Bosanski Kusta
Što se više upoznajem sa karijerom Danisa Tanovića to mi sve više deluje da je on zapravo samo bosanska verzija svog (neformalnog mentora i uzora) Michaela Winterbottoma (ovaj Kusta iz podnaslova odnosi se samo na ovaj film). Kao i Michael i Danis brzo i lako svoj autorski kapacitet prilagođava svakoj (aktuelnoj) temi, mogućnostima za produkciju ili nekoinzistentnim interesovanjima. Nakon što je Ničijom zemljom rekao "sve o ratu u Bosni", Tanović je pokušao da demonstrira da je reditelj koga ne steže lokalno, ali nakon i evropskog (L'enfer) i holivudskog (Shell Shock) neuspeha, sa Cirkusom Kolumbija vratio se "starim temama" sa istom nepristrasnoću koja je krasila i njegov anti-srpski esej udenut u srce Ničije zemlje. Svet se nije mnogo uzbudio.
Priča o životu bosanskih Roma morala mu se učiniti na vi$e različitih načina zanimljivom, te je u nju ušao lako kao Kusta u dom za vešanje i tom prilikom uspeo da ono što smo zvali "NGO filmom" (u kome se podiže pozornost na probleme kojima se NGO bavi i posredno stimulišu fondovi za iste) transformiše u film u kome NGO otvoreno uzima učešće tražeći svoje parče ekrana. Jer kada bolnica okrene leđa bolesnoj Romkinji nadležni NGO će bukvalno potegnuti veze, okrenuti telefone (besmrtna rečenica: oćemo i kantonalno i republički?) i doći na lice mesta da pomogne. Kao hitna i jedina pouzdana pomoć. Jedino što će sirota Senada, razočarana tretmanom u bolnici, tu pomoć odbiti (jebote, Danise, bio si tako blizu da im nikada ne izađeš iz džepa!).
Priča je zaista epizoda. Senada nakon odlaska na pregled zbog bolova u stomaku saznaje da je bila trudna, da je dete umrlo i da ga sad operacijom treba izvaditi napolje pre nego što ugrozi njen život. Kako nije osigurana mora za to da plati 980 federacijskih maraka. Koje nema(ju). Njen suprug je berač željeza, jedan od onih koji Opel Kadeta sekirom rastavi za sat vremena i proda ga u staro gvožđe. Njih dvoje i njihove dve ćerke prikazani su nam, sve sa svojim ultrasiromašnim i tužnim i veselim životima u par dana. Nema ničega od Kustinog magičnog realizma, ali zato je sav njegov realizam uredno dokumentovan.
Tek sitnim scenarističkim intervencijama Tanovićev film ne biva skroz dokumentarnim i mora mu se priznati da je efektno ostvario saradnju sa naturščicima i njihovim doprinosom filmu. Ali opšti utisak "većviđenosti" teme, pristupa i poente kontraproduktivno deluje po anagažman koji se od gledaoce očekuje.
Vreme je za gej roud muvi po Bosni. Neka ljubi se istok i zapad, neka ljubi se sjever i jug...
SEELKTAH: 5minus/ 10
Što se više upoznajem sa karijerom Danisa Tanovića to mi sve više deluje da je on zapravo samo bosanska verzija svog (neformalnog mentora i uzora) Michaela Winterbottoma (ovaj Kusta iz podnaslova odnosi se samo na ovaj film). Kao i Michael i Danis brzo i lako svoj autorski kapacitet prilagođava svakoj (aktuelnoj) temi, mogućnostima za produkciju ili nekoinzistentnim interesovanjima. Nakon što je Ničijom zemljom rekao "sve o ratu u Bosni", Tanović je pokušao da demonstrira da je reditelj koga ne steže lokalno, ali nakon i evropskog (L'enfer) i holivudskog (Shell Shock) neuspeha, sa Cirkusom Kolumbija vratio se "starim temama" sa istom nepristrasnoću koja je krasila i njegov anti-srpski esej udenut u srce Ničije zemlje. Svet se nije mnogo uzbudio.
Priča o životu bosanskih Roma morala mu se učiniti na vi$e različitih načina zanimljivom, te je u nju ušao lako kao Kusta u dom za vešanje i tom prilikom uspeo da ono što smo zvali "NGO filmom" (u kome se podiže pozornost na probleme kojima se NGO bavi i posredno stimulišu fondovi za iste) transformiše u film u kome NGO otvoreno uzima učešće tražeći svoje parče ekrana. Jer kada bolnica okrene leđa bolesnoj Romkinji nadležni NGO će bukvalno potegnuti veze, okrenuti telefone (besmrtna rečenica: oćemo i kantonalno i republički?) i doći na lice mesta da pomogne. Kao hitna i jedina pouzdana pomoć. Jedino što će sirota Senada, razočarana tretmanom u bolnici, tu pomoć odbiti (jebote, Danise, bio si tako blizu da im nikada ne izađeš iz džepa!).
Priča je zaista epizoda. Senada nakon odlaska na pregled zbog bolova u stomaku saznaje da je bila trudna, da je dete umrlo i da ga sad operacijom treba izvaditi napolje pre nego što ugrozi njen život. Kako nije osigurana mora za to da plati 980 federacijskih maraka. Koje nema(ju). Njen suprug je berač željeza, jedan od onih koji Opel Kadeta sekirom rastavi za sat vremena i proda ga u staro gvožđe. Njih dvoje i njihove dve ćerke prikazani su nam, sve sa svojim ultrasiromašnim i tužnim i veselim životima u par dana. Nema ničega od Kustinog magičnog realizma, ali zato je sav njegov realizam uredno dokumentovan.
Tek sitnim scenarističkim intervencijama Tanovićev film ne biva skroz dokumentarnim i mora mu se priznati da je efektno ostvario saradnju sa naturščicima i njihovim doprinosom filmu. Ali opšti utisak "većviđenosti" teme, pristupa i poente kontraproduktivno deluje po anagažman koji se od gledaoce očekuje.
Vreme je za gej roud muvi po Bosni. Neka ljubi se istok i zapad, neka ljubi se sjever i jug...
SEELKTAH: 5minus/ 10
No comments:
Post a Comment