U suštini ovo je film koji zaključuje da su žene racionalne pičke, a muškarci večiti petropanovci. Na sreću, pre izricanja ovog istinitog suda imamo priliku da uživamo u jednoj kompleksnijoj elaboraciji. Mi, muškarci. Žene ne
Na pedesetom minutu filma, a u odnosu na to gde smo stigli u radnji, pomislio sam- ah, neće ovo još dugo. Film traje stotrideset minuta. Žozefina je već uveliko spavala. Kažem vam, ovo nije film za žene.
Mud je film o odrastanju petropanovaca. Zavijen u Wonder Years-ovsku priču o odrastanju u maloj rednekovskoj naseobini u Arkansasu zaglavljenog u delti neke velike reke. Dva dečaka u klasičnoj tomsojerovskoj avanturi dolaze na jedno od rečnih ostrva kako bi videli čamac koji je misteriozno ukotvljen u grane jednog drveta. Tu otkrivaju da čamac ima stanara, koji se zove Mud. Mud je čovek u bekstvu, koji se krije od ljudi čijeg je brata ubio, a u odbranu časti i zdravlja svoje dragane Juniper. Dečaci pristaju da mu pomognu da se krije, da osposobi brod i pobegne zajedno sa curom. I sve je to ispričano na način jednog sporog, indie-izovanog vesterna koji rabi većinu njegovih "opštih mesta" (autsajder dolazi u grad, deca fascinirana njime, banda koja dolazi u osvetu, ugrožena dragana...) da bi se, zapravo, pozabavio onim mekim i nežnim tkivom koje od koga je satkano srce ovih neustrašivih momaka.
Da, na površini Mud je jedan vrlo dramski mlak uradak, sa pričom relativne predvidljivosti i likovima koji nije da nam nisu poznati iz ranijih sličnih ostvarenja. Ali radi se o isto toliko jednostavnoj i surovoj tezi da žene od malena znaju šta rade i s kim to rade i koliko će dugo to da rade, dok su muškarci bića zakopana u čaurice u koje ih je njihov otac zatvorio iz kojih vire najveći deo svojih života, dok se čaura ne razbije. Život me je uverio da jeste tako. I da nije. Glavni junak, dečak Ellis je neustrašivi mali Tom Sawyer čiji su roditelji pred razvodom. Majka više ne želi da traći život na splavu na reci koji joj je otac ostavio sa čovekom koji ne može da postigne ništa više od toga. Dečak se ocu obraća sa "sir". To je ta vrsta, srpske, prisnosti. Ellis je zaljubljen u par godina stariju May Pearl koja ne razume ozbiljnost njegovih emocija. Njegov drug, Neckbone (sic!) nema roditelje. Odrasta sa ujakom Gallenom (Jeff Nicholsov "regular" Michael Shannon, ovde samo u epizodi) koji za život zarađuje hodajući dnom reke u nečemu što liči na opremu za ronjenje Žila Verna i skupljajući "blago" koje je drugim ljudima đubre. Samog Muda podigao je veteran Tom, za koga Mud priča da je bio CIA-in operativac i "ubica", iako je ovaj bio "samo" snajperista u marincima. Tate, snovi i srca poslužena ženama. To su muškarci (Nicholsovog sveta).
Žene su izdajnice "dobrog srca". "Kurve". Vredne žrtvovanja, vredne muškovanja, smisao.
Mud deluje najmanje pretenciozno od svih Nicholsovih filmova. Iako imam problem da shvatim da neki filmovi ne žele da budu filmovi, kao ovaj, već filmovani romani, kao ovaj, i da je gledanjem jasno da bi sve ovo bilo daleko bolje da se čita i zamišlja (Mud je nastao prema originalnom Nicholsovom scenariju). Deluje da film nekako mora da pojednostavi, da prenese, da izgubi nešto u adaptaciji. Uprkos nenaročitoj originalnosti Mud uspeva da prikaže dosta toga između redova upravo zahvaljujući svojoj formalnoj jednostavnosti, jasnim i ne preterano dugim rečenicama, i simpatičnim, iako ne naročito simpatičnim, likovima.
Možda ja imam pogrešnu predstavu da Nick Hornby i onaj drugi Britanac (što je beše bio muzički kritičar) pišu takvu nekakvu literaturu. Ali Nichols je snimio bolji film. Kostja, druže stari, ako čitaš ove redove, ovo je film za tebe!
SELEKTAH: 8/ 10
Na pedesetom minutu filma, a u odnosu na to gde smo stigli u radnji, pomislio sam- ah, neće ovo još dugo. Film traje stotrideset minuta. Žozefina je već uveliko spavala. Kažem vam, ovo nije film za žene.
Mud je film o odrastanju petropanovaca. Zavijen u Wonder Years-ovsku priču o odrastanju u maloj rednekovskoj naseobini u Arkansasu zaglavljenog u delti neke velike reke. Dva dečaka u klasičnoj tomsojerovskoj avanturi dolaze na jedno od rečnih ostrva kako bi videli čamac koji je misteriozno ukotvljen u grane jednog drveta. Tu otkrivaju da čamac ima stanara, koji se zove Mud. Mud je čovek u bekstvu, koji se krije od ljudi čijeg je brata ubio, a u odbranu časti i zdravlja svoje dragane Juniper. Dečaci pristaju da mu pomognu da se krije, da osposobi brod i pobegne zajedno sa curom. I sve je to ispričano na način jednog sporog, indie-izovanog vesterna koji rabi većinu njegovih "opštih mesta" (autsajder dolazi u grad, deca fascinirana njime, banda koja dolazi u osvetu, ugrožena dragana...) da bi se, zapravo, pozabavio onim mekim i nežnim tkivom koje od koga je satkano srce ovih neustrašivih momaka.
Da, na površini Mud je jedan vrlo dramski mlak uradak, sa pričom relativne predvidljivosti i likovima koji nije da nam nisu poznati iz ranijih sličnih ostvarenja. Ali radi se o isto toliko jednostavnoj i surovoj tezi da žene od malena znaju šta rade i s kim to rade i koliko će dugo to da rade, dok su muškarci bića zakopana u čaurice u koje ih je njihov otac zatvorio iz kojih vire najveći deo svojih života, dok se čaura ne razbije. Život me je uverio da jeste tako. I da nije. Glavni junak, dečak Ellis je neustrašivi mali Tom Sawyer čiji su roditelji pred razvodom. Majka više ne želi da traći život na splavu na reci koji joj je otac ostavio sa čovekom koji ne može da postigne ništa više od toga. Dečak se ocu obraća sa "sir". To je ta vrsta, srpske, prisnosti. Ellis je zaljubljen u par godina stariju May Pearl koja ne razume ozbiljnost njegovih emocija. Njegov drug, Neckbone (sic!) nema roditelje. Odrasta sa ujakom Gallenom (Jeff Nicholsov "regular" Michael Shannon, ovde samo u epizodi) koji za život zarađuje hodajući dnom reke u nečemu što liči na opremu za ronjenje Žila Verna i skupljajući "blago" koje je drugim ljudima đubre. Samog Muda podigao je veteran Tom, za koga Mud priča da je bio CIA-in operativac i "ubica", iako je ovaj bio "samo" snajperista u marincima. Tate, snovi i srca poslužena ženama. To su muškarci (Nicholsovog sveta).
Žene su izdajnice "dobrog srca". "Kurve". Vredne žrtvovanja, vredne muškovanja, smisao.
Mud deluje najmanje pretenciozno od svih Nicholsovih filmova. Iako imam problem da shvatim da neki filmovi ne žele da budu filmovi, kao ovaj, već filmovani romani, kao ovaj, i da je gledanjem jasno da bi sve ovo bilo daleko bolje da se čita i zamišlja (Mud je nastao prema originalnom Nicholsovom scenariju). Deluje da film nekako mora da pojednostavi, da prenese, da izgubi nešto u adaptaciji. Uprkos nenaročitoj originalnosti Mud uspeva da prikaže dosta toga između redova upravo zahvaljujući svojoj formalnoj jednostavnosti, jasnim i ne preterano dugim rečenicama, i simpatičnim, iako ne naročito simpatičnim, likovima.
Možda ja imam pogrešnu predstavu da Nick Hornby i onaj drugi Britanac (što je beše bio muzički kritičar) pišu takvu nekakvu literaturu. Ali Nichols je snimio bolji film. Kostja, druže stari, ako čitaš ove redove, ovo je film za tebe!
SELEKTAH: 8/ 10
Znaci ti bi devojcicama rekao i da ne citaju Tom Sojera jer je to knjiga za decake?! Dok sam gledala film nisam ni jednom osetila da je to nesto sa cim ne mogu da se poistovetim..ne znam..posle ovog teksta sam ostala samo zbunjena. A mozda je Zozefina bila samo umorna:))
ReplyDeleteAleksandra
ako ima devojčica zainteresovanih za čitanje tom sojera, to je plus
Delete