj tekst čim ga budem postavio!!!). U njenoj interpretaciji Liz je jedna talentovana curica čije su emocije prema Burtonu miks najdubljeg poštovanja, ćerkaste fasciniranosti, mora ljubavi i razmaženosti osmogodišnjakinje. San svakog muškarca, zar ne?
Na sceni pred publikom koja ih je obožavala (naročito Liz) njih dvoje igraju par čija veza trune i puca, ispod scene njih dvoje su odbijali da se približe samoj ivici kraja koji je neminovno bio na par koraka od njih. Lepo osmišljeno, ali je produkcija manjkala glamurom koji su njih dvoje ne samo zaslužili, već i izmislili.
Pogledajte, toliko im dugujete u svakom slučaju.
SELEKTAH: 7/ 10
No comments:
Post a Comment