Većina horora bude slešerovana u pokušaju da zanimljivu ideju pretvori u isto toliko zanimljivu realizaciju iste
U filmu The Purge zanimljiva ideja je sledeća: jednom godišnje u toku 12 sati traje "čistka" (tj the purge) tokom kojih je sav kriminal dozvoljen. Nama, gledaocima, dostavljena specifikacija uglavnom donosi zabrane na nivou oružja koje sme odn ne sme da se koristi. Godine 2022. "čistka" je već rezultirala padom kriminala, boljim "osećajem" nacije, ali kako nam medijska izveštavanja, u susret predstojećoj, prikazuju- javnost se još nije usaglasila da li je legalizacija nasilja na 12 sati dobar ili loš potez. Na našu sreću, The Purge (osim ako samog sebe ne vara) ne pretenduje da nastavlja tu diskusiju. Ovde je zamišljeno da propozicija otvori mogućnost razvoju događaja i, kako se ubrzo uveravamo, prestane da ima ikakve veze sa njima. Tog trenutka počinje miks Assault on Precinct 13 (fani ting da je u rimejku pomenutog takođe glumio Ethan Hawke) i Panic Room.
Pozabavimo se prvo idejom. Iako radikalna, iako interesantna, ona je zapravo nedovoljno objašnjena, što rezultira njenom neefikasnom eksploatacijom i neuverljivošću. Pre svega, 12 sati otvorenog, nezabranjenog nasilja bi desetkovalo planetu. Ako se ubistva ne reševaju tj zločinci ne jure, šta se dešava sa otetom imovinom, i zašto bi iko jurio drugoga da ga ubije, ako može da juri drugoga da mu otme nešto (pa i ubije ga) i na taj način isprofitra. U The Purge "čistka" je jednosmerno prikazana samo kao neki psihološki ventil koji biva odvrnut na naciji i koji dovodi do pražnjenja od svih "boli" i "nezadovoljstava" i potom rezultira mirnijim i poslušnijim društvom. Niko ne odgovara na pitanje, a šta se dešava sa osvetničkim nabojem koji će sasvim sigurno osetiti preživeli, i na koji način on automatski po isteku "čistke" biva povučen iz opticaja tj sejvovan za narednu "čistku". James DeMonaco (otac Jack i The Negotiator) u želji da svom filmu pruži više kredibiliteta od jeftine horor zabave stvari odvlači u levičarenje koje "čistku" prikazuje kao čišćenje sveta od prljavštine siromašnih, jer su ovi najčešće žrtve "čistke", a potom u potonjoj egzekuciji čačka vrlo popularnu temu rasizma u Americi kroz prikaz pakelnopomorandžovske potere za crnim beguncem. Na kraju kada se sve završi, ispostavlja se da je The Purge primer kako vam se stvari mogu vratiti u lice, čak i u slučaju kada imate najbolju moguću zaštitu od njih.
Ali, OK. Predstave nam čistku (iz razloga koje nisam razumeo, ovaj zakon se patriotski pozdravlja držanjem nekog plavog cveća ispred kuće!), zatim sledi njena primena, i to na visokosrednjeklasnu porodicu James Sandina (Ethan Hawke) koji je čitavom "garden community-ju" prodao sisteme za zaštitu. Njegov sin, nakon spuštanja metalnih zaštita koji čitavu njihovu kućerinu pretvara u sef, podiže zastore i spasava crnca koji vapi za pomoću na sred ulice. Kako nijedno dobro delo ne prolazi nekažnjeno, ubrzo za crncem dolazi grupa obesnih belih momaka, dizajniranih tako da izgledaju kao ubica iz Scream serijala koji želi da se pridruži Alexovoj bandi u Clockwork Orange. Oni ubrzo demonstriraju da sistem ne pruža očekivanu zaštitu, slede momenti slabe "visoke tenzije", a potom i nešto što je moglo biti odličan temat za sebe- osveta ljubomornih komšija.
U egzekuciji nema nekih posebno zanimljivih rešenja, a DeMonaco nije poslušao staru dobru da nas prvo upozna sa geografijom prostora kako bi mogli da strepimo na pravi način. Ovako zadatost da je kuća ogromna zapravo kreira situaciju u kojoj ne znate ni gde ste, ni ko će odakle moći da dođe i da će zapravo svega biti koliko bude potrebno. I štrecanja ima, ali psihoze i napetosti koju nosi "okupacija" ovde nema.
Na kraju bolji ljudi očekivano pobede, na kraju neki likovi neočekivano ponesu glavne uloge, ali The Purge sve to dočekuje kao zgužvan flajer o sinoćnoj žurci, a ne kao neki ozbiljan povod za zapitivanje nad nečim takvim.
Nažalost, sprema se i nastavak.
SELEKTAH: 4minus/ 10
U filmu The Purge zanimljiva ideja je sledeća: jednom godišnje u toku 12 sati traje "čistka" (tj the purge) tokom kojih je sav kriminal dozvoljen. Nama, gledaocima, dostavljena specifikacija uglavnom donosi zabrane na nivou oružja koje sme odn ne sme da se koristi. Godine 2022. "čistka" je već rezultirala padom kriminala, boljim "osećajem" nacije, ali kako nam medijska izveštavanja, u susret predstojećoj, prikazuju- javnost se još nije usaglasila da li je legalizacija nasilja na 12 sati dobar ili loš potez. Na našu sreću, The Purge (osim ako samog sebe ne vara) ne pretenduje da nastavlja tu diskusiju. Ovde je zamišljeno da propozicija otvori mogućnost razvoju događaja i, kako se ubrzo uveravamo, prestane da ima ikakve veze sa njima. Tog trenutka počinje miks Assault on Precinct 13 (fani ting da je u rimejku pomenutog takođe glumio Ethan Hawke) i Panic Room.
Pozabavimo se prvo idejom. Iako radikalna, iako interesantna, ona je zapravo nedovoljno objašnjena, što rezultira njenom neefikasnom eksploatacijom i neuverljivošću. Pre svega, 12 sati otvorenog, nezabranjenog nasilja bi desetkovalo planetu. Ako se ubistva ne reševaju tj zločinci ne jure, šta se dešava sa otetom imovinom, i zašto bi iko jurio drugoga da ga ubije, ako može da juri drugoga da mu otme nešto (pa i ubije ga) i na taj način isprofitra. U The Purge "čistka" je jednosmerno prikazana samo kao neki psihološki ventil koji biva odvrnut na naciji i koji dovodi do pražnjenja od svih "boli" i "nezadovoljstava" i potom rezultira mirnijim i poslušnijim društvom. Niko ne odgovara na pitanje, a šta se dešava sa osvetničkim nabojem koji će sasvim sigurno osetiti preživeli, i na koji način on automatski po isteku "čistke" biva povučen iz opticaja tj sejvovan za narednu "čistku". James DeMonaco (otac Jack i The Negotiator) u želji da svom filmu pruži više kredibiliteta od jeftine horor zabave stvari odvlači u levičarenje koje "čistku" prikazuje kao čišćenje sveta od prljavštine siromašnih, jer su ovi najčešće žrtve "čistke", a potom u potonjoj egzekuciji čačka vrlo popularnu temu rasizma u Americi kroz prikaz pakelnopomorandžovske potere za crnim beguncem. Na kraju kada se sve završi, ispostavlja se da je The Purge primer kako vam se stvari mogu vratiti u lice, čak i u slučaju kada imate najbolju moguću zaštitu od njih.
Ali, OK. Predstave nam čistku (iz razloga koje nisam razumeo, ovaj zakon se patriotski pozdravlja držanjem nekog plavog cveća ispred kuće!), zatim sledi njena primena, i to na visokosrednjeklasnu porodicu James Sandina (Ethan Hawke) koji je čitavom "garden community-ju" prodao sisteme za zaštitu. Njegov sin, nakon spuštanja metalnih zaštita koji čitavu njihovu kućerinu pretvara u sef, podiže zastore i spasava crnca koji vapi za pomoću na sred ulice. Kako nijedno dobro delo ne prolazi nekažnjeno, ubrzo za crncem dolazi grupa obesnih belih momaka, dizajniranih tako da izgledaju kao ubica iz Scream serijala koji želi da se pridruži Alexovoj bandi u Clockwork Orange. Oni ubrzo demonstriraju da sistem ne pruža očekivanu zaštitu, slede momenti slabe "visoke tenzije", a potom i nešto što je moglo biti odličan temat za sebe- osveta ljubomornih komšija.
U egzekuciji nema nekih posebno zanimljivih rešenja, a DeMonaco nije poslušao staru dobru da nas prvo upozna sa geografijom prostora kako bi mogli da strepimo na pravi način. Ovako zadatost da je kuća ogromna zapravo kreira situaciju u kojoj ne znate ni gde ste, ni ko će odakle moći da dođe i da će zapravo svega biti koliko bude potrebno. I štrecanja ima, ali psihoze i napetosti koju nosi "okupacija" ovde nema.
Na kraju bolji ljudi očekivano pobede, na kraju neki likovi neočekivano ponesu glavne uloge, ali The Purge sve to dočekuje kao zgužvan flajer o sinoćnoj žurci, a ne kao neki ozbiljan povod za zapitivanje nad nečim takvim.
Nažalost, sprema se i nastavak.
SELEKTAH: 4minus/ 10
No comments:
Post a Comment