MGMT - MGMT (2013) (Columbia)

Ne znam šta vi tražite od muzike, ja ovo

Šta tražim od muzike?

Da nikada pre nisam čuo nešto slično (3-5% suve originalnosti mi je dovoljno).
Da me podseća na nešto čega se sećam rado i sa osmehom.
Da zvuči veselo, ali da je protkana tugom.
Da svaki put kad je čujem/ preslušam imam utisak da sam čuo nešto novo.
Da se dok slušam osećam kao da plovim kosmosom. Ili bilo šta slično što uključuje mrkli mrak i beskrajnost.
Da zvuči kao jedan žanr koji je u sebe upio sve ostale.
Da je pitka.
Da se o njoj može razmišljati.
Da imam osećaj da ću i za 20 (ili više) godina moći da mislim/napišem o njoj isto što i sada.
Da može da se sluša u kolima.*
Da imam osećaj da se od daljeg rada na albumu odustalo u pravom trenutku.
Da se u nekom trenutku oseti dab (ne znam zašto) (kao u Astro-Mancy), jer dab nikad ne slušam (mnogo) duže nego koliko ga ima u muzici koju baš volim.
Da nije baš najjasnije granica između mana i vrlina.
Da čini da se ne plašim tuđeg mišljenja o njoj. Čak naprotiv, i kad je vrrrrrlo naprotiv.

SELEKTAH: 9/ 10

*nije obavezno, ali u ovom slučaju važi