Nije nezanimljivo
Mislim da sam Sokurovljev Majka i sin gledao na prvom Festivalu autorskog filma na koji sam otišao, "u prepunoj sali DKC-a". Ceo film, ako me sećanje ne vara, sin tegli majku na grbači, bukvalno, preko nekih njiva, a Sokurov sve to slika kao da slika po filmskoj traci, a ne da propušta svetlost na istu. Bio sam besan kao ris posle projekcije. Kasnije sam pogledao i njegov Moloch i Russian Ark, mislim, ali mi je on ostao kao simbol za nešto "toliko festivalski da je to skoro nepodnošljivo".
"Fausta" se sećam iz srednje škole, i ne toliko rado. Geteovi stihovi, baš kao i stihovi većine romantičara, uvek su bili pretežak zalogaj za moju koncentraciju. I previše kitnjasti.
Neko daleko obrazovaniji od mene bi trebalo da gleda ovaj film i potom se (kompetentnije od mene) obrati javnosti.
Ja mogu samo da kažem:
da mi nije bilo dosadno. Skoro ni malo.
da Sokurov svog Fausta i svog Fausta tretira u kontekstu vremena u kojima je ovaj živeo, više nego Gete (to treba proveriti). Mesto u kome Faust živi i bavi se medicinom (i kao lekar i kao naučnik) leglo je urbanih primitivnih vremena u kojima su ljudi šorali po ulicama, tukli se po iole mrklijim sokacima i gledali na život kao na vreme dato da se zadovolje najbanalnije (pre nego najbazičnije) ljudske potrebe.
U takvim vremenim naš Faust s pravom se oseća kao neko ko tu ne pripada i ko oseća neprekidnu mešavinu gađenja i nemoći spram stvari i ljudi oko sebe.
U takvim vremenima đavo je odomaćeni starčić koji živi sa svojim meštanima, baveći se poslom lokalnog zajmodavca.
Znajući s kim ima posla Faust, kod Sukurova (a možda i kod Getea, ali mislim da ne), vrlo brzo gubi interesovanje za eventualne "human(itarn)e" moći koje bi mu đavo mogao dati u zamenu za dušu, već svu pažnju sladostrasno fokusira na pridobijanje mlade Margarite čijeg je brata ubio (to mi nije bilo baš jasno kako- da li u ratu, nekom ranijem sukobu ili namenskom susretu da bi stigao do sestre).
Scenografija je odlična, naročito đavoljeg brloga i "hladnog pakla" na kraju, dinamika Fausta i đavola kreće se od komične do dramskog horora i jasno je ko je tu zapravo đavo tj Sokurov dosta vešto pokazuje ko je trijumfovao u "đavolstvu".
Ne bih znao ništa više.
SELEKTAH: 7plus/ 10
Mislim da sam Sokurovljev Majka i sin gledao na prvom Festivalu autorskog filma na koji sam otišao, "u prepunoj sali DKC-a". Ceo film, ako me sećanje ne vara, sin tegli majku na grbači, bukvalno, preko nekih njiva, a Sokurov sve to slika kao da slika po filmskoj traci, a ne da propušta svetlost na istu. Bio sam besan kao ris posle projekcije. Kasnije sam pogledao i njegov Moloch i Russian Ark, mislim, ali mi je on ostao kao simbol za nešto "toliko festivalski da je to skoro nepodnošljivo".
"Fausta" se sećam iz srednje škole, i ne toliko rado. Geteovi stihovi, baš kao i stihovi većine romantičara, uvek su bili pretežak zalogaj za moju koncentraciju. I previše kitnjasti.
Neko daleko obrazovaniji od mene bi trebalo da gleda ovaj film i potom se (kompetentnije od mene) obrati javnosti.
Ja mogu samo da kažem:
da mi nije bilo dosadno. Skoro ni malo.
da Sokurov svog Fausta i svog Fausta tretira u kontekstu vremena u kojima je ovaj živeo, više nego Gete (to treba proveriti). Mesto u kome Faust živi i bavi se medicinom (i kao lekar i kao naučnik) leglo je urbanih primitivnih vremena u kojima su ljudi šorali po ulicama, tukli se po iole mrklijim sokacima i gledali na život kao na vreme dato da se zadovolje najbanalnije (pre nego najbazičnije) ljudske potrebe.
U takvim vremenim naš Faust s pravom se oseća kao neko ko tu ne pripada i ko oseća neprekidnu mešavinu gađenja i nemoći spram stvari i ljudi oko sebe.
U takvim vremenima đavo je odomaćeni starčić koji živi sa svojim meštanima, baveći se poslom lokalnog zajmodavca.
Znajući s kim ima posla Faust, kod Sukurova (a možda i kod Getea, ali mislim da ne), vrlo brzo gubi interesovanje za eventualne "human(itarn)e" moći koje bi mu đavo mogao dati u zamenu za dušu, već svu pažnju sladostrasno fokusira na pridobijanje mlade Margarite čijeg je brata ubio (to mi nije bilo baš jasno kako- da li u ratu, nekom ranijem sukobu ili namenskom susretu da bi stigao do sestre).
Scenografija je odlična, naročito đavoljeg brloga i "hladnog pakla" na kraju, dinamika Fausta i đavola kreće se od komične do dramskog horora i jasno je ko je tu zapravo đavo tj Sokurov dosta vešto pokazuje ko je trijumfovao u "đavolstvu".
Ne bih znao ništa više.
SELEKTAH: 7plus/ 10
No comments:
Post a Comment