Full frontal Scarlett Johansson nekima će biti više nego dovoljno
Jedva da pamtim prethodno ostvarenje Jonathana Glazera, Birth, u kome se mučenoj Nicole Kidman "vraća" pokojni muž ovaj put kao desetogodišnji dečak (proverite za svaki slučaj), a sumnjam i da ga se mnogi drugi sećaju. Glazer u međuvremenu nije uradio praktično ništa. Ko je i zašto onda (tebe gledam, Tesso Ross, iz Channel 4-a!) dao pare za ovaj "video rad" (u najpreciznijem, kremasterovskom smislu reči) i pri tome preveo Scarlett žednu preko vode da je baš "ovako nešto" potrebno njeno umetničkom kredibilitetu, ni najmanje mi nije jasno.
Naslućujete, nisam se baš oduševio filmom.
Jedan od razloga za to je što ovaj 108 minuta dug film traje 80 duže nego što mu je bilo potrebno da kaže sve isto.
Pitanje na koje pokušava da da odgovor je- šta nas čini ljudima? Tj šta se krije ispod kože, od čega smo načinjeni. Da li nas baš to čini ljudima? Naročito u odnosu na neke druge vrste.
Namerno kažem "vrste" jer želim da vam ispojlujem što više stvari mogu. Scarlett je, naime, u ovom zajebanom video radu "treća vrsta", vanzemaljka u ljudskoj koži. U prvom delu filma, nepodnošljivo repetativnom, ružno snimljenom i sa puno improvizacija (sa naturščicima, rekao bih) Scarlett se voza nekim kombijem po Škotskoj, "kupi muškarce" koji umesto da završe u njenoj postelji, završavaju u nekoj crnoj tečnosti koja iz njih isisa sav sadržaj i ostavi samo kožu.
Film počinje smenom "scarlett". Prethodna koja se time bavila završila je pored puta. Muški vanzemaljac, koji supervizuje aktivnosti isključivo vozeći motor, kupi je, odnosi u belu prostoriju (MISIM JEBOTE, BELU PROSTORIJU!!!), gde joj naga Scarlett skida odeću, oblači je na sebe i nastavlja dalje.
Njena interesovanja za muškarce koje startuje obično počinju pitanjima kako da negde stigne, a nastavljaju se nešto ličnijim, i tek posle nekog vremena počinju da nas uznemiravaju i prestaju da budu simpatična. Uprkos njenom šmizlastom osmehu.
Kako nabavka muškaraca odmiče (ne znamo za koje svrhe, sem možda bodi snečovanja, pa otuda potreba za kožom), Scarlett ima sve veću potrebu da se upozna sa muškarcima, da flert zona što duže potraje.
Konačno, sa dvadesetšestogodišnjim muškarcem sasvim izdeformisanog lica (UŽASNO bih voleo da znam da li je ovo bila maska ili ne) dolazi do prekretnice. Scarlett nije u stanju i da njega konvertuje u kožu i pušta ga na slobodu (da ne ostanete bez spojla- njen supervizor ubrzo sanira "propust"), a Scarlett beži. Napušta misiju. Odlazi u šume Škotske.
Tamo joj se dešava stvar koja je izgleda sačekala i njenu prethodnicu. Tj ono što je ona radila drugim muškarcima.
Pa čak i gore.
Možda je ovo priča o ženama vs muškarcima (bolje da nije).
Možda je ovo priča o seksualnosti vs "ostali kontakti" (pfffff)
Možda je ovo priča o površini vs "ono dublje u nama" (nekakva dez-alijenizacija?)
Možda je ovo priča o selebriti kulturi.
To ili bilo šta drugo, samo ako želite da razmišljate o čemu je.
Mica Levi (iz Micachu & The Shapes) je uradila saundtrak, sa svim onim njenim škripama i violinama, i to je najbolji deo filma, koji ga je vozdigao iz banalnosti i kreirao odličnu atmosferu (uprkos tome što se slika opirala istoj). Ako vam se film iole dopadne to će biti zbog muzike.
Zbog ovakvih filmova fondovi daju pare Srdanu.
SELEKTAH: 3minus/ 10
Jedva da pamtim prethodno ostvarenje Jonathana Glazera, Birth, u kome se mučenoj Nicole Kidman "vraća" pokojni muž ovaj put kao desetogodišnji dečak (proverite za svaki slučaj), a sumnjam i da ga se mnogi drugi sećaju. Glazer u međuvremenu nije uradio praktično ništa. Ko je i zašto onda (tebe gledam, Tesso Ross, iz Channel 4-a!) dao pare za ovaj "video rad" (u najpreciznijem, kremasterovskom smislu reči) i pri tome preveo Scarlett žednu preko vode da je baš "ovako nešto" potrebno njeno umetničkom kredibilitetu, ni najmanje mi nije jasno.
Naslućujete, nisam se baš oduševio filmom.
Jedan od razloga za to je što ovaj 108 minuta dug film traje 80 duže nego što mu je bilo potrebno da kaže sve isto.
Pitanje na koje pokušava da da odgovor je- šta nas čini ljudima? Tj šta se krije ispod kože, od čega smo načinjeni. Da li nas baš to čini ljudima? Naročito u odnosu na neke druge vrste.
Namerno kažem "vrste" jer želim da vam ispojlujem što više stvari mogu. Scarlett je, naime, u ovom zajebanom video radu "treća vrsta", vanzemaljka u ljudskoj koži. U prvom delu filma, nepodnošljivo repetativnom, ružno snimljenom i sa puno improvizacija (sa naturščicima, rekao bih) Scarlett se voza nekim kombijem po Škotskoj, "kupi muškarce" koji umesto da završe u njenoj postelji, završavaju u nekoj crnoj tečnosti koja iz njih isisa sav sadržaj i ostavi samo kožu.
Film počinje smenom "scarlett". Prethodna koja se time bavila završila je pored puta. Muški vanzemaljac, koji supervizuje aktivnosti isključivo vozeći motor, kupi je, odnosi u belu prostoriju (MISIM JEBOTE, BELU PROSTORIJU!!!), gde joj naga Scarlett skida odeću, oblači je na sebe i nastavlja dalje.
Njena interesovanja za muškarce koje startuje obično počinju pitanjima kako da negde stigne, a nastavljaju se nešto ličnijim, i tek posle nekog vremena počinju da nas uznemiravaju i prestaju da budu simpatična. Uprkos njenom šmizlastom osmehu.
Kako nabavka muškaraca odmiče (ne znamo za koje svrhe, sem možda bodi snečovanja, pa otuda potreba za kožom), Scarlett ima sve veću potrebu da se upozna sa muškarcima, da flert zona što duže potraje.
Konačno, sa dvadesetšestogodišnjim muškarcem sasvim izdeformisanog lica (UŽASNO bih voleo da znam da li je ovo bila maska ili ne) dolazi do prekretnice. Scarlett nije u stanju i da njega konvertuje u kožu i pušta ga na slobodu (da ne ostanete bez spojla- njen supervizor ubrzo sanira "propust"), a Scarlett beži. Napušta misiju. Odlazi u šume Škotske.
Tamo joj se dešava stvar koja je izgleda sačekala i njenu prethodnicu. Tj ono što je ona radila drugim muškarcima.
Pa čak i gore.
Možda je ovo priča o ženama vs muškarcima (bolje da nije).
Možda je ovo priča o seksualnosti vs "ostali kontakti" (pfffff)
Možda je ovo priča o površini vs "ono dublje u nama" (nekakva dez-alijenizacija?)
Možda je ovo priča o selebriti kulturi.
To ili bilo šta drugo, samo ako želite da razmišljate o čemu je.
Mica Levi (iz Micachu & The Shapes) je uradila saundtrak, sa svim onim njenim škripama i violinama, i to je najbolji deo filma, koji ga je vozdigao iz banalnosti i kreirao odličnu atmosferu (uprkos tome što se slika opirala istoj). Ako vam se film iole dopadne to će biti zbog muzike.
Zbog ovakvih filmova fondovi daju pare Srdanu.
SELEKTAH: 3minus/ 10
LOL!
ReplyDeleteprepisao sam deo ovog tvog teksta na papir (bukvalno i stvarno).
a onda sam shvatio koju sam glupost napisao.
overthinkeru...