Call me maybe, ali ja sam ovo pre izabrao za jedan utorak uveče nego novog Scorsesea
S obzirom da se o prvom delu i nisam naročito raspisao iskoristiću ovu priliku da još malo raspišem neke impresije.
BEMTI, nisam očekivao ovako nešto! To najviše.
Nisam očekivao da neko kastuje Donalda Sutherlanda za glavnog negativca, a da puca na bilo šta više od straight-to-DVD B-filma.
Nisam očekivao da ću provesti dva cela nastavka nagađajući da li je Katnissin stilista stvarno Lenny Kraviz ili nije. Na kraju sam proverio. Jeste. I odličan je. Hebeno je odličan!
Nisam očekivao ovako nihilistički film za mlade.
Nisam očekivao da takav film razvali blagajne širom sveta. Očigledno postoji nešto kao "teenage angst" širom sveta i sudeći po popularnosti Hunger Games to je "slešer" profila.
Nisam očekivao (važi i za drugi deo) da se niko neće potruditi da opravda i ublaži društvo u kome Katniss živi, da ga makar objasni. Kako nisam čitao romane Suzanne Collins (niti ću, hebeš beletristiku, bring on more memoirs!) i/ili možda nisam pratio pažljivo radnju oba filma, ja i dalje ne znam zašto Katniss živi u jednom distriktu koji izgleda kao rudarski gradić u Britaniji XIX veka, a lovi iza bodljikave žice koja se nalazi pored. Nisam razumeo šta je to Capitol i kako izgleda ceo svet. Nisam razumeo da li je ovo naša ili paralelna budućnost. Nisam razumeo zašto svi gledaju jedan jedini šou u toku godine i to već 75 godina (ništa ne može da bude toliko dugo popularno).
Hunger Games ima toliko rupa, ali ko ih hebe.
Jennifer Lawrence je fenomenalna i njenu odanost Katniss ni malo nije promenio Oskar koji je izgubila negde u svojoj kući u Kentakiju.
Drugi nastavak je slabiji. Očekivano.
Pre svega zato što je šezdesetogodišnji Gary Ross, režiser prvog dela, više pažnje pridavao junacima nego akciji, drami nego spektaklu, misteriji nego impresiji. Francis Lawrence (koji će, NAŽALOST, režirati i poslednja dva nastavka sage) ipak više voli napucani sci-fi i ako je suditi po filmovima koje nam je već dao (recimo Constantine i I Am Legend) deluje da će Katnissina borba za slobodu još više biti razblažena za potrebe svetskog tržišta debila.
U Catching Fire, koji strukturno skoro u potpunosti kopira prvi deo, imamo neku vrstu pred-radnje koja pokazuje kako je došlo do Victory Toura tj novog "hunger games" takmičenja u kome učestvuju samo izabrani dosadašnji šampioni. On je predvidljivo banalan, pojednostavljen i tretira budućnost kao i gomila sličnih "bigbradersovskih" projekata. Sav fokus je na Katniss, ali ona paradoksalno ostaje dvodimenzionalna i u svom prihvatanju i opiranju zloj budućnosti. Da kojim slučajem nije bilo Lawrenceove u ovoj ulozi bili bi na terenu Harry Pottera.
Francis Lawrence nedovoljno originalno i zavodljivo artikuliše buđenje pobune i čak na kraju istu mota u montažnu sekvencu koja više služi protoku vremena, nego rađanju revolucije kojoj je Katniss idol. Kada pređemo u "reprizu" Hunger Games, sve se ponavlja manje-više na sličan način, od spektakularne parade koja podseća na Stari Rim, preko nadmudrujućih intervjua sa učesnicima, preko testiranja kandidata zarad sticanja sponzora i konačno početka trke.
Nisam očekivao da će jedan od učesnika kao partnerku imati (pravu pravcatu) babu koja mu je i mentorka i ljubavnica, i koju će nositi na krkači dobar deo igara.
Nisam očekivao da će Lenny opet biti do jaja.
Woody (Harrelson, koji igra Katnissinog mentora) je malo pobacio, i za to trbeba kriviti isključivo Lawrencea.
S obzirom da je cilj ovih igara eliminisati Katniss, kao i sve ostale takmičare i zauvek ugasiti ideju pobune, nevolje koje zatiču takmičare ovaj put dolaze od producenata (a ne od samih takmičara) i to je fino osveženje, koje Lawrence nedovoljno atraktivno sprovodi (borba sa majmunima je bila idiotska, tek malo više od trećerazredno realizovanog bekstva od otrovne magle), ali Katniss i Peeta se dobro dr(u)že sa novim prijateljima i Lawrence čak uspeva da među njima dvoma izgradi uverljiv ljubavni odnos (s obzirom da Katniss već ima momka, ovo je onaj trenutak gde HG preti da bude Twilight "nove generacije").
Bekstvo iz igara je dovoljno dobro, Philip Seymour Hoffman nažalost nije zao kao u Mission Impossible 3 (beše?) i pogled sa kojim nas Katniss ostavlja na kraju, opet nažalost, obećava da će treći i četvrti deo biti još bezdušnije data akcija koja će od prvobitne subverzivnosti zapravo postati "hunger games" protiv kojih je ustala.
Voleo bih da ne budem u pravu. Jako bih voleo da ne budem u pravu.
SELEKTAH: 6plus/ 10
S obzirom da se o prvom delu i nisam naročito raspisao iskoristiću ovu priliku da još malo raspišem neke impresije.
BEMTI, nisam očekivao ovako nešto! To najviše.
Nisam očekivao da neko kastuje Donalda Sutherlanda za glavnog negativca, a da puca na bilo šta više od straight-to-DVD B-filma.
Nisam očekivao da ću provesti dva cela nastavka nagađajući da li je Katnissin stilista stvarno Lenny Kraviz ili nije. Na kraju sam proverio. Jeste. I odličan je. Hebeno je odličan!
Nisam očekivao ovako nihilistički film za mlade.
Nisam očekivao da takav film razvali blagajne širom sveta. Očigledno postoji nešto kao "teenage angst" širom sveta i sudeći po popularnosti Hunger Games to je "slešer" profila.
Nisam očekivao (važi i za drugi deo) da se niko neće potruditi da opravda i ublaži društvo u kome Katniss živi, da ga makar objasni. Kako nisam čitao romane Suzanne Collins (niti ću, hebeš beletristiku, bring on more memoirs!) i/ili možda nisam pratio pažljivo radnju oba filma, ja i dalje ne znam zašto Katniss živi u jednom distriktu koji izgleda kao rudarski gradić u Britaniji XIX veka, a lovi iza bodljikave žice koja se nalazi pored. Nisam razumeo šta je to Capitol i kako izgleda ceo svet. Nisam razumeo da li je ovo naša ili paralelna budućnost. Nisam razumeo zašto svi gledaju jedan jedini šou u toku godine i to već 75 godina (ništa ne može da bude toliko dugo popularno).
Hunger Games ima toliko rupa, ali ko ih hebe.
Jennifer Lawrence je fenomenalna i njenu odanost Katniss ni malo nije promenio Oskar koji je izgubila negde u svojoj kući u Kentakiju.
Drugi nastavak je slabiji. Očekivano.
Pre svega zato što je šezdesetogodišnji Gary Ross, režiser prvog dela, više pažnje pridavao junacima nego akciji, drami nego spektaklu, misteriji nego impresiji. Francis Lawrence (koji će, NAŽALOST, režirati i poslednja dva nastavka sage) ipak više voli napucani sci-fi i ako je suditi po filmovima koje nam je već dao (recimo Constantine i I Am Legend) deluje da će Katnissina borba za slobodu još više biti razblažena za potrebe svetskog tržišta debila.
U Catching Fire, koji strukturno skoro u potpunosti kopira prvi deo, imamo neku vrstu pred-radnje koja pokazuje kako je došlo do Victory Toura tj novog "hunger games" takmičenja u kome učestvuju samo izabrani dosadašnji šampioni. On je predvidljivo banalan, pojednostavljen i tretira budućnost kao i gomila sličnih "bigbradersovskih" projekata. Sav fokus je na Katniss, ali ona paradoksalno ostaje dvodimenzionalna i u svom prihvatanju i opiranju zloj budućnosti. Da kojim slučajem nije bilo Lawrenceove u ovoj ulozi bili bi na terenu Harry Pottera.
Francis Lawrence nedovoljno originalno i zavodljivo artikuliše buđenje pobune i čak na kraju istu mota u montažnu sekvencu koja više služi protoku vremena, nego rađanju revolucije kojoj je Katniss idol. Kada pređemo u "reprizu" Hunger Games, sve se ponavlja manje-više na sličan način, od spektakularne parade koja podseća na Stari Rim, preko nadmudrujućih intervjua sa učesnicima, preko testiranja kandidata zarad sticanja sponzora i konačno početka trke.
Nisam očekivao da će jedan od učesnika kao partnerku imati (pravu pravcatu) babu koja mu je i mentorka i ljubavnica, i koju će nositi na krkači dobar deo igara.
Nisam očekivao da će Lenny opet biti do jaja.
Woody (Harrelson, koji igra Katnissinog mentora) je malo pobacio, i za to trbeba kriviti isključivo Lawrencea.
S obzirom da je cilj ovih igara eliminisati Katniss, kao i sve ostale takmičare i zauvek ugasiti ideju pobune, nevolje koje zatiču takmičare ovaj put dolaze od producenata (a ne od samih takmičara) i to je fino osveženje, koje Lawrence nedovoljno atraktivno sprovodi (borba sa majmunima je bila idiotska, tek malo više od trećerazredno realizovanog bekstva od otrovne magle), ali Katniss i Peeta se dobro dr(u)že sa novim prijateljima i Lawrence čak uspeva da među njima dvoma izgradi uverljiv ljubavni odnos (s obzirom da Katniss već ima momka, ovo je onaj trenutak gde HG preti da bude Twilight "nove generacije").
Bekstvo iz igara je dovoljno dobro, Philip Seymour Hoffman nažalost nije zao kao u Mission Impossible 3 (beše?) i pogled sa kojim nas Katniss ostavlja na kraju, opet nažalost, obećava da će treći i četvrti deo biti još bezdušnije data akcija koja će od prvobitne subverzivnosti zapravo postati "hunger games" protiv kojih je ustala.
Voleo bih da ne budem u pravu. Jako bih voleo da ne budem u pravu.
SELEKTAH: 6plus/ 10
јебо то, него шта мислиш ко осваја светско?
ReplyDeleteDva cela nastavka?? Pa ima samo jedan nastavak....wtf?
ReplyDelete